Radio-televizija Srbije dobila je novu direktorku, ali ona neće odmah preuzeti dužnost, pa je izabran njen zamenik. Kada Manja Grčić preuzima funkciju i šta je sprečava da to uradi odmah
Novoizabrana generalna direktorka Radio-televizija Srbije (RTS) Manja Grčić neće odmah stupiti na dužnost, već će funkciju preuzeti posle 23. februara.
Ona je o tome obavestila Upravni odbor te medijske kuće, prenosi Udruženje novinara Srbije (UNS).
Razlozi zbog kojih Manja Grčić nije u mogućnosti da preuzme funkciju odmah, nisu zvanično poznati, navodi UNS.
Dok ona ne stupi zvanično na dužnost, funkciju zamenika direktora obavljaće Dejan Jovanović kog je u četvrtak (12. februar) uveče na elektronskoj sednici Upravni odbor RTS-a.
Manja Grčić izabrana je jednoglasno na sednici Upravnog odbora RTS-a 11. februara za novu generalnu direktorku.
Iako zvanični razlozi nisu poznati, uzrok što Manja Grčić ne preuzima funkciju do 23. februara mogao bi da se krije u drugim funkcijama na kojima je ona bila kada je izabrana za generalnu direktorku RTS-a.
Manja Grčić trenutno sedi u nekoliko direktorskih fotelja, a među medijskim stručnjacima ne postoji jedinstven odgovor o tome da li je zakonski u sukobu interesa.
Ona je trenutno generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica televizije K1. To je posao koji vodi s Željkom i Jovanom Joksimović, s kojom je i kuma.
Grčić i Joksimović su i vlasnici firme Minacord Media kojoj je pre šest godina Tanjug, uz odobrenje Vlade Srbije, dat u „zakup“ na 10 godina, za 628.000 evra.
Još jedno direktorsku fotelju ima u marketinškoj agenciji „Majo public”, koja je u vlasništvu nje i Jovane Joksimović, a pruža usluge različitim firmama u vlasništvu države – od Srbijavoza do Telekoma. Tokom 2024. ta firma prihodovala je više od pola miliona evra. Klijenti su im i Dipos, Auto-moto savez Srbije, AMS Osiguranje, eUprava, Prirodnjački muzej…
Televizije, PR firma, agencija: Gde sve radi Manja Grčić i krši li pritom zakon
Postavljanje Manje Grčić izazvao je brojne reakcije u medijskom svetu Srbije, a osim što je neki vide kao idealnu režimsku direktorku javnog servisa, upitna je i njena stručnost.
Udruženje novinara Srbije saopštilo je da diploma Manje Grčić nema dovoljno bodova da bi ona bila na čelu RTS-a. Iz diplome koju je Manja Grčić podnela na konkurs za generalnog direktora Radio-televizije Srbije (RTS) proizilazi da ona nosi 180 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem u Velikoj Britaniji. Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da kandidat za generalnog direktora mora da ima diplomu sa 240 ESPB bodova.
Na to je ukazala i Slađana Ivančević, protivkandidatkinja Manje Grčić za generalnu direktorku Javnog servisa.
„Upravni odbor RTS-a prihvatio je prilikom otvaranja prijava kandidaturu Manje Grčić iako ona nije imala potvrdu da diploma koju je podnela na konkurs nosi 240 ESPB bodova, a nije ni nostrifikovana“, navela je Ivančević.
Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da generalni direktor mora imati najmanje deset godina iskustva na rukovodećim poslovima u medijima ili u drugim oblastima značajnim za rad javnog medijskog servisa.
Kandidat mora imati najmanje 240 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem, državljanstvo ili prebivalište u Srbiji, kao i dostavljen program rada i upravljanja za vreme trajanja mandata.
Mandat generalnog direktora traje pet godina, uz mogućnost jednog reizbora.
Pošto su prošli skoro svi datumi za koje su zvaničnici Srbije i Mađarske najavljivali početak putničkog železničkog saobraćaja između prestonica dve zemlje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada kaže da je pruga gotova
RHMZ je upozorio na obilne padavine tokom vikenda. Širom Srbije će padati kiša, a na planinama sneg
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
