Srpski naučnici sa Zapada: Zašto (ni)je bitna Šangajska lista

Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi novi je povod da se vlast i tabloidi razračunaju sa rektorom Vladanom Đokićem i sve svale na „blokadere“.

Tako se, doduše, donekle Univerzitetu obija o glavu to što se ranije sam hvalio kada je popravljana pozicija na toj istoj listi.

A šta je zapravo Šangajska lista? Ona rangira univerzitete samo po kriterijumu naučnog rada nastavnika i istraživača. Poeni se dobijaju za nobelovce, citiranja u drugim radovima, objavu u dva stručna časopisa…

Sa samim studiranjem i studentima to ima tek ovlašne veze, iako se može pretpostaviti da oni univerziteti koji prednjače u naučnom radu isto drže i do rada sa studentima.

Tako mu Šangajska lista dođe kao pitanje prestiža za stotinak najvećih univerziteta koji daju brdo nobelovaca, a raspolažu godišnjim budžetima koji se mere milijardama dolara.

Niže na listi, gde je Beogradski univerzitet – a kamoli ostali u Srbiji i regionu – već je jedan priznati i citirani naučnik, recimo matematičar, dovoljan da sakupi bodove i donese skok od sto ili dvesta mesta. I obratno – ako taj ode u penziju, može se odmah pasti za sto ili dvesta mesta.

„Vreme“ je kontaktiralo dvoje srpskih naučnika koji rade u belom svetu i tražilo da, kao u igri debate, napišu zašto Šangajska lista jeste važna i zašto baš i nije važna. Evo njihovih argumenata.

Šangajska lista je baš važna

„U otvorenom evropskom obrazovnom prostoru čiji je Srbija deo, granice za studente praktično ne postoje. Jedan od glavnih ciljeva naših univerziteta mora biti privlačenje najboljih mladih ljudi iz zemlje, regiona i ostatka Evrope. U suprotnom, ako ostanemo bez studenata ostaćemo i bez visokoškolskih ustanova“, piše Milovan Šuvakov, naučnik iz SAD, koji je ranije u Srbiji bio pomoćnik ministra zadužen za visoko obrazovanje.

Foto: Privatna arhiva

„Na tom globalnom tržištu znanja svaka reklama je presudna, a visoka pozicija na međunarodnim listama predstavlja vidljivu preporuku. U tom smislu pozicija na Šangajskoj listi može biti bitna“, navodi Šuvakov za „Vreme“.

Jelena Branković, istraživačica na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, navodi da, zahvaljujući Šangajskoj listi, jednom godišnje kvalitet nauke i visokog obrazovanja postaju vest i tema razgovora i izvan akademskog sveta.

„Ljudi koji se inače ne interesuju za univerzitete počnu da se pitaju ko je napredovao, ko pao, kako i zašto. To nije specifično samo za Šangajsku listu; naprotiv, pažnju, na različite načine, privlače gotovo sva međunarodna rangiranja univerziteta. Jedino što je u Srbiji, iz nekog razloga, posebno popularno baš ovo – kineske proizvodnje.“

Šangajska lista baš i nije važna

Sa druge strane, Šuvakov podvlači da „pozicija na Šangajskoj listi ne govori ništa o kvalitetu predavanja i uslovima studiranja“.

„Ona meri isključivo kumulativni naučni učinak i broj visokocitiranih istraživača po oblastima, kojih je obično svega nekoliko. Naučni rezultati jednog univerziteta jesu važni, ali postoje znatno bolje metrike naučne produktivnosti od ove. Ako želimo realnu sliku obrazovanja i studentskog iskustva, mnogo su nam važnije višedimenzionalne rang-liste poput Times Higher Education (THE) i sličnih“, dodaje on.

Foto: Privatna arhiva

Slično argumentuje Jelena Branković. Navodi da Šangajska lista ne pomaže u odgovoru koliko je univerzitet stvarno dobar jer meri samo ono što se lako broji – publikacije, citate, nobelovce.

„Ono što ostaje izvan domašaja brojki, a čini suštinu – kvalitet nastave, uslovi rada i studiranja, doprinos javnom životu, stvaranje novih ideja – ostaje van slike. Umesto da razumemo šta univerzitet čini dobrim, Šangajska lista od nas traži da suštinsko zamenimo izmerljivim“, zaključuje ona.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.