Autoprevoznik Milomir Jaćimović će umesto novcem otplatiti prekršajnu kaznu zatvorom. Kako se u Srbiji prekršajne kazne preinačuju u zatvorske
Prekršajne kazne se u Srbiji u najvećem broju slučajeva ne izdržavaju u zatvoru, već se novčanu naplaćuju onome ko je kažnjen.
Čak i u slučaju da mu ne budu naplaćene prekršajne kazne, osuđeni ne ide automatski u zatvor, zato što sud najpre pokušava naplatu, a zakon tu predviđa nekoliko mogućnosti.
Za autoprevoznika Milomira Jaćimovićaa nije bilo nikakvih olakšica. Njemu su neplaćene prekršajne novčane kazne preinačene u zatvor, što jeste takođe mogućnost predviđena Zakonom o prekršajima.
Zbog toga što je besplatno prevozio studente na proteste on je u režimskim medijima dobio status državnog neprijetalja. Policija je bez razloga zaustavljala njegove autobuse i oduzimala mu ih, nepoznati počinioci bušili su mu gume, zapalili jedan autobus.
Jaćimović tvrdi da ima nekoliko prekršajnih kazni, ali da mu pozivi i sudska pismena nisu bili uredno dostupni dok je štrajkovao glađu ispred zgrade Banovine u Novom Sadu, da zbog toga nije mogao blagovremeno da uloži žalbe, i ističe da prekršaje nije počinio.
Kaže da je do sada platio četiri miliona dinara kazni i zamolio javnost da mu se više ne uplaćuje novac za izmirenje kazni.
„Ja sam se odlučio na ovaj potez, dete mi ide na raspust. Ne mogu više da platim te kazne, koje uopšte nisu ni pisane po zakonu. Slali su pozive čak i kad sam štrajkovao ispred zgrade Banovine, znajući da ne mogu da te pozive primim, dok su ‘studenti koji žele da uče u Pionirskom parku’ prijavljeni na Pionirski park i dobijaju sve. Ja jednostavno ne želim i molim narod da ne uplaćuje novac za moje kazne. Ja ću sve te kazne časno i pošteno da odležim, jer kod kuće mi je isto – ništa ne radim, niko ne sme da angažuje moje autobuse“, rekao je Jaćimović.
Njegov advokat je izjavio da su se, pošto se pošta vraćala kao neuručena, sudska pismena isticala na oglasnoj tabli suda, nakon čega su se po zakonu smatrala uručenim. Po toj verziji događaja, za neke postupke su saznali tek kada su rokovi za pravne lekove već bili istekli.
Jaćimović je dobio naredbu Prekršajnog suda da se javi na izdržavanje kazne zbog neplaćenih novčanih sankcija i da se sam javio u zatvor na Klisi. Njegov sin i advokat navode da je reč o prekršajnim kaznama koje su zamenjene zatvorom.
Prema Zakonu o prekršajima, ako fizičko lice ne plati novčanu kaznu u dostavljenom roku, sud može kaznu da zameni kaznom zatvora, da je zameni radom u javnom interesu ili da je naplati prinudnim putem, sa bankovnog računa od zarade i slično, što uređuje član 314 tog zakona.
Prema članu 41. pomenutog zakona dan zatvora računa se kao 1.000 dinara neplaćene kazne, a maksimalno trajanje ovako određene zamenske kazne zatvora je 90 dana.
Zbog toga mnogi građani nikada ne stignu do zatvora jer se kazna naplati prinudno pre toga. Osim toga, ako se radi o prekršajnom nalogu, kao što su saobraćajne kazne, plaćanjem u roku od osam dana uglavnom se plaća samo polovina iznosa kazne.
Sud ima zakonsko ovlašćenje da neplaćenu novčanu kaznu izrečenu u prekršajnom postupku zameni kaznom zatvora, ali tek nakon što kazna postane izvršna i protekne rok za dobrovoljno plaćanje.
Po isteku roka za plaćanje sud u skladu sa članom 315. Zakona o prekršajima donosi posebno rešenje o izvršenju kojim se odlučuje da li će neplaćenu kaznu zameniti zatvorom, zameniti radom u javnom interesu ili je prinudno naplatiti.
Zakon izričito kaže da sud odluku donosi „ceneći razloge celishodnosti i efikasnosti u svakom konkretnom slučaju“, što znači da zamena u zatvor nije automatska posledica svakog neplaćanja.
Praktično, postupak izgleda ovako: sud donese presudu ili prekršajni nalog, okrivljeni ne plati kaznu u roku , pa sud donosi rešenje o izvršenju po članu 315.
Sud u samoj presudi za prekršaj može odmah umesto novčane da izrekne zatvorsku kaznu samo ako je za taj konkretan prekršaj zakonom predviđena kazna zatvora.
Već izrečena novčana kazna kasnije može da postane zatvorska zbog neplaćanja na osnovu članova 314, 315 i 41 Zakona o prekršajima.
Iako Jaćimović ističe da nije kriv i da se ne boji odlaska u zatvor, s obzirom na njegovu bezrezervnu podršku studentko-građanskoj pobuni, postoji realna opasnost da mu se naudi dok bude bio u zatvoru.
Koliko izdržavanje zatvorske kazne može da bude opasno u slučaju da prekršajna kazna ne bude izmirena novčanom nadoknadom, govori i tragična smrt penzionera Stanimira B. (74) čija je smrt u KPZ Padinska Skela tokom 2024. godine izazvala veliku pažnju javnosti. On je dospeo u zatvor zbog prekršaja za koji nioje platio 10.000 dinara, a potom tamo izgubio život usled teškog zlostavljanja.
Među najvećim dilemama koje je javnost postavljala povodom tog slučaja bila je – kako je moguće da čovek bude danima zlostavljan u ustanovi pod nadzorom, a da to niko ne primeti ili prijavi na vreme. Stanimira B. je čak neposredno pre smrti pregledalo medicinsko osoblje, ali on navodno iz straha nije prijavio šta mu se događa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija, čiji su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
