Prosvetni radnici odavno upozoravaju da su promene u obrazovnom sistemu neophodne. To je najočiglednije kad je reč o tehnološkoj pismenosti đaka, čije su veštine sve bolje, a apetiti za znanjem sve veći. Da bi ih zadovoljili, moraju da imaju stručne nastavnike informatike
Rezultati najnovijeg PISA testa za 2022. godinu pokazali su da se učenici iz Srbije nalaze se ispod OECD proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti. Profesorka srpskog jezika i članica sindikata prosvete Nezavisnost Vesna Vojvodić Mitrović kaže za portal “Vremena” da je ushićenje napretkom, iskazano u saopštenju Vlade Srbije, ne samo neprimereno već i nametljivo
“Iz neposrednih razgovora sa nastavnicima, roditeljima i decom – budući da sam bila deo tima koji je pružao obrazovnu podršku i u školi ‘Vladislav Ribnikar’ i u drugim školama koje su se javljale jer su bile zabrinute – zaključujem da i dalje postoji ogromna doza straha, nepoverenja i zabrinutosti. Osim bezbednosnog straha, koji postoji kod svih, među roditeljima vlada i zabrinutost i upitanost o tome šta škole mogu da ponude njihovoj deci”
Molimo vas da javnost što pre obavestite šta ćete učiniti da prosvetnim radnicima omogućite dostojanstven položaj i kvalitetan rad, a roditelje oslobodite briga za bezbednost i dobrobit dece u školama, piše u otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete
Predlog režima za ministra prosvete je istaknuta političarka iz perioda najvećeg nasilja, perioda kada su profesori proterivani sa univerziteta, a mladi iz zemlje, kada su Srbijom, kao i danas, vladali SPS, JUL i radikali
Profesori koji su danas govorili na tribini "Školstvo na rasksnici”, u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, upozorili su javnost da nisu deca loša, već društvo i odrasli koji ga čine. Glavne poruke prenete sa tribine bile su da je neophodno da dođe do “progona” politike iz škola, da se promeni atmosfera u čitavom sistemu obrazovanja i da se definiše šta želimo od njega i kako sistem treba da izgleda za deset godina
“Imali smo pritužbu protiv jedne majke koja je na roditeljskom sastanku zahtevala od direktorke škole da dečaka sa smetnjama u razvoju koji ide u razred sa njenim detetom izmesti u drugu školu ili posebnu prostoriju, rekavši: ‘Zašto trpate takvu decu u ovu školu?’”, navodi jedan od primera Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Sa čim se sve u školama suočavaju deca sa teškoćama u razvoju, njihovi roditelji i lični pratioci
Jednom mi je drugarica rekla kako je tata nije pustio da ide na proslavu osamnaestog rođendana najbolje drugarice jer ga je organizovala na splavu. Otac je smatrao da to nije mesto za njegovu ćerku. Ona je rešila da ode, po svaku cenu. Otac je povikao za njom da ona ne razume šta znači biti roditelj i da on to ne odobrava, jer se plaši. Moja drugarica se okrenula i pogledala ga u oči: “Ne, to nije tačno. Ti upravo nećeš da se plašiš i zato ti je lakše da ostanem kod kuće”
