Koji je značaj famozne Šangajske liste? Šta ona meri, a šta ne uzima u obzir? O tome za „Vreme“ argumente iznosi dvoje naučnika
Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi novi je povod da se vlast i tabloidi razračunaju sa rektorom Vladanom Đokićem i sve svale na „blokadere“.
Tako se, doduše, donekle Univerzitetu obija o glavu to što se ranije sam hvalio kada je popravljana pozicija na toj istoj listi.
A šta je zapravo Šangajska lista? Ona rangira univerzitete samo po kriterijumu naučnog rada nastavnika i istraživača. Poeni se dobijaju za nobelovce, citiranja u drugim radovima, objavu u dva stručna časopisa…
Sa samim studiranjem i studentima to ima tek ovlašne veze, iako se može pretpostaviti da oni univerziteti koji prednjače u naučnom radu isto drže i do rada sa studentima.
Tako mu Šangajska lista dođe kao pitanje prestiža za stotinak najvećih univerziteta koji daju brdo nobelovaca, a raspolažu godišnjim budžetima koji se mere milijardama dolara.
Niže na listi, gde je Beogradski univerzitet – a kamoli ostali u Srbiji i regionu – već je jedan priznati i citirani naučnik, recimo matematičar, dovoljan da sakupi bodove i donese skok od sto ili dvesta mesta. I obratno – ako taj ode u penziju, može se odmah pasti za sto ili dvesta mesta.
„Vreme“ je kontaktiralo dvoje srpskih naučnika koji rade u belom svetu i tražilo da, kao u igri debate, napišu zašto Šangajska lista jeste važna i zašto baš i nije važna. Evo njihovih argumenata.
„U otvorenom evropskom obrazovnom prostoru čiji je Srbija deo, granice za studente praktično ne postoje. Jedan od glavnih ciljeva naših univerziteta mora biti privlačenje najboljih mladih ljudi iz zemlje, regiona i ostatka Evrope. U suprotnom, ako ostanemo bez studenata ostaćemo i bez visokoškolskih ustanova“, piše Milovan Šuvakov, naučnik iz SAD, koji je ranije u Srbiji bio pomoćnik ministra zadužen za visoko obrazovanje.
„Na tom globalnom tržištu znanja svaka reklama je presudna, a visoka pozicija na međunarodnim listama predstavlja vidljivu preporuku. U tom smislu pozicija na Šangajskoj listi može biti bitna“, navodi Šuvakov za „Vreme“.
Jelena Branković, istraživačica na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, navodi da, zahvaljujući Šangajskoj listi, jednom godišnje kvalitet nauke i visokog obrazovanja postaju vest i tema razgovora i izvan akademskog sveta.
„Ljudi koji se inače ne interesuju za univerzitete počnu da se pitaju ko je napredovao, ko pao, kako i zašto. To nije specifično samo za Šangajsku listu; naprotiv, pažnju, na različite načine, privlače gotovo sva međunarodna rangiranja univerziteta. Jedino što je u Srbiji, iz nekog razloga, posebno popularno baš ovo – kineske proizvodnje.“
Sa druge strane, Šuvakov podvlači da „pozicija na Šangajskoj listi ne govori ništa o kvalitetu predavanja i uslovima studiranja“.
„Ona meri isključivo kumulativni naučni učinak i broj visokocitiranih istraživača po oblastima, kojih je obično svega nekoliko. Naučni rezultati jednog univerziteta jesu važni, ali postoje znatno bolje metrike naučne produktivnosti od ove. Ako želimo realnu sliku obrazovanja i studentskog iskustva, mnogo su nam važnije višedimenzionalne rang-liste poput Times Higher Education (THE) i sličnih“, dodaje on.
Slično argumentuje Jelena Branković. Navodi da Šangajska lista ne pomaže u odgovoru koliko je univerzitet stvarno dobar jer meri samo ono što se lako broji – publikacije, citate, nobelovce.
„Ono što ostaje izvan domašaja brojki, a čini suštinu – kvalitet nastave, uslovi rada i studiranja, doprinos javnom životu, stvaranje novih ideja – ostaje van slike. Umesto da razumemo šta univerzitet čini dobrim, Šangajska lista od nas traži da suštinsko zamenimo izmerljivim“, zaključuje ona.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Dušana Jovanovića su 18. oktobra 1997. u centru Beograda nasmrt pretukla dvojica maloletnika. Imao je samo 13 godina. Povodom godišnjice ubistva, Inicijativa A11 organizuje šetnju od Pravnog fakulteta do parka Dušana Jovanovića, koja počinje u 19 časova
Beograd od 1. novembra dobija četiri nove autobuske linije do kompleksa EXPO u Surčinu. Objavljene su trase linija EXPO 2, EXPO 3, EXPO 4 i EXPO 5, kao i imena prevoznika
Srbija i Bosna i Hercegovina odbijale su da izruče pojedine osobe koje traže susedna pravosuđa, pozivajući se, između ostalog, na državljanstvo i zakonska ograničenja
Novi kružni tokovi trebalo bi da rasterete pojedine prometne raskrsnice i poboljšaju veze sa auto-putem
„Srbija je živela bez litijuma i do sada, živeće ova zemlja i dalje bez litijuma“, rekao je dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Cvjetić
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
