Čim se do kraja avgusta isele zakupci prostora u hotelu „Jugoslavija“ počeće rušenje, kako bi na njegovom mestu do Ekspa bio izgrađen „Ritz Carlton“. Beograd na vodi je dobio lokacijske uslove za zgradu Pošte na Savskom trgu kako bi umesto nje podigao kulturni centar
Uskoro će u Beogradu biti srušena još dva njegova obeležja: zgrada hotela „Jugoslavija“ i zgrada Pošte na Savskom trgu.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao je lokacijske uslove Beogradu na vodi za gradnju na mestu postojeće zgrade Pošte na Savskom trgu. Investitoru su izdati lokacijski uslovi za „oblikovnu rekonstrukciju po izvornom projektu objekta Pošte, izgradnju i prenamenu u Kulturni centar.“
To znači da će Beograd na vodi, investitor, prvo srušiti Poštu, a na njenom mestu podići novu zgradu sa fasadom po originalnom projektu arhitekte Momira Korunovića. Forma objekta i fasada su „rekonstruisani sa originalnih projekata dostupnih u arhivama, a delovi koji nisu postojali u arhivskoj građi projektovani su na osnovu fotografija originalnog objekta“.
Pre rušenja, Beogradu na vodi preostaje da podnese zahtev za građevinsku dozvolu.
Novi objekat će imati površinu od 10.880 kvadratnih metara, šest spratova koliko ih ima sadašnja Pošta, a u njoj će se nalaziti prostori za pozorište za decu, dečji muzej, umetničke radionice, škole kulturno umetničkih disciplina, knjižare…
Hotel „Jugoslavija“
Prema pisanju N1, svi zakupci prostora u hotelu „Jugoslavija“ moraće da ih napuste do 31. avgusta.
Nakon toga hotel „Jugoslavija“ će biti srušen, a umesto njega će biti izgrađen luksuzni višenamenski kompleks sa hotelom „Ritz-Carlton“, prema projektu holandskog arhitektonskog biroa UNStudio.
Hotel „Jugoslavija“ je otvoren 1969. godine. Prvi put je prodat 2006. za 31,3 miliona evra kompaniji „Alpe Adria Hoteli“ koja je najavljivala novi život „Jugoslavije“ pod međunarodnim brendom „Kepminski“, ali se ništa nije desilo.
Ovog marta je prodat kompaniji „Milenijum tim“, koji će ga srušiti zbog izgradnje hotela „Ritz Carlton“.
Navodno, postojeća konstrukcija zgrade je takva da je nemoguće rekonstruisati objekat na način da ispunjava zahteve prestižnih hotelskih lanaca.
Na nekadašnji hotel će podsećati njegov luster, težak 14 tona dugačak trideset i širok pet metara, sa 5.000 sijalica i čak 40.000 „Svarovski“ kristala, nekadašnji Ginisov rekorder i zaštićeno kulturno dobro. Luster će, prema najavama, pažljivo biti demontiran kako bi kasnije krasio i hol beogradskog „Rica“.
Najavljeno je da će hotel početi da radi pred početak Ekspa.
Prema projektu, osim hotela „Ritz-Carlton“, biće izgrađene i dve kule, po jedna sa svake njegove strane: stambena sa 42 sprata koja će biti pozicionirana ka Parku prijateljstva, i poslovna sa 33 sprata koja će se nalaziti na strani ka Zemunu.
Američka kompanija Palantir razvila je softver za posve novu dimenziju elektronske špijunaže. Takvu distopijsku predstavu o totalnoj kontroli imali su do sada samo najmaštovitiji pisci SF romana
I ove večeri se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Novom Sadu se protestuje zbog privođenja dvojice muškaraca, Novi Pazar najavio blokadu bez prekida, dok se u Šapcu protestuje protiv iskopavanja litijuma
Nakon objave profesora Gorana Markovića, u kojoj se navodi da je uvaženom profesoru uručen otkaz od strane Akademije umetnosti, Akademija se obratila javnosti kako bi, prema njihovim rečima, demantovali brojne netačne navode koji stoje u pomenutoj objavi i razjasnili detalje vezane za angažman profesora
Beograđani su jutros mogli da primete učestale prelete aviona iznad glavnog grada. Razlog za pojačanu aktivnost u vazdušnom prostoru je priprema za promociju najmlađih oficira Vojske Srbije, objasnilo je Ministarstvo odbrane
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
