Smrt vojnika u bazi „Jug“

Smrt profesionalnog vojnika, usled naprezanja na proveri fizičkih sposobnosti, prošla bi u javnosti nezapaženo, da pukovnik (kapetan bojnog broda) Petar Bošković nije tu informaciju podelio na društvenim mrežama. I onda je Uprava za odnose sa javnošču Ministarstva odbrane (čiji je Bošković do penzionisanja bio načelnik), morala da reaguje saopštenjem da je pripadnik 41. pešadijskog bataljona 4. brigade kopnene vojske desetar B. J. (1982) preminuo u Domu zdravlja u Bujanovcu, gde je prevezen nakon što je izgubio svest u toku realizacije provere fizičkih sposobnosti u bazi „Jug“.

Preminuli je u Vojsci Srbije od 2004. godine.

Gde je bio medicinski tim

Ministarstvo odbrane se i o ovom slučaju oglasilo tek kada je vest o smrti vojnika procurela u javnost, baš kao u sučaju smrti vodnika Dejana Stojkovića uoči vežbe na Pešteru, gde su slagali, i to je sudski utvrđeno, ali niko nije za to odgovarao.

Autor ovog teksta je, na osnovu svojih saznanja i izvora, dobio informaciju nakon ovog tragičnog događaja da postoje strogo propisane procedure po kojima se radi provera fizičke sposobnosti vojnika, podoficira i starešina, i da svakoj od tih aktivnosti mora da prisustvuje i medicinski tim. U bazi „Jug“ toga nije bilo, i zato bi neko mora da odgovara – od komandanta jedinice do načelnika Uprave za vojno zdravstvo. To što su imali tim kilometar dalje – nije opravdanje.

Vojska van forme

Bivši oficir Vojske, koji je radio u Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, za „Vreme“ ukratko objašnjava: Fizička provera se radi do 52 godine života, po tablicama za određeni broj godina. Кada napuniš 52. tada imaš samo marš od 10 kilometara i to na određeno vreme – za ocenu 5 sat i 20 minuta, za 4 sat i 40 minuta i tako dalje. Do 31.godine pored sklekova, trbušnjaka, zgibova, trčanja na 2.400 metara imaju i poligon prepreka.

„Ovde je problem što da bi uradio fizičku proveru vojnik i starešina, posebno stariji (a kod nas malo ima mladih), bi trebalo da svaki dan imaju po minimum jedan čas fizičke obuke (trčanje, vežbe snage) radi održavanja fizičke spreme za izvršenje zadataka. Zbog malog brojnog stanja a velikih obaveza i angažovanja, toga se pridržavaju samo u 72. specijalnoj i 63. padobranskoj. Onda se dešava da većina nije potrčala po više godina niti uradili sklek i onda dolazi dan za fizičku proveru na koju te teraju i to je šok za organizam, posebno za starije. Mlađi to još uvek mogu da podnesu jer su mladi. Tako da se ne čudim što se to dogodilo“, objašnjava izvor „Vremena“.

Pritisak starešina

Pita se i koliko su vojnici pred proveru fizičke spreme uošte bili odmorni, naspavani, šta su jeli, koliko je nervoze i vike i pritiska starešina na njih bilo, pošto im je danima pre toga svakako „na grbači“ bio Inspektorat odbrane. A tu su i visoke temperature, a oni pod punom ratnom opremom po čitav dan.

„Ako se desi da dobiješ negativnu ocenu onda je komandant jedinice dužan da ti obezbedi fizičko vežbanje i da sačini plan podizanja fizičke spreme u trajanju od tri meseca nakon čega se izlazi ponovo na fizičku proveru. Ako ponovo padneš, po pravilniku i zakonu nakon dve negativne ocene gubiš službu. To važi i za profesionalne vojnike, i za podoficire i oficire. I to su koristili za pritisak, ali to pada u vodu zato što nemaš svaki dan obuku i vežbanje“, kaže naš sagovornik.

I dodaje: „I onda možeš da zamisliš starešinske ‚sise podguzne‘ koje kažu da neće ispod 5 ili 4 ocenu, kao da si Rambo, a 90 odsto njih ima višak kilograma, nisu potrčali ne pamte kad.  Norme za ocene 5 i 4 su visoke, posebno do 31. godine. Moraš baš da budeš spreman“.

Obaveze nadležnog starešine

„Taj vojnik po ugovoru, čak i da je imao zdravstvene probleme, nije smeo da ih prijavi, jer bi ostao bez posla. Imaš 43 godine – ko bi te negde primio na posao. A otac troje dece. Najodgovorniji je tu njegov komandir, koji nije obavio razgovor uoči testa. A na vrhu piramide odgovornosti su vojni lekari, koji su imali preča posla“, tvrdi sagovornik „Vremena“.

Ukazuje i da treba da se provere radne knjige jedinice, kao i podaci iz ličnog kartona nastradalog vojnika, da se vidi kada je poslednji put i sa kojom ocenom prošao testove fizičke sposobnosti.

„Nadležni može da kaže da vojnik nije imao časove fizičke obuke, ali da smatra da ne može da uradi proveru i da mora da se spremi. Najlakše je ćutati. A Inspektoratu je najlakše da falsifiikuju dokumentaciju i pišu da je imao tu obuku. I najbitnija stvar – Ministarstvo odbrane mora da pokaže rezultate lekarskog pregleda pre svake provere fizičke sposobnosti, gde postoji potpis pripadnika Vojske i lekara koji mu daje saglasnost. Toga nema, niti će se pojaviti u javnosti“, zaključuje izvor „Vremena“.