Za sada neidentifikovani hakeri ukrali su podatke 160.000 korisnika Telekoma. Hakeri su to učinili s namerom da ucenjuju Telekom. Ukradeni podaci odnose se na puna imena, adrese stanovanja, datume rođenja, brojeve telefona i jedinstvene matične brojeve građana (JMBG)
Hakerskim napadom na korisničku bazu Telekoma Srbija ukradeni su podaci 160.000 korisnika, objavljeno je na sajtu dailydarkweb. Navodi se da su neidentifikovani počinioci nedavno objavila bazu podataka na mreži, tvrdeći da su informacije ukradene sa internog portala Telekoma Srbija.
Telekom Srbija je potvrdio krađu, te da su podaci ukradeni s ciljem da se ta kompanija uceni.
Ukradeni podaci uključuju puna imena, adrese stanovanja, datume rođenja, brojeve telefona i jedinstvene matične brojeve građana (JMBG).
„Obaveštavamo javnost da je došlo do krađe manjeg dela podataka iz naše korisničke baze, od strane za sada nepoznatih počinilaca. Reč je o podacima određenog broja korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv.“, stoji u saopštenju Telekoma.
Kompanija Telekom Srbija odmah je slučaj prijavila Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno Odeljenju za visokotehnološki kriminal:
„S obzirom na to da su nas počinioci ovog dela kontaktirali sa ciljem da nas ucenjuju, komunikacija sa njima vođena je u koordinaciji sa MUP-om i prema njihovim instrukcijama, kako bi počinioci bili što brže identifikovani“.
Ta kompanija istakla je da sa policijom intezivno radi na otkrivanju počinilaca i na sprečavanju toga da se bilo koji lični podatak korisnika pojavi na internetu.
„Bezbednost telekomunikacionih servisa nije ugrožena i sve usluge se pružaju neometano. Verujemo da će nadležne institucije vrlo brzo doći do počinilaca ovog krivičnog dela“, saopštio je Telekom Srbija.
Hakerski napadi na telekomunikacione kompanije nisu retkost, o čemu svedoče brojni primeri.
Podaci korisnika usluga španskog AT&T su 2024. godine bili su skoro potpuno izloženi hakerskim napadima. Ta kompanija imala je u tom trenutku oko 110 miliona korisnika, a procureli su metapodaci poziva i poruka, lični podaci (matični brojevi socijalnog osiguranja, informacije o nalogu u drugim propustima). To je jedan od najvećih propusta u telekomunikacionim kompanijama ikada, a doveo je do tužbi i nagodbe od 177 miliona dolara.
U globalnom hakerskom napadu na telekomunikacije tokom 2023. i 2024. godine dogodila se sajber špijunaža u više država, a mete su bile kompanije AT&T, Verizon, T-Mobile i druge. Rezulat je bila duboka infiltracija telekomunikacione infrastrukture, presretanje nadzora i otkrivanje osetljivij komunikacija. To nije samo sigurnosni proboj, već špijunaža na nivou sistema unutar telekomunikacionih mreža.
U hakerkosm napadu kineske hakerske grupe za sajber špijunažu Salt Typhoon tokom 2023. i 2024. godine došlo je do upada u američke telekomunikacione kompanije. To je pogodilo više od milion korisnika, a bili su ugroženi sistemi za nadzor i metapodaci telekomunikacija. Osim toga bio je omogućen i pristup sistemima za prisluškivanje organa za sprovođenje zakona, a ciljane su i političkih ličnosti. Taj napad se često opisuje kao jedan od najgorih telekomunikacionih hakerskih napada u istoriji SAD.
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija, čiji su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
