Na svom Instagram nalogu Prajd info centar saopštio je da u subotu, 28. septembra, prestaje sa radom „usled nedostatka finansijske podrške, ali i one institucionalne"
Prajd info centar, prostor posvećen LGBTI+ zajednici u Beogradu, zatvara se u subotu, 28. septembra „usled nedostatka finansijske podrške, ali i one institucionalne“, objavili su iz Beograd Prajda na Instagramu.
View this post on Instagram
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio Goran Miletić iz Beograd Prajda, prostor Prajd info centra su kroz godine, u različitim periodima, finansirale ambasade Švedske, Norveške, Nemačke, Holandije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, u Instagram objavi Beograd Prajda navodi se da održivost Prajd info centra nije više bila moguća.
„Prajd info centar je igrao ključnu ulogu u pružanju informacija, resursa i prostora za okupljanje, omogućavajući članovima i članicama zajednice da razmenjuju iskustva i učestvuju u diskusijama, panelima, radionicama i obukama, sve na najraznovrsnije LGBTI+ teme“, piše u objavi.
Navodi se da je Centar nastojao i da podigne svest o potrebama LGBTI+ osoba, te da je kroz besplatne programe podrške pružao i usluge psihološkog, pravnog i trans-specifičnog savetovanja, uz mogućnost anonimnog testiranja na HIV i sifilis.
„Samim tim, Prajd Info Centar bio je više od fizičkog prostora; predstavljao je simbol otpora i nade. Uprkos gotovo svakodnevnim pretnjama i dobacivanjima, zastava duginih boja se šest dana u nedelji vijorila jednom od najprominentnijih ulica u Beogradu još od 2018. godine“, piše u objavi.
Česta meta napada
Početak 2024. godine, na Božić negde oko 16 časova muškarac sa kapuljačom na glavi cokulama udarao u je izlog Prajd Centra u ulici Kralja Milana, dok ga nije polupao.
Koordinator ovog Centra Nikola Brkljač je u razgovoru za RSE podsetio da je ovaj prostor često bio meta napada.
„Prostor je preživeo 24 zabeležena i policiji prijavljena napada, koja se tiču direktnog uništavanja Centra i direktne pretnje po bezbednost onih koji su bili u prostoru. Nijedan od tih slučajeva, nažalost, nije adekvatno procesuiran“, rekao je Brkljač.
Nevladina organizacija „Da se zna“, koja pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI+ osobama, tokom 2023. godine dokumentovala je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice u Srbiji.
U kakvom su položaju prava LGBTQ+ osoba?
Kako je za „Vreme“ ranije rekao Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“ položaj LGBTQ+ zajednice u Srbiji se polako ali sigurno popravlja iz godine u godinu, svakako mnogo sporije nego što bi voleli.
„Ono što bi najviše poboljšalo položaj zajednice je pravno regulisanje našeg života odnosno usvajanje zakona koji bi nas štitio. To su na prvom mestu zakon o istopolnim zajednicama i zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, a pored toga i poštovanje već postojećih zakonskih regulativa koje bi trebalo da nas štite“, ukazao je Stefanović.
Na primer član 54a Krivičnog zakonika propisuje ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Međutim, naš sagvoornik je rekao, da se u praksi ovaj član gotovo nikada ne primenjuje.
„Za poslednjih 10 godina koliko postoji taj član primenjen je samo pet puta, a recimo udruženje ’Da se zna’ svake godine beleži desetine incidenata motivisane homofobijom i transfobijom, a u stvarnosti se događa i mnogo više od toga“, naglasio je Stefanović.
I dodao da bez podrške sistema ne mogu da se sklone sa margine – „zauvek smo osuđeni na to da budemo građani drugog reda tako da to je jedini način da se naš položaj suštinski poboljša“.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
