Kako gubitaš poput GSP-a, koji će većinu novca dobijenog iz budžeta Beograda spiskati na plaćanje usluga privatnih prevoznika, može da kupi tramvaje vredne 188 miliona evra
Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) raspisalo je tender za nabavku 85 novih tramvaja, ukupne vrednosti nešto veće od 20 milijarde dinara, odnosno 188 miliona evra.
GSP će nabaviti 85 tramvaja, što znači da će jedan, u proseku, koštati 259,6 miliona dinara, odnosno oko 2,2 miliona evra, piše Nova ekonomija.
Iako se, u skladu sa poslovanjem državnih firmi pod režimom Aleksandra Vučića, podrazumeva da je tender namešten za ponuđača po volji vlasti, podjednako značajno pitanje je odakle GSP-u novac za kupovinu, pošto je to preduzeće u veoma lošoj finansijskoj situiaciji.
Kritično finansijsko stanje GSP-a
Iako GSP nije zvanično bankrotirao, finansijsku situaciju u tom preduzeću sindikati i stručnjaci opisuju kao kritičnu.
Tako je krajem prošle godine predsednik sindikata „Centar – GSP Beograd“ Ivan Banković naveo je da će u budžetu Beograda za 2026. godinu biti izdvojeno više od 48 milijardi dinara za funkcionisanje javnog prevoza, ali da uprkos tome neće biti novca za razvoj mreže linija, kupovinu novih vozila i investiciona ulaganja.
Banković je tada upozorio da će više od 43 milijarde dinara, otići na plaćanje privatnih prevoznika, odnosno usluge po ugovoru.
Dodao je i da 2025. godine nisu ostvareni planovi za kupovinu 300 novih autobusa i 100 tramvaja i generalni remont 25 tramvaja španskog proizvođača CAF i podsetio da nije bilo nikakvih značajnih ulaganja u tramvajsku i trolejbusku infrastrukturu.
Sindikat GSP i CLS: Indicije da je tender za tramvaje unapred dogovoren za Turke
Gubici, zaduživanja i propali tenderi
Prema dostupnim podacima GSP je 2024. godinu završio sa gubitkom od oko 17,4 miliona evra, dok je akumulirani gubitak u proteklih pet godina dostigao približno 95 miliona evra.
Ukupne dugoročne finansijske obaveze preduzeća su krajem 2024. godine iznosile 84,5 miliona evra.
Osim toga, GSP se redovno zadužuje kod komercijalnih banaka kako bi isplatilo stare dugove.
Tokom 2025. godine poništeno je nekoliko tendera za nabavku novih autobusa zbog nepravilnosti, što je dovelo do toga da GSP u 2026. godinu ulazi sa zastarelim voznim parkom i neizvesnom obnovom.
Konačno, veliki broj linija, posebno prigradskih dodeljen je privatnim konzorcijumima, što sindikati vide kao slabljenje GSP-a u korist privatnog profita.
Enormni profit privatnika
Ivan Banković je upozorio i da je „izrazito zabrinjavajuće“ to što se „pod plaštom besplatnog prevoza još više linija dodeljuje uskom krugu privatnih firmi“.
Ukazao je da te firme prave enormni profit, dok se za to vreme GSP zadužuje novim kreditima svakog meseca. Naveo je da se ti krediti uzimaju da bi se isplatili zaostali dugovi.
Banković je upozorio da je u 2026. godini GSP predvideo rashod čak 188 autobusa i 15 tramvaja
„Umesto trošenja skoro milijardu dinara za besmislene nabavke novih softvera za izračunavanje intervala između dva vozila na liniji i softvera za navođenje trase kretanja vozila u slučaju vanrednih okolnosti, bilo bi svrsishodnije i jeftinije za građane kada bi se ceo sistem javnog prevoza Beograda stavio pod kapu jedne gradske kompanije“, naveo je Banković.
Za kraj, u kakvom haosu se nalazi javni gradski prevoz u Beogradu najbolje svedoči podataka da paralelno postoje Sekretarijat za javni prevoz, dva gradska komunalna preduzeća koja se bave javnim prevozom, 18 privatnih prevoznika i dve privatne firme koje pružaju usluge tehničke podrške sistemu upravljanja javnog prevoza.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija, čiji su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
