Srbiji nedostaju i radnici nižih kvalifikacija i visokoobrazovani stručnjaci
U Srbiji je prema navodima Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije zaposleno nešto više od 50.000 stranih radnika, a taj broj stalno raste.Najviše radnika dolazi iz Rusije, ali i iz Kine, Turske, Nepala, Bangladeša, Indije i Kube.
Srpska privreda ima velike potrebe za stranom radnom snagom, jer u svim sektorima postoji deficit radne snage.
„Jedan deo naših ljudi je otišao u inostranstvo, a mladi nisu zainteresovani da se školuju za ova zanimanja. Tako se stvorila praznina koju moramo da popunimo“, rekla je Jevtović za RTS.
Navela je da nedostaju i radnici nižih kvalifikacija i visokoobrazovani stručnjaci.
„U građevini su potrebni i zidari i keramičari, ali i građevinski inženjeri. Slično je i u drugim sektorima“, rekla je Jevtovi’.
Jednostavnija procedura za radne dozvole
Od prošle godine na snazi su izmene Zakona o zapošljavanju stranaca koje su pojednostavile proceduru.
„Sve se podnosi elektronski, više nije potrebno ići od šaltera do šaltera. U roku od mesec dana radnici dobijaju jedinstvenu boravišnu i radnu dozvolu do tri godine“, navela je Jevtović.
Dodala je da radnici sada mogu i da menjaju poslodavce, što je izjednačeno sa pravima domaćih radnika.
Izazovi prilagođavanja i predrasude
Prilagođavanje stranih radnika nije uvek lako, a najveća prepreka je jezička barijera, pa poslodavci često obezbeđuju prevodioce.
„Prisutne su i kulturološke razlike, ali većina njih ne planira da ostane trajno, već dolazi na nekoliko meseci ili godina“, objasnila je Jevtović.
Iako se povremeno javljaju predrasude, ona naglašava da su „strani radnici realnost“ i da se Srbija, kao i druge zemlje, mora navikavati na njihovo prisustvo.
Jedan od koraka ka uređivanju sistema jeste lista deficitarnih zanimanja koja bi trebalo da olakša zapošljavanje stranaca.
„Ta lista je završena i poslata Vladi na usvajanje. Planirano je da bude usvojena do kraja juna, ali za sada nemamo novih informacija“, rekla je Jevtović.
Poljoprivrednici traže isplatu jednokratne podrške od 300 evra po hektaru i ukidanje akciza za dizel. Ali to nije sve. Na protestu upozorenja u Novom Sadu bio je rekordan broj traktora
Srbija godišnje proizvede oko milijardu i 145 miliona kubnih metara otpadnih voda, ali se prečisti manje od 15 odsto
U bolnici u kojoj se leče i deca obolela od raka, i dalje nema bezbedne vode. Kada će je biti, zasad se ne zna
Hrvatska je u njokama iz Srbije pronašla žicu, a rizik po zdravlje označen je kao potencijalno ozbiljan
Iako je ranije najavljivano da bi 15. septembar mogao da bude dan kada će ponovo biti otvarena Železnička stanica u Novom Sadu, to se ipak nije dogodilo
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
