Londonska policija hvali sistem koji u realnom vremenu prepoznaje prolaznike i dovodi do svakodnevnih hapšenja, dok kritičari upozoravaju da za takvu praksu ne postoje jasna zakonska pravila
Na širokom trotoaru trga Sloan Skver u londonskoj četvrti Čelsi parkiran je dostavni kombi. Na njegovom krovu nalaze se nadzorne kamere. Odmah iza ugla postavljena je konstrukcija s dodatnim kamerama. Ispred kombija dežura nekoliko uniformisanih policajaca.
Ta trgovačka ulica uvek je puna ljudi. Na kombiju je istaknuto obaveštenje da se sprovodi eksperiment automatskog prepoznavanja lica. Kamere skeniraju lica prolaznika, a softver snimke odmah upoređuje s bazom podataka u kojoj se nalaze tražene osobe. Ako sistem prepozna podudaranje, fotografija se automatski pojavljuje na mobilnim telefonima policajaca na terenu. Hapšenja su gotovo svakodnevna.
Ben Rasel, direktor obaveštajnog odeljenja londonske policije, smatra da je reč o velikom uspehu. Od 2024. uhapšeno je oko 2.500 osoba, od čega gotovo 900 samo ove godine. Prema njegovim rečima, tehnologija se pokazala kao veoma efikasna.
Baš tokom intervjua s Raselom na obližnjem uglu ulice uhapšen je jedan muškarac. Alarm se oglasio zato što ga policija sumnjiči da je pre nekoliko godina napao policijskog službenika.
Policajci su muškarcu stavili lisice nakon što su proverili njegov identitet, a potom ga odveli. Neposredno iza ugla zaustavljena je i jedna žena, jer se nije odazvala sudski naloženom testiranju na drogu.
Policija tvrdi da su lažne uzbune izuzetno retke. Samo podudaranje s bazom podataka nije dovoljno za hapšenje. Identitet osobe mora prethodno da bude potvrđen, uključujući proveru ličnih dokumenata.
Među prolaznicima takva praksa izaziva podeljene reakcije.
Jedna mlada žena kaže da se zbog prisustva policije oseća bezbednije. Starija gospođa, prolazeći pored kombija, smatra da je potrebno pronaći ravnotežu između zaštite građanskih sloboda i borbe protiv kriminala u gradu kao što je London. Druga žena, međutim, žali se da nadzora ima previše.
Kamere su u Londonu postavljene gotovo na svakom uglu. Policija već godinama koristi video-snimke tokom istraga kako bi identifikovala počinioce krivičnih dela. Ipak, sistem za prepoznavanje lica u realnom vremenu predstavlja značajan korak dalje.
Do sada je za pregled snimaka u Velikoj Britaniji uglavnom morala da postoji konkretna istraga. Novi sistem, međutim, aktivno traži osobe koje se nalaze u policijskoj bazi podataka.
Kritičari smatraju da je reč o ozbiljnom zadiranju u privatnost. Pojedini postavljaju pitanje da li je to početak stvaranja policijske države.
Džek Kolson iz organizacije Big Brother Watch upozorava da još nije precizno definisano na koji način policija sme da koristi tehnologiju prepoznavanja lica.
Kolson ističe da je skeniranje lica posebno osetljivo, jer omogućava nedvosmislenu identifikaciju pojedinca, a prikupljeni podaci mogli bi da budu sačuvani i korišćeni u razne svrhe.
„Ti podaci mogli bi da se koriste za najrazličitije namene. Reč je o veoma ozbiljnoj meri i moćnom alatu za svaku vladu“, kaže aktivista.
Organizacije poput Big Brother Watch zahtevaju jasna pravila koja bi precizno odredila kada, gde i iz kojih razloga policija sme da koristi prepoznavanje lica u realnom vremenu.
Takođe traže zakonsku zabranu skladištenja podataka prikupljenih tokom takvih sistema nadzora.
Nacrt zakona trebalo bi da bude predstavljen na jesen. U međuvremenu, policija već nabavlja dodatne kamere i nova dostavna vozila za proširenje sistema.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Studentkinju iz Novog sada je u liftu, od prizemlja do šestog sprata, davio muškarac, a zatim joj oteo telefon. Iako u zgradi postoje tri nadzorne kamere, policija i institucije ćute o slučaju, poručuju Studenti u blokadi
Srbija možda raspolaže značajnom mehanizacijom za borbu protiv požara, ali joj ozbiljno nedostaje ono bez čega se vatra ne može gasiti – ljudi. Prema proceni profesora Fakulteta bezbednosti Vladimira Jakovljevića, za pokrivanje cele teritorije zemlje potrebno je još oko 3.000 vatrogasaca
Predlog izmena zakona o upisu prava na nepokretnosti između ostalog predviđa olakšice za porodične stambene objekte veće od 400 metara kvadratnih
Goran Vesić tvrdio je pred tužilaštvom da Ministarstvo građevinarstva nije bilo nadležno za odluku o puštanju vestibila B Železničke stanice u Novom Sadu u rad, kao i da nije bio obavešten o problemima tokom rekonstrukcije
Čačak i Gornji Milanovac suočavaju se sa problemima u vodosnabdevanju, zbog čega su uvedene restrikcije. Pojedini potrošači neće imati vodu i po 12 sati. Mere će biti na snazi do stabilizovanja sistema, a nadležne službe kontrolisaće da li građani poštuju zabranu neracionalne potrošnje
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
