Na prezentaciju plana širenja Beograda na vodi došlo je oko 400 građana , pa su ih organizatori podelili u šest grupa u dva dana iako u Palati pravde ima i velikih sala. Građani smatraju da je to ograničavanje njihovih prava
Aktivisti mreže „Beograd ostaje“ pozvali su građane da dođu na javnu prezentaciju plana širenja Beograda na vodi koja je počela 9. juna u Palati Srbija, što organizatorima nije odgovaralo.
Đorđe Miketić iz „Beograd ostaje“ kaže za „Vreme“ da im je namera uspela. „Skupilo se oko 400 ljudi, rekli su da u sali koju su predvideli za prezentaciju nema mesta za sve i zato su nas podelili u šest termina. Ne verujem da u Palati Pravde nije mogla da se nađe veća sala“.
Za javnu raspravu, koja je zakazana za 30. jun, kaže Miketić. „u dogovoru sa 12 zborova građana i nekoliko stručnih organizacija pripremamo zajednički front pitanja kojima ćemo ih zatrpati i na koja oni, po zakonu, moraju da odgovore“.
Najjednostavnije rečeno, javna prezentacija je zakonom predviđena faza u urbanističkom planiranju. U praksi to znači da obrađivač plana, u ovom slučaju Ministarstvo građevine, obrazlaže građanima svoj rad i time informiše javnost o predviđenim promenama u izgledu grada. U ponedeljak ih je, očigledno, bilo previše zainteresovanih.
Zašto rušite Sajam
Sanja Solarević, odbornica ZLF na Savskom vencu, danas nije uspela da prisustvuje prezentaciji.
„Odredili su mi termin za sutra. Nije mi jasno ko određuje te termine. Građani su planirali da dođu danas u 10 časova kako je odavno objavljeno da će biti prezentacija, a onda im kažu da treba da dođu neki drugi dan. To je manipulacija“, kaže Sanja Solarević.
Foto: N1Plan Beograda na vodi
„Tačno je da meni nije potrebno da mi neko objašnjava plan, sve sam već i sama videla na javnom uvidu, a i ne očekujem da će se oni kritički odnositi prema svom radu već će ga braniti iako je neodbranjiv“, kaže.
„Ali htela sam da čujem stavove kolega iz Urbanističkog zavoda koji su autori plana, interesuje me zašto su saučesnici i rušenju Sajma, u podizanju zgradetina oko Hale 1, Šećerane i ostalim stvarima koje su predviđene njihovim planom a koje se protive svim potrebama struke.“
Ukidanje dijaloga
Sanja Solarević podseća i na promenu Pravilnika o postupku izrade planova kojim je fizičko prisustvo građana na javnim raspravama zamenjeno onlajn kontaktom.
„Od javne rasprave koja je podrazumevala dijalog, ukinu je dijalog, građani su cenzurisani. Onlajn kontakt vam omogućava samo da u kameru saopštite primedbu. Pri tom onaj ko je s druge strane može da vas, na primer, u svakom sekundu isključi. Čak i da ne bude tako, opet to nije razgovor već puka prezentacija, izigravanje demokratije.“
Još uvek nije objavljeno da li će Javna rasprava plana proširenja Beograda na vodi 30. juna, biti onlajn, ili uživo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od početka godine, u saobraćaju u Srbiji poginula su 94 pešaka, od čega 19 na pešačkim prelazima, saopštio je MUP. Srpski vozači i drumovi najsmrtonosniji su u Evropi
U jugoistočnoj Srbiji, jednom od najsuvljih regiona naše zemlje, dešava se dezertifikacija zemljišta. Šta to znači, i kako se sa dezertifikacijom možemo izboriti kroz saradnju nauke i poljoprivrede
Ministar kulture Nikola Selaković nekoliko puta je tražio da bude sačinjen dokument kojim se predlaže ukidanje svojstva kulturnog dobra za Generalštab u centru Beograda
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
