Londonska policija hvali sistem koji u realnom vremenu prepoznaje prolaznike i dovodi do svakodnevnih hapšenja, dok kritičari upozoravaju da za takvu praksu ne postoje jasna zakonska pravila
Na širokom trotoaru trga Sloan Skver u londonskoj četvrti Čelsi parkiran je dostavni kombi. Na njegovom krovu nalaze se nadzorne kamere. Odmah iza ugla postavljena je konstrukcija s dodatnim kamerama. Ispred kombija dežura nekoliko uniformisanih policajaca.
Ta trgovačka ulica uvek je puna ljudi. Na kombiju je istaknuto obaveštenje da se sprovodi eksperiment automatskog prepoznavanja lica. Kamere skeniraju lica prolaznika, a softver snimke odmah upoređuje s bazom podataka u kojoj se nalaze tražene osobe. Ako sistem prepozna podudaranje, fotografija se automatski pojavljuje na mobilnim telefonima policajaca na terenu. Hapšenja su gotovo svakodnevna.
Ben Rasel, direktor obaveštajnog odeljenja londonske policije, smatra da je reč o velikom uspehu. Od 2024. uhapšeno je oko 2.500 osoba, od čega gotovo 900 samo ove godine. Prema njegovim rečima, tehnologija se pokazala kao veoma efikasna.
Baš tokom intervjua s Raselom na obližnjem uglu ulice uhapšen je jedan muškarac. Alarm se oglasio zato što ga policija sumnjiči da je pre nekoliko godina napao policijskog službenika.
Policajci su muškarcu stavili lisice nakon što su proverili njegov identitet, a potom ga odveli. Neposredno iza ugla zaustavljena je i jedna žena, jer se nije odazvala sudski naloženom testiranju na drogu.
Policija tvrdi da su lažne uzbune izuzetno retke. Samo podudaranje s bazom podataka nije dovoljno za hapšenje. Identitet osobe mora prethodno da bude potvrđen, uključujući proveru ličnih dokumenata.
Foto: Bojan StekićKamere u Beogradu
Grubo zadiranje u privatnost
Među prolaznicima takva praksa izaziva podeljene reakcije.
Jedna mlada žena kaže da se zbog prisustva policije oseća bezbednije. Starija gospođa, prolazeći pored kombija, smatra da je potrebno pronaći ravnotežu između zaštite građanskih sloboda i borbe protiv kriminala u gradu kao što je London. Druga žena, međutim, žali se da nadzora ima previše.
Kamere su u Londonu postavljene gotovo na svakom uglu. Policija već godinama koristi video-snimke tokom istraga kako bi identifikovala počinioce krivičnih dela. Ipak, sistem za prepoznavanje lica u realnom vremenu predstavlja značajan korak dalje.
Do sada je za pregled snimaka u Velikoj Britaniji uglavnom morala da postoji konkretna istraga. Novi sistem, međutim, aktivno traži osobe koje se nalaze u policijskoj bazi podataka.
Kritičari smatraju da je reč o ozbiljnom zadiranju u privatnost. Pojedini postavljaju pitanje da li je to početak stvaranja policijske države.
Džek Kolson iz organizacije Big Brother Watch upozorava da još nije precizno definisano na koji način policija sme da koristi tehnologiju prepoznavanja lica.
Organizacije traže zakonsku zabranu
Kolson ističe da je skeniranje lica posebno osetljivo, jer omogućava nedvosmislenu identifikaciju pojedinca, a prikupljeni podaci mogli bi da budu sačuvani i korišćeni u razne svrhe.
„Ti podaci mogli bi da se koriste za najrazličitije namene. Reč je o veoma ozbiljnoj meri i moćnom alatu za svaku vladu“, kaže aktivista.
Organizacije poput Big Brother Watch zahtevaju jasna pravila koja bi precizno odredila kada, gde i iz kojih razloga policija sme da koristi prepoznavanje lica u realnom vremenu.
Takođe traže zakonsku zabranu skladištenja podataka prikupljenih tokom takvih sistema nadzora.
Nacrt zakona trebalo bi da bude predstavljen na jesen. U međuvremenu, policija već nabavlja dodatne kamere i nova dostavna vozila za proširenje sistema.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ne možeš sam sebi u ponedeljak da nadeneš ime ćaci i da se njime ponosiš, a da u petak to isto ime proglasiš za rasizam, što je na televiziji N1 u debati sa Mirjanom Nikolić učinila Ana Brnabić. Jedna od te dve izjave je neistinita, a nijednu od njih nismo napisali mi
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je govoreći o snimcima policijske brutalnosti rekao da se oni ne mogu posmatrati izdvojeno iz konteksta niti da se na osnovu dela snimka izvode zaključci koji odgovaraju samo jednoj strani
Kompanija DM je povukla reklamu sa influenserkom Dunjom Jovanić nakon burnih reakcija javnosti da se propagira ideja da devojčicama u životu ne treba matematika. Međutim, devojčice bi trebalo učiti da izračunaju koliko košta to što su žene
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
