Prema zvaničnim prognozama, u Srbiji se od juna do avgusta očekuje između 45 i 65 tropskih dana. To znači da bi moglo da se desi ukupno dva meseca tropskih dana sa temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa
Nakon tmurnog, kišovitog maja tokom kojeg smo čak dobili i prvo meteorološko SMS upozorenje na oluju u Beogradu, vreme u Srbiji naglo se preokrenulo.
Donedavno imali smo skoro pa zimske noći sa temperaturama ispod 10 stepeni, a sada noćne temperature u prestonici i ponegde u Vojvodini idu i iznad tropskih 20 stepeni Celzijusa.
Donedavno kukali smo za grejanjem, a sada su nam daleko potrebniji klima uređaji.
Sve to posledica je prvog letnjeg toplotnog talasa u Srbiji uz temperature i do deset stepeni iznad proseka, piše Klima 101.
Kakvo će biti leto pred nama?
Iako kalendarski leto zapravo još nije počelo, za meteorologe – jeste: u meteorologiji, leto obuhvata čitav jun, jul i avgust.
Sezonska prognoza RHMZ-a kaže: leto će biti toplije od proseka i sušno.
Prognozirano odstupanje letnje temperature (jun-avgust) iznosi plus dva stepena Celzijusa u odnosu na tridesetogodišnji prosek, uz ispodprosečnu količinu padavina.
Ipak, moramo imati u vidu da se pomenuta anomalija odnosi na referentni period od 1991. do 2020. kada su klimatske promene već uzele maha i da bi porast temperature bio još drastičniji u slučaju poređenja sa nekadašnjim prosecima.
Za jun se očekuje da bude tri stepena topliji od normale. Jednako odstupanje zabeleženo je i u junu prošle godine koji trenutno drži rekord kao najtopliji jun u istoriji merenja kod nas.
Drugim rečima, ukoliko se prognoze obistine, jun ove godine u Srbiji mogao bi takođe da se nađe na listi najtoplijih.
Tropsko leto
Kada je reč o onim toplijim, tropskim danima sa temperaturama iznad 30. podeljka na Celzijusovoj skali, njih bi u ravničarskim predelima, u toku meteorološkog leta, moglo da bude između 45 i 65, pokazuju podaci RHMZ-a. To znači da bi i više od dve trećine dana moglo da bude tropsko, odnosno više od dva od ukupno tri meseca.
Ako odemo ne toliko daleko u prošlost, uvideli bismo dramatičnost ovog podatka: od 1961. do 1990. u proseku dešavalo se 20-30 tropskih dana u oblastima nižih nadmorskih visina.
Dakle, prognozirani broj tropskih dana ovog leta dvostruko je veći nego što je to bio slučaj nekada.
Toplotni talasi
Gostujući na Newsmax Balkans, meteorolog iz RHMZ-a, Slobodan Sovilj, pomenuo je da su pred nama takođe produženi i intenzivniji toplotni talasi.
Iako je aktuleni toplotni talas prvi ovog leta u Srbiji, nije ujedno i prvi ove godine: RHMZ je u januaru registrovao čak tri toplotna talasa od kojih se jedan nastavio i početkom februara, a u martu još jedan.
Sa druge strane, između 1961. i 1990. u našoj zemlji dešavalo se manje od jednog toplotnog talasa godišnje.
U poslednjoj deceniji ovaj prosek porastao je na čak četiri toplotna talasa godišnje, a u deceniji između 2011. i 2020. bilo je čak šest godina sa više od četiri toplotna talasa između januara i decembra. Po svemu sudeći, i ova 2025. biće slična.
Proteklog, najtoplijeg leta u našoj zemlji od 1951. godine, registrovano je pet toplotnih talasa. Ali nije samo leto ponelo neslavnu titulu najtoplijeg, već i svaki pojedinačni letnji mesec: jun, jul i avgust.
Srbija se zagreva brže
Srbija se zagreva brže od globalnog proseka: prema uvidima dr Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dok se od 2011. do 2020. godine svet zagrejao za 1,1 stepen u odnosu na predindustrijski period, zagrevanje u našoj zemlji iznosilo je 1,8 stepeni Celzijusa.
Najveći porast temperature opaža se upravo tokom leta: devet od deset najtoplijih leta kod nas desila su se nakon 2000. godine.
A ukoliko ambiciozna i hitna klimatska akcija izostane, budućnost će biti još sumornija: temperatura u urbanim sredinama u Srbiji prelaziće sredinom veka 42 stepena pri vlažnosti od 50 odsto, a čak i 50 stepeni Celzijusa pri vlažnosti od 20 odsto.
„Toliko će porasti temperatura do sredine veka da će se, u dve do tri godine po deceniji, javljati takozvani ‘smrtonosni toplotni talasi’“, rekla je Vuković Vimić na okruglom stolu održanom u novembru prošle godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Izvor: Klima 101
Uredništvo je za podnošenje zahteva za emitovanje u Srbiji saznalo slučajno, kada je direktora vesti N1 Branislava Šovljanskog kontaktirala osoba koja se predstavila kao zaposlena u REM-u i zatražila dopunu dokumentacije
Deo zaposlenih Radio-televizije Srbije izvinio se građanima zbog gostovanja njihove urednice Bojane Mlađenović. Ko su ljudi koji su se to učinili?
Deo zaštitne zone Futoškog parka u utorak (6. oktobra) ide na licitaciju. Novosađani upozoravaju na seču drveća i posledice izgradnje hotelsko-poslovnog kompleksa i pozivaju na protest
Bomba na Paliluli, zbog koje je ceo jedan kvart evakuisan, uspešno je uništena uz zvuke detonacije
Ivica Dačić potvrdio je da je Veselin Milić vraćen na mesto pomoćnika direktora policije. On je pre svega obavljao posao direktora policije, ne pomoćnika
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
