Iako je od 14. novembra taksi u Beogradu za deset odsto skuplji, sama usluga neće postati kvalitetnija, smatra građanska inicijativa „Beograd ne može da čeka“. Koji su njihovi predlozi za poboljšanje taksi prevoza u Beogradu?
Povećanjem cena taksi prevoza koje je stupilo na snagu, Beograđani neće dobiti kvalitetniju i dostupniju uslugu, prema standardima koji uveliko postoje u svim svetskim i evropskim metropolama, ocenila je građanska inicijativa „Beograd ne može da čeka“.
Oni u saopštenju navode da je taksi prevoz podsistem javnog prevoza Beograda i javna usluga koju mora da reguliše grad Beograd, ali da gradska uprava ne sprovodi ni sopstvene strategije koje su izradili eksperti sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Poslednja je iz 2019. godine, kada su date konkretne smernice šta bi trebalo uraditi kako bi se taksi prevoz unapredio.
Inicijativa „Beograd ne može da čeka“ ističe da se zalaže za potpuno uređenje taksi prevoza u prestonici, kroz uvođenje minimalnog radnog vremena taksi vozila u saobraćaju, kako ne bismo dolazili u situaciju da pojedini taksi preduzetnici zauzimaju mesto na listi aktivnih taksista, a ne bave se tim poslom, prenosi FoNet.
Aplikacija i GPS
Oni predlažu uvođenje jedinstvene gradske aplikacije, kojom bi sva taksi vozila, bez obzira na to da li pripadaju nekom udruženju ili ne, bila umrežena i lako dostupna.
Inicijativa predlaže i implementaciju GPS sistema u svakom taksi vozilu i formiranje operativno-kontrolnog centra grada Beograda za ceo taksi podsistem. Gradska inspekcija i komunalna milicija bi morale beskompromisno suzbijati nelegalne taksiste, naročito u zonama aerodroma i železničke stanice, mestima na kojima su gosti Beograda laka meta za „divlje“ taksiste.
Inicijativa smatra i da su potrebe Beogradu takve da na tržištu mora da se poveća i broj taksi vozila, pa time i konkurentnost, između ostalog i izmenom regulative tako da operatori taksi usluge mogu biti i kompanije koje bi angažovale vozače, a da grad Beograd drugačije uredi pravila za dobijanje dozvola odnosno i licenciranje vozača uz kriterijume načela jednakosti.
Poskupljenje taksija
Saopštenje građanske inicijative „Beograd ne može da čeka“ objavljeno je nakon poskupljenja usluge taksija za deset odsto. Od četvrtka, 14. novembra, cena starta je viša za 50 dinara, a vožnja po kilometru za devet dinara, izjavio je predsednik Strukovnog udruženja taksi-preduzetnika Sitab Vlado Bulatović.
Start od četvrtka košta 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok je čekanje po času poskupelo za 600 dinara, odnosno sada košta 1.800 dinara.
Nova cena vožnje po kilometru u „tarifi dva“ iznosi 135 dinara, a u „tarifi tri“ košta 210 dinara.
Nezadovoljni i taksisti
Bulatović je za agenciju Beta izjavio da taksisti nisu zadovoljni novim cenama.
„Nismo zadovoljni ovim poskupljenjem, jer smo tražili da se svaka stavka linearno uveća za 20 odsto“, kazao je Bulatović.
Naveo je i da su od 28. oktobra ove godine uvedene nove cene usluge pregleda i overavanja taksimetra, koje su u odnosu na prošlu godinu povećane za oko 350 odsto.
„Cena usluge pregleda i overavanje taksimetra košta 7.200 dinara sa porezom na dodatu vrednost (PDV), a prošle godine koštala je 2.100 dinara. Protiv smo tog uvećanja i tražićemo da se cena te overe veže za start, da bude pet naših startova plus PDV“, kazao je on.
Ko od čega ima korist?
Kako je ranije pisalo „Vreme“, nezadovoljstvo taksista u Beogradu već dugo tinja. Sava Jovanović iz Udruženja taksista Bunt-Sloga objasnio je za „Vreme“ da postoji „siva zona” od koje neko ima debelu korist, a da taksisti koji poštuju sva pravila doživljavaju poraz.
„Oni su nas uniformisali i zategli, rekli morate da imate TX tablice, morate da budete bele boje, oblepili smo naša vozila u belo, nije problem. Nakon toga, pojavljuju se razne internet stranice koje nude usluge putem aplikacija. Registruju se u APR-u kao neprofitabilna udruženja, a itekako su profitablni, te su u kršenju zakona”, kaže Jovanović.
Kako je rekao sagovornik „Vremena”, te organizacije inspekciji i gradskim komunalnim službama nisu vidljive kao nelegalani prevoz.
Siva zona
„Za proteklih deset godina CarGo je promenio šest puta šifru delatnosti i sada više kao takav ne postoji. Sada su se pojavili neki Mister D dostavljači hrane, a sve se drugo radi tu, samo se hrana ne dostavlja”, rekao je Jovanović.
On je objasnio da neko od te „sive zone” ima debelu korist, a taksisti koji poštuju sva pravila doživljavaju poraz.
„Ajmo svi da pređemo onda u te aplikacije, kao da Beogradu ne treba taksi. Da mogu i ja kad idem na more da skinem TX tablice, da mi ne piše na čelu da sam taksista, nego da idem kao sav normalan svet sa civilnim tablicama. Dakle sve smo uradili da budemo normalni i prepoznatljivi, a godinama unazad doživljavamo samo laži, prevare i obećanja”, naglasio je Jovanović.
On je dodao da niko na tržištu ne bi imao problem da se napravi još taksi udruženja.
„Možemo da uđemo u fer igru sa novim taksistima. Ali imamo problem ako su u startu prednosti i vode 5:0, pa teško ćemo uspeti da to nadoknadimo, nemoćni smo”, zaključio je Jovanović.
Svoje nezadovoljstvo „nelojalnom konkurencijom” beogradski taksisti su prvo izrazili na ulicama u maju 2018. Rezultat tog protesta bile su izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju krajem 2018. godine. Tada su taksisti, između ostalog, tražili i regulisanje oblasti koja se odnosi na način na koji posluju firme kao što je CarGo.
Peticija i brojni zahtevi institucija i stručnjaka traže da se Nacrt zakona o dobrobiti životinja povuče. Svi upozoravaju da ovaj Nacrt otvara vrata masovnim ubistvima pasa i mačaka
Grad Beograd duguje zaposlenima u Apotekarskoj ustanovi Beograd pet plata, njihov problem nije bio na dnevnom redu poslednjih šest sednica, a neće biti ni na septembarskoj. Gradonačelnik Šapić i ministar Lončar ćute
Auto-moto savez Srbije saopštio je da se na graničnom prelazu Batrovci čeka i do šest sati, dok na Horgošu i Kelebiji čekanja iznose od 60 do 120 minuta. Na ostalim prelazima nema zadržavanja.
Posada aviona donela niz pogrešnih odluka koje su dovele do udarca repa aviona o travnatu podlogu, a potom i u antenu van piste, piše u izveštaju Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju o istrazi udesa aviona na letu za Diseldorf u februaru 2024. na Aerodromu Nikola Tesla
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
