Ne tako davno su se tri do četiri kandidata borila za jedno mesto na Matematičkom fakultetu, ali ovog leta je u drugom upisnom roku bilo svega dvadeset kandidata za tri smera ovog fakulteta. Fakultet jeste težak, ali iznad svega, deluje da mladi nikako ne žele da budu nastavnici matematike za male pare
Na Matematičkom fakultetu se pre tri godine 708 kandidata borilo za 435 mesta, a ovog leta su ostali nepopunjeni i smer koji obrazuje nastavnike matematike, kao i astronomija i astrofizika.
Iako je diploma informatičkog smera na Matematičkom fakultetu „karta za dobru budućnost“, brucoši vuku drugačije karijerne poteze.
Foto: PMFProdekan Matematičkog fakulteta dr Miljan Knežević
Prodekan Matematičkog fakulteta u Beogradu dr Miljan Knežević kaže za „Vreme“ da pad interesovanja za studije informatike u Srbiji, uključujući i studije matematike i računarstva na Matematičkom fakultetu, može biti povezan i sa smanjenim interesom budućih studenata za nastavničke profesije.
„Nastavnička profesija u Srbiji, koja zahteva veliku posvećenost i odgovornost, često se doživljava kao manje atraktivna zbog nešto nižih plata, slabijih uslova rada i neodgovarajućeg društvenog položaja nastavnika“, kaže Knežević.
Niko neće u nastavnike
U septembarskom, drugom upisnom roku ove godine, za sva tri smera matematičkog fakulteta bilo je svega dvadeset kandidata.
Nije popunjeno ni svih 156 budžetskih, a kamoli 214 ukupno predviđenh mesta.
U školama u Srbiji je najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike i nemačkog jezika. Oni uglavnom pronalaze dobro plaćene poslove u firmama.
Na sajtovima za zapošljavanje se vidi da se informatičarima nudi početna plata od 150.000 dinara, o čemu bi nastavnici mogli samo da sanjaju.
Sagovornik „Vremena“ kaže da je neophodno doći do pozitivne povratne sprege u sistemu obrazovanja, koje je od presudnog značaja za opstanak svake države.
„Bolja plata i uslovi rada bi povećali privlačnost nastavničke profesije i podigli njen ugled. Podsećam da se u drevnom Japanu car klanjao jedino nastavniku“, kaže Knežević.
„Takođe, neophodno je organizovati redovne i kvalitetne programe za obuku i usavršavanje nastavnika, što će im omogućiti da budu u toku sa najnovijim metodama i tehnologijama u obrazovanju i izvođenju nastave“, kaže Kneževć.
Linija manjeg otpora
Prodekan Knežević kaže i da slobodna mesta na njegovom fakultetu mogu biti posledica pada popularnosti „teških“ fakulteta – deca i njihovi roditelju biraju nešto lakše studije.
„Trenutno je u Srbiji prisutan trend da mnogi studenti biraju jednostavniji put kojim će koračati tokom svojih osnovnih akademskih studija“, kaže on. „Međutim, ranije suočavanje sa izazovima može biti korisno, te pripremiti na izvanredan način sve naše potencijalne kandidate za buduće uspehe.“
Matematički fakultet poznat je po pojedinim „zahtevnim predmetima“, ali kako kaže Knežević, oni su osmišljeni tako da utiču na razvoj specifičnih veština kritičkog mišljenja, kao i analitičkih sposobnosti u cilju rešavanja kompleksnih problema.
„Sve su to izuzetno cenjene činjenice na tržištu rada u Srbiji i inostranstvu – treba pogledati samo naš alumni, na primer. Sa druge strane, najčešće izbor lakšeg puta može rezultirati dugoročnim posledicama po karijerne mogućnosti svršenih studenata.“
Prilagođavanje kao pobednička strategija
Na društvenoj mreži Reddit, popularnoj među mladima za diskusije na razne teme, može se videti da neki studentu ističu stroge fakultetske kriterijume, dok drugi tvrde da ih Matematički fakultet sprema da budu najpoželjniji kandidati u struci.
„Iskreno, Matematički fakultet je prilično težak i zahtevan. Možda jedan od najzahtevnijih na Beogradskom univerzitetu. Nas bolonjski sistem nije mnogo promenio. Moguće je da je nekim studentima teže nego li ranije što je bilo“, kaže Knežević.
Dodaje da je Matematički fakultet spreman da planove i aktivnosti usmeri ka postizanju boljih uslova studiranja.
„Naši studenti i naši zaposleni su trenutno naš najveći brend“, dodaje on.
Matematički fakultet je zahvaljujući uspesima svojih studenata, kako kažu, „rame uz rame“ sa prestižnim fakultetima zapadnog sveta, Rusije, Kine.
Univerzitet u Beogradu nalazi se na 388. mestu na listi najboljih svetskih univerziteta, na 166. mestu među evropskim univerzitetima, a na 87. mestu kada je matematika u pitanju, navodi se na zvaničnom sajtu Matematičkog fakulteta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Razvoj preciznog unutrašnjeg sluha zahteva da u sebi izgradimo osećaj sigurnog i bezbednog prostora unutar kojeg, zahvaljujući poverenju u sebe, možemo da se igramo i istražujemo sopstvene unutrašnje glasove. Ali šta sad to znači? To znači da nakon što upoznate svoje najgore strane možete imati dovoljno stabilno samopoštovanje i uverenje da možda mnogo toga sebi nećete oprostiti, ali nikad nećete sebe ni odbaciti
Ne smemo da prećutkujemo sopstvene greške. Moramo da pokažemo da nismo isti kao oni koji su bliski režimu. Zato sam istupio javno, iako su me mnogi odgovarali od toga. Imao sam odgovornost jer znam sve detalje. Bilo mi je jasno da sve što ja znam zna i režim, te da će to da upotrebi u bolnom momentu. Da sam ćutao bio bih saučesnik. Postalo mi je jasno da kada imaš veći uticaj, imaš i veću odgovornost
Visokotehnološki projekti se doživljavaju kao napredak ‒ zato pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike, ali se često koristi i u populističke svrhe. Sa druge strane, u Srbiji su odluke o razvoju nauke i industrije donosili nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes
Regionalna lekarska komora Vojvodine želi da pruži pomoć svakom lekaru „čije se profesionalno postupanje pokušava dovesti u pitanje iz vanstručnih razloga“
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
