Osamdeset i dva minuta trajala je prva vožnja na relaciji Beograd - Subotica. Tražila se besplatna karta više. Naša reporterka zabeležila je svoje utiske
Brzinom koja na većem delu pruge dostiže 200 kilometara na sat, za sat i 22 minuta, stigao je prvi „Soko” od Beograda do Subotice. Uz brojne kontroverze koje ovu prugu prate, za vožnju njom danas se tražila karta više, a mnogi su ostali da čekaju naredni voz.
U sredu 8. oktobra tačno u podne po zvaničnom redu vožnje poleto je prvi „Soko” iz Beograda za Suboticu.
Nekoliko dana ranije njime se provozao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa još nekim predstavnicima vlasti, Kinezima koji su gradili brzu prugu i odabranim novinarima. Voz je tada u Suboticu stigao za samo 62 minuta.
Za prvu redovnu vožnju vladalo je veliko interesovanje. Oni koji su se na vreme setili, brzo po objavljivanju reda vožnje u utorak preuzeli su besplatne onlajn karte. Oni koji to nisu učinili, morali su baš da porane u sredu kako bi mogli da se ukrcaju.
Karte se mogle da se preuzmu preko aplikacije, sajta ili uživo. U onlajn izdanju bile su nedostupne već u utorak uveče za prva dva polaska.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićNa Prokopu se tražila besplatna karta više
Razgrabljene besplatne karte
Veliki red dočekao je mnoge u sredu na blagajni za preuzimanje karte. U njemu uglavnom penzioneri. Za njih je obezbeđen poseban broj karata, saopštile su Železnice Srbije dan ranije.
Dve dragarice, penzionerke nisu se nadale ovakvoj gužvi.
„Ima razloga što je ovako”, kaže jedna od njih. „Besplatno je, nisam dosad išla ‘Sokolom’, pa sam htela da iskoristim besplatnu kartu. Neću sigurno da plaćam 2000 dinara da odem i vratim se iz Subotice.”
Ubrzo im je postalo jasno da se neće ukrcati u prvi voz. Bilo je 11.20, do polaska voza ostalo je 40 minuta, a neko je ‘pustio buvu’ da karata za današnje polaske iz Beograda više nema – ni za jedan od ukupno šest koliki ih je dnevno predviđeno.
Kondukterka kaže da u vozu ima više od 300 mesta. Iako su karte besplate, proverava ih, kako bi se znao promet putnika.
Iako karata iz Beograda nije bilo pred sam polazak, u vagonima je bilo praznih mesta.
Njime su u prvoj vožnji putovali i neki od čelnika Železnice.
Olgica Baškota, njen suprug i drugarica sa još nekoliko prijatelja seli su u prvog „Sokola”. Sa njima je trebalo da idu još dve drugarice, ali pošto su otkazale, njihove karte dale su ljudima koji su čekali u redu.
„Kad su me videli s kartama, ljudi su mislili da ih delim beskonačno, pa su se sjatili oko mene. Videla sam posle da su izgleda pustili sve. Ne znam što nisu dali više karata, kada je voz prazan”, kaže jedna od putnica iz ove grupe.
Voz ide brzo, za 29 minuta stigao je do Petrovaradina. Čist je, sedišta su udobna i ima interneta, ali automati za kafu između vagona ne rade, a mašine za prodaju vode i grickalica su prazne. Svega zato ima u baru.
Iako voz ide velikom brzinom, Olgica Baškota kaže da se to ne oseća.
„Udobno je, divno i dobro je što se karte mogu rezervisati, tako da je svako svoje sedište popunjeno. Sad vidim da ovde gore da baš i nije, ali će se na drugim stanicama popuniti. Lepo je što ljudi mogu besplatno da svrate do Subotice”, kaže Olgica.
Karte su besplatne do nedelje, a ni povratna karta od 2.000 dinara nije visoka za takvu vožnju.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićOlgica i njenih osmoro prijatelja penzionera uputili su se besplatno do Subotice
Brzine i vesti koje su stizale o nebezbednosti pruge plaši se jedna mlađa putnica.
Smeđokosa devojka ipak je odlučila da se provoza. Dok voz tutnji i proleće kroz vojvođanske pejzaže, kaže da se brzina ne oseća, sve dok se ne pogleda kroz prozor.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićVoz ide 200 kilometara na čas
Iz Vrnjačke Banje specijalno da se provozaju do Subotice pošla su dvojica penzionera.
Razgovaraju o tome kada će nazad, kako će provesti dan u Subotici. Jedan od njih nikada nije bio tamo.
„Zamisli sedneš ovako i odeš do Budimpešte da se zezaš i vratiš se uveče”, maštari jedan od njih dvojice.
Upravo do Budimpešte ide ekipa devojaka sa velikim rančevima na leđima. Iz Berlina su, na Interrail putovanju. Ukrcavaju se u Petrovaradinu i iznenađeno reaguju kada saznaju da su u prvom „Sokolu” ka Subotici.
„Stvarno? Nismo imale pojma”, kaže kroz osmeh Maksi.
U suprotnom bi njihova vožnja kroz Srbiju trajala dosta duže.
„Slučajno smo odabrale baš ovaj voz. Dosta je čist, čistiji od ostalh. Došle smo iz Bara za Beograd i putovale starim vozom duže od 12 sati. Onim baš starim u kome se još uvek puši”, kaže Maksi.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićInterrailom kroz Evropu, devojke iz Berlina slučajne su upale u prvi voz do Subotice
I autorka ovih redova je pre 10 godina putovala poput njih. Prva stanica bio je Berlin, a do Budimpešte se putovalo satima. Mnogo toga bilo je pre deceniju drugačije – polazilo se sa stare Železničke stanice u Beogradu, išlo do Subotice isto tako starim vozom koji je nosio duh nekog drugog vremena, a mojoj Interrail ekipi prelazak na brzu evropsku prugu kasnije iz Mađarske bila je prva takva vožnja kojom za dve nedelje možeš da obiđeš pola kontinenta.
No, vratimo se sadašnjem trenutku.
Kad radiš iz voza
U vozu ima i onih koji su za laptopovima i rade.
Denis iz Rusije, koji trenutno živi u Beogradu, odlučio je da se provoza i popije kafu u najsevernijem gradu Srbije kada je čuo da kreće voz do Subotice.
„Video sam da je voz popunjen, tako je pisalo na sajtu, a zapravo, sad sam šokiran što nije baš tako”, kaže Denis sa laptopom.
Moguće je raditi iz voza, kaže, ali internet nije baš dobar. Telefon mu se puni u vozu, pošto na sedištima ima ulaza za punjenje.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićDenis je iz Rusije, živi u Beogradu i odlučio je da današnji radni dan provede u vozu
Bez karte iz Vrbasa putovao je Miki Stojanović.
Kaže da je vožnja bila fantastična, ali nije znao da za nju ipak treba da imati nekakvu kartu. Dugo je živeo u Evropi, pa je na brzi voz navikao.
Po dolasku u Suboticu, takođe red onih koji kupuju karte na kiosku za sve pravce.
Zgrada subotičke Železničke stanice je renovirana, makar njena fasada, ali je zatvorena. Postavljeni su natpisi na srpskom i engelskom jeziku da ulaz nije dozvoljen, a karte se kupuju na kiosku.
Ka Petrovaradinu brzim vozom iz Subotice kreću i učenici jedne subotičke srednje škole koji danas imaju praktičnu nastavu, pa su nastavnici odlučili da deo nje bude i vožnja brzim vozom.
On je krenuo tačno u 14 časova za Beograd i u glavnom gradu, po redu vožnje, trebalo bi da bude u 15.19.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićPolazak iz Subotice
Brzi voz, nebezbedne stanice
Brza pruga od Beograda do Subotica trebalo je da bude puštena u promet još prošle godine.
Ova pruga i dalje izaziva brojne kontroverze, a subotička Železnička stanica koja je pod ključem dobila je ocenu jedan iz bezbednosti.
Ona je deo rekonstruisane pruge duge 108 kilometara koja povezuje Novi Sad i Suboticu i velikog državnog projekta izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte. Modernizacija te deonice puta finansirana je kreditima iz Kine, a glavni izvođač bio je konzorcijum kineskih kompanija China Railway International i China Communications Construction Company.
U okviru tog projekta rekonstruisana je i nesrećna zgrada Železničke stanice u Novom Sadu gde je u rušenju nadstrešnice 1. novembra prošle godine poginulo 16 ljudi.
Noseći zidovi rekonstruisane železničke stanične zgrade u Subotici, veoma su oštećeni, nadstrešnica ka staničnom trgu je oštećena, dok je stanje krovne konstrukcije na zgradi ocenjeno kao nepovoljno. Ukupno stanje objekta je opisano kao „veoma oštećeno“ sa ocenom „1 – nezadovoljavajuće”.
Putnici koji se od danas (8. oktobar) budu vozili vozom od Subotice do Novog Sada neće ulaziti u stanične zgrade između ta dva grada, jer su one, prema izveštaju Sektora za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva od jula ove godine, nebezbedne.
„To što sada ne možemo da otvorimo tri stanice, je – iako će vam oni dati bezbroj objašnjenja – samo zbog onoga što se desilo pre 11 meseci“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić se nije obazirao na upozorenja
Građevinski inženjer Danijel Dašić, član Anketne komisije koja se bavi ispitivanjem odgovornosti za pad nadstrešnice, za DW ocenjuje da je predsednik Srbije „odavno rekao doviđenja stručnosti i racionalnom i logičnom rasuđivanju“.
„Prema izveštaju Inspekcije, pet od šest stanica od Novog Sada do Subotice proglašeno je nebezbednim. Jedina koja je prošla je Zmajevo-Vrbas. Sve ostale su ocenjene jedinicom. Dakle, nije mali nivo nebezbednosti“, navodi Dašić.
Naglašava da je upozorenja o nedovoljnoj bezbednosti staničnih zgrada bilo i pre izveštaja Inspekcije.
„Vučića su pre više od godinu dana i Kinezi upozoravali da sve stanične rekonstrukcije koje su radili u okviru komercijalnog ugovora nisu dovoljne. Naveli su da te zgrade ne mogu da budu stanične zgrade pored pruge koja ide 200 kilometara na sat, zbog vibracije i starosti objekata i da je potrebna temeljna rekonstrukcija tih objekata ili izgradnja novih. Predsednik je to totalno zanemario i oko mesec dana pre pada nadstrešnice, on je, otvarajući stanicu u Subotici, imao samo jednu zamerku, a to je što nema natpisa na mađarskom jeziku“, podseća Dašić.
Sada su tu natpisi na srpskom, mađarsko i engleskom, ali je zato stanica pod ključem.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Beograd se guši u saobraćaju. U većina automobila su samo vozači koji svakodnevno gube sate u kolonama. Koje je rešenje za smanjenje ogromnih saobraćajnih gužvi?
Premijer Đuro Macut istakao je da je energetska situacija stabilna i da građani ne treba da brinu o snabdevenosti, dok se rešava pitanje sankcija Naftnoj industriji Srbije
Država je izdvajala novac za izgradnju Sinofarmove fabrike vakcine u Zemunu i nakon proglašenja kraja pandemije korone, a poslednji put prošle godine. Ukupno – 48 miliona evra
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
