Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Nakon što je procurila baza korisničkog servisa Telekoma, na isti sajt postavljena je i kompletna baza jedne privatne Klinike za ginekologiju u Srbiji. U njoj su navedeni kompletni lični podaci pacijentkinja, sa imenima i prezimenima, brojevima telefona, zdravstvenom stanju, ali i spiskom lekova koji su im prepisani i kompletnim dijagnozama. „Vreme“ je potvrdilo verodostojnost podataka.
U pitanju su podaci koji su krajnje senzitivni, jer svedoče o ginekološkom lečenju hiljada žena u Srbiji, a među njima je i veliki broj trudnica. Objavljivanje ovakve baze je i društveno mizogino i rodno zasnovano nasilje, jer govorimo o zemlji u kojoj uobičajena dijagnoza polne bolesti ili neželjene trudnoće prolazi kao najveća moralna osuda društva.
Iz Šer fondacije su i sami detektovali ovaj slučaj krajem marta 2026 i podveli ga pod rodno zasnovano onlajn nasilje, kao i zadiranje u privatnost.
„Nakon napada na ginekološku kliniku, baza podataka sa ličnim podacima pacijentkinja objavljena je forumu“, navodi se u izveštaju Šer fondacije. „Hakeri su kao objašnjenje za objavljivanje baze naveli da klinika nije želela da plati otkup i da je na taj način pokazala da je ne interesuje privatnost svojih pacijentkinja. U bazi se nalaze podaci kao što su puna imena pacijentkinja, adrese stanovanja i lične email adrese, kao i JMBG i informacije o dijagnozama. Klinika nije preuzela odgovornost za incident, a slučaj je prijavljen Povereniku.“
Mila Bajić iz Šer fondacije za „Vreme“ objašnjava da bi pacijentinje o ovoj povredi prava trebalo da obaveste iz same klinike, ali da nisu upoznati da li je klinika to i učinila.
„Vreme“ je pokušalo da dobije odgovore iz ove klinike, ali je službenica koja se javila odgovorila da klinika „neće komentarisati ovaj slučaj niti bilo šta drugo“, kao i da nema nikoga kome bi prosledila poziv. Redakcija je odlučila da ne objavljuje ime klinike, u cilju što veće zaštite prava pacijentkinja.
U praksi se najčešće ispostavi, dodaje Bajić, da metode čuvanja podataka pacijenata nisu najbezbednije.
„Kada se dogodilo da hakeri ucenjuju jedan Telekom, možemo samo da zamislimo šta se događa sa našim podacima po manjim ustanovama“, kaže Bajić. „Verujemo da se po manjim mestima u Srbiji slična curenja podataka dešavaju znatno češće, čak i kada hakeri nisu uključeni, a da prolaze neprimećeno.“
Pacijentkinje imaju opciju da tuže kliniku za naknadu štete, ali je mala verovatnoća da će od toga bilo šta biti jer je teško dokazati vezu između tog događaja i nastale nematerijalne štete, objašnjavaju iz Šer fondacije.
„Najbolje bi bilo da i same pacijentkinje prijave povereniku incident ako imaju osnovanu sumnju ili direktne dokaze da su njihovi podaci kompromitovani, pa poverenik može da pokrene nadzor klinike“, dodaju.
Iz kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja za „Vreme“ kažu da je Poverenik po službenoj dužnosti, na dan pisanja teksta (dana 02.04.2026. godine) „pokrenuo postupak vanrednog inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane navedene zdravstvene ustanove“. Dodaju i da navedena „ustanova, nije, zaključno sa danom sačinjavanja ovog odgovora, povodom navedenog događaja obraćala ovom organu“.
Redakcija je kontaktirala i službu MUP-a, Odeljenje za visokotehnološki kriminal i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, sa pitanjima oko mogućnosti nadzora klinike, kao i zaštite pacijentkinja. Do objavljivanja ovog teksta, odgovori nisu stigli.
Napomena: Tekst je izmenjen u 2. aprila 2026. u 15:19, nakon što su stigli odgovori od Poverenika.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Policija je u utorak, 31. marta, upala u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Šta je sve tamo pronašla, prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
