Džaba sve, ako nastavnici informatike beže zbog malih plata

Obrazovni sistem u Srbiji zreo je za promene. Revolucija u obrazovanju stiže, te stručnjaci tvrde da pod hitno moraju da se uvedu promene kako bi održali korak sa novim generacijama.

Njihove sposobnosti, veći apetiti za znanjem i lakše savladavanje gradiva posebno se ističu u dodiru sa novim tehnologijama.

Otkako je osnovcima u uvedena informatika kao obavezni predmet pre pet godina, prvi put se dešava da đaci dolaze na čas sa dovoljno, a nekad čak i sa isuviše predznanja. Da li problem leži u tome što program nije dovoljno izazovan za njih, ili pak nastavnici nekada nisu dorasli zadatku razgovarali smo sa nastavnikom informatike iz OŠ ​​„Jovan Popović ” u Kruševcu Bojanom Nedeljkovićem.

Sagovornik „Vremena” kaže da je gradivo deci zanimljivo, ali ne može da kaže da li im je izazovno.

„Mislim da je Srbija dosta dobro pozicionirana u ovoj oblasti. Baš jer je na vreme prepoznato da informatika treba da bude obavezan predmet. To je bio dobar prvi korak države. Drugi korak je da se iskontroliše nastavni plan i program”, kaže Nedeljković.

Dodaje da bi trebalo da se malo više praktično primene znanja, te da kada deca nešto isprogramiraju mogu da vide kako to deluje preko robota ili mikrobitova.

„To malo fali u informatici da bi se postigla zadovoljavajuća primena znjanja”, kaže Nedeljković.

Na osnovu iskustva iz učionice naš sagovornik kaže da bi programski jezik Skreč, koji učenici uče u petom razredu, mogao da se uvede već od prvog do četvrtog.

„Malo bi akcenat u petom i šestom stavio na programski jezik Pajton i možda bi Jupiter malo korigovao. Sve to je spakovano u 36 časova što je dosta malo, pa bi i tu neka redukcija mogla da se izvrši”, precizira Nedeljković.

Ključ u kavlitetnom nastavnom kadru

Na pitanje da uporedi kapacitete đaka od pre deset godina i danas, kaže da to nije moguće jer informatika nije svima bila obavezan predmet.

„Svako ko je birao izborni predmet informatiku je imao i određena predznanja. Tek sada, kada je obavezni predmet, možemo da pravimo neku analizu. Možda je ključ u tome što đaci iz nekih manjih sredina mnogo manje rade. To vidimo kada nam dođu učenici iz drugih škola, da je njihovo znanje ispod nekog minimuma”, kaže Nedeljković.

Veći je izazov dovesti stručan kadar da kvalitetno prenese znanje deci, pojašnjava, nego što je samo gradivo problem.

Kao i mnogi izazovi sa kojima se prosveta susreće, i ovaj se svodi na isti problem. Nedeljković potvrđuje i jasno kaže: nastavni  kadar ne može da se plati.

„Moja koleginica Marija, na primer, ima vrlo zapažene rezultate. Njeni učenici na republičkim takmičenjima osvajaju mesta u samom vrhu. Govorim o koleginici koja temeljno i dobro radi sa decom i to je dobar primer nastavnice koja je stručna i zna da prenese gradivo na pravi način”, kaže Nedeljković.

Nažalost, takvih primera je malo i ona će verovatno uskoro da „pobegne” jer su svuda u okruženju plate mnogo veće.

„Ona je entuzijasta, voli školu i rad sa decom pa se trenutno tim zadovoljstvom kompezuje plata. Deficit nastavnika ne odnosi se samo na infromatičare, fale i nastavnici matematike, hemije, fizike… A u  narednim godinama prognoze će biti  još gore”, kaže naš sagovornik.

Znanje dece daleko ispred roditelja

Prvi susret novih generacija sa tehnologiijom dešava se u veoma ranom uzrastu. Sa pametnim telefonima i računarima barataju vešto i  pre osnovne škole, a roditelji imaju sve manje razumeju šta im deca rade i gube kontrolu nad procesom.

Nedeljković kaže da je većina roditelja ostala na određenom nivou znanja koje su njihova deca prevazišla, ali da je to u redu.

„Roditelji mogu da uskoče kada se radi o vordu, ekselu, elektronskoj pošti, ali kada se dođe do programiranja oni decu više ne mogu da prate. Deca danas koriste i ChatGPT i veštačku inteligenicju, tako da su znanjem daleko ispred svojih roditelja. Pogotovo u slučajevima kada su roditelji završili neke poljoprivredne fakultete ili društvene nauke gde nemaju dodira sa tehnološkim sektorom”, kaže Nedeljković.

Česte su inicijative da se roditelji više obrazuju kako bi mogli da kontrolišu kontakt dece sa tehnologijom. Međutim, nastavnik Nedeljković kaže da je bitnije da se nastavnici edukuju.

„To je važno da bi se u seoskim školama radilo više na obuci nastavnika. Da svi podjednako imaju kapacitete da prenesu znanje učenicima. Pa da se probudi u deci što više potencijalnih programera, i IT stručnjaka među mladima”, kaže Nedeljković.

Tehnologija saveznik u razvoju kritilkog mišljenja

Grupa za obrazovanje, koju čine Nordeus fondacija, Centar za promociju nauke, Dostignuća mladih i Inicijativa Digitalna Srbija prepoznala je potrebu đaka i nastavnika za inovacijama i pokrenula projekat otvaranja Mejkers labova u srednjim školama širom Srbije.

Reč je o multidisciplinarnim inovativnim prostorima u kojima učenici i nastavnici zajedno istražuju, stvaraju i povezuju se sa lokalnom i širom zajednicom. Ove godine je otvoreno ukupno 25 Mejkers labova u Srbiji, a na novi konkurs se prijavilo čak 100 škola.

Mejkers lab program prate i brojni događaji koji za cilj imaju podizanje svesti o važnosti reforme školstva i prilagođavanja savremenim potrebama društva.

Direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije Miloš Đuričanin kaže za “Vreme” da učenici jesu u dodiru sa pametnim telefonima i računarima, ali ta tehnologija najčešče njima nudi već napravljene servise, a samim tim i okvire u kojima se kreću.

„Pretežno ih koriste za zabavu i komunikaciju. Učenici ih ne koriste dovoljno, u školama i generalno u životu, tehnologiju kao alat sa kojim istražuju, stvaraju i rešavaju različite probleme. Mejkers lab otključava taj nivo za njih već u srednjoj školi”, kaže Đuričanin.

Kritičko tehnološko razmišljanje

Pre svega, dodaje, Makers lab čini savremene tehnologije dostupne svima i pomaže da učenici razumeju njihove potencijale i povezanost tradicionalnih teorijskih znanja koje škola nudi sa tehnologijom danas.

„Izuzetno važno nam je i da kod mladih razvijamo kritičko razmišljanje, pa u skladu sa tim i kritički osvrt na tehnologiju i pravilno posmatranje etičke upotrebe novih tehnologija, u čemu bi škole trebalo da vode glavnu ulogu”, kaže Đuričanin.

Krajnji cilj je, naglašava naš sagovornik, da učenici razumeju širinu i snagu upotrebe tehnologije u važnim sferama života kao što su obrazovanje i biznis.

„I ultimativno, da ih motivišemo da u sferama svojih interesovanja razvijaju nova rešanja za realne izazove današnjice i tako obogaćuju svoj život, život svoje zajednice i našeg društva u celini”, zaključuje Đuričanin.