Pored daljinskog grejanja postoji i daljinsko hlađenje. Međutim, ono nije zastupljeno u Srbiji. A moglo bi biti odlično rešenje u urbanim sredinama za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena
U Srbiji je daljinsko grejanje dobro poznat tehnički sistem, prisutan u oko 60 gradova i opština.
Međutim, sasvim je drugačija situacija sa sistemima daljinskog hlađenja – koji ne samo da ne postoje u našoj zemlji, već su i kao pojam nepoznati velikom delu javnosti. To je šteta, jer u gusto naseljenim urbanim sredinama daljinsko hlađenje može biti odlično rešenje za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena, piše Klima 101.
Efikasnost sistema daljinskog hlađenja je pet do 10 puta veća od efikasnosti split sistema.
Iskustva gradova koji primenjuju daljinsko hlađenje pokazuju da je temperatura u gradu tokom letnjih meseci niža za jedan do dva stepena Celzijusa u poređenju sa situacijom kada se koriste split sistemi, što je posebno važno za potencijalno najveće sisteme u Srbiji, kao što su Beograd ili Novi Sad.
Sistemi daljinskog hlađenja poseduju čitav niz prednosti, kako za društvo, tako i za vlasnike nekretnina i korisnike, kao i za pružaoce energetskih usluga.
Između ostalog, ovakvi sistemi su pogodni po životnu sredinu: ne utiču na lokalno zagrevanje vazduha i stvaranje toplotnih ostrva, nema buke kod korisnika, a njihova upotreba smanjuje emisije CO₂ i upotrebu štetnih rashladnih gasova kao što su hlorofluorougljenici (HFC) i hidrohlorofluorougljenici (HCFC), koji su u širokoj upotrebi u tradicionalnim sistemima hlađenja.
Oni su i ekonomičnije rešenje za vlasnike i korisnike nekretnina – nude niže troškove eksploatacije u poređenju sa alternativama kao što je lokalno hlađenje split sistemima, zatim jasnu strukturu troškova, pouzdanu uslugu, fleksibilno prilagođavanje isporuke potražnji, ali i uštedu prostora, veću arhitektonsku slobodu i kvalitet… Ovo su posebno važni faktori s obzirom na nova (i teško ostvariva) ograničenja u postavljanju klima uređaja.
Daljinsko hlađenje u Evropi
Rashladno postrojenje (RP) proizvodi rashlađenu vodu za pružanje usluga hlađenja. Ono uključuje rashladne uređaje, rashladne tornjeve, pumpne stanice, kao i druge pomoćne sisteme.
Nedovoljno je iskorišćeno rešenje i to ne samo u Srbiji. Daljinsko hlađenje ni u Evropi još uvek nije dovoljno razvijeno.
Švedska ima najveću mrežu daljinskog hlađenja među evropskim zemljama, sa instaliranim kapacitetom od 5,7 GW. Trenutno, sistemi daljinskog hlađenja funkcionišu u 36 većih gradova širom Švedske. Sistem daljinskog hlađenja instaliran u Stokholmu je najveći i obuhvata 50 odsto ukupne prodaje rashladne energije u Švedskoj.
Mreže u Francuskoj razvijene su u većim gradskim područjima, uključujući Pariz i njegova predgrađa, Marsej, Grenobl, Tuluz, Bordo i Monpelje.
U Evropskoj uniji ne postoji specifično zakonodavstvo u vezi sa daljinskim hlađenjem, niti poseban institucionalni okvir za razvoj i rad sistema daljinskog hlađenja. Tržišta daljinskog grejanja i hlađenja, kao i regulatorni okviri, razmatraju grejanje i hlađenje integralno.
Osnovna ideja uvođenja sistema daljinskog hlađenja u Srbiji trebalo bi da bude povezana sa korišćenjem lokalno dostupnih izvora energije (otpadna toplota, hladna voda iz reka i jezara, industrijska otpadna toplota), koji bi inače ostali neiskorišćeni.
Na primer, planirana izgradnja novih stambenih kompleksa na Adi Huji i Makišu u Beogradu, koji se nalaze u blizini reka Dunava i Save, otvara mogućnost razmatranja uvođenja sistema daljinskog hlađenja već u ranim fazama projektovanja i planiranja.
Izvor: Klima 101
Sezona godišnjih odmora je počela, a sezona protesta u Srbiji nije završena. Studenti za Vidovdan zovu sugrađane u Beograd. Da li je sramota da se ide na letovanje dok se neko drugi na ulicama bori za pravdu, pogotovo kada režim preti odmazdom
Studentu Fizičkog fakulteta Viši sud u Beogradu odredio je meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor
Neslaganja između stvarne spoljašnje temperature i one koju osećamo dok se po vrućini preznojavamo nisu hir meteorologa. Zapravo iza svega stoji stručno objašnjenje
Nakon sprovedene sistematizacije na televiziji „Juronjuz", dvanaest zaposlenih – među njima sedmoro novinara – u sredu je ostalo bez posla. Prema saznanjima „Vremena“, gotovo svi su potpisnici saopštenja kojim se deo redakcije ogradio od nove uređivačke politike ove televizije
Traume nikada ne prolaze same od sebe, uvek zahtevaju ogroman trud. Ako ih zapostavimo, one dremaju, tinjaju, žuljaju, gnjave – možda nikad neće eksplodirati, ali u svakom trenutku mogu da eksplodiraju. Kad nisu samo individualne već pogađaju velike grupe, ti rizici su neuporedivo veći
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
