Foto: M. Janković
Starije osobe u Srbiji ocenjuju svoje zdravstveno stanje znatno lošije nego njihovi vršnjaci koji žive u EU
Žene u Srbiji predstavljaju većinu starijeg stanovništva i čine preko 50 odsto ukupnog starijeg stanovništva, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija inače spada u zemlje sa većim udelom starijeg stanovništva u Evropi.
Veći udeo starijeg stanovništva od Srbije beleže Grčka (22,7 odsto), Hrvatska (22,5 odsto), Italija (23,8 odsto) i Portugalija (23,7 odsto).
Starije stanovništvo u Srbiji je izloženo i rastućim rizicima od finansijskog siromaštva u periodu 2017–2022. godine.
Isti trend beleži se i na teritoriji Evropske unije (EU), s tim da je starije stanovništvo u Srbiji kontinuirano u većem procentu izloženo rizicima od finansijskog siromaštva.
U Srbiji je ta stopa 22,6 dok je u EU 17,3 odsto.
Zdravlje sa godinama sve gore
Zdravlje se sa starošću pogoršava, pa je među starijim stanovništvom daleko manje onih koji svoje zdravstveno stanje ocenjuju kao dobro ili vrlo dobro, nego među stanovništvom koje je mlađe od 65 godina.
Takođe, starije osobe u Srbiji ocenjuju svoje zdravstveno stanje znatno lošije nego njihovi vršnjaci koji žive u EU.
Istovremeno stariji u Srbiji, u odnosu na mlađe stanovništvo, imaju lošiji pristup zdravstvenoj zaštiti.
Podaci koje je RZS izneo u publikaciji „Ne izdvajaj nikoga iz razvoja“ pokazuju da je korišćenje digitalnih tehnologija izrazito nisko među starijim stanovništvom što može ograničiti njihov pristup uslugama javne administracije, socijalnim uslugama, ali i opštem informisanju i povezivanju sa drugima.
Tako, tek svaka deseta starija osoba je u toku prethodne godine koristila internet za pristup informacijama na veb stranama državne uprave, a tek svaka dvadeseta je podnosila neki zahtev preko interneta.
Novo doba sa sobom nosi ubrzane komunikacije, a osobe starije od 65 godina često se navode kao grupa pod najvećim rizikom od digitalne isključenosti. Na Institutu za digitalne komunikacije, u saradnji sa Evropskom unijom, počeo je program besplatneedukacije starijih građana.
Odvijaće se u deset gradova, Novom Sadu, u Beogradu, u Nišu, ali i u Leskovcu, Zaječaru, Novom Pazaru, Kragujevcu, Šapcu, Vršcu i u Somboru.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
