Čista zemlja u skladu sa standardima EU
Glavni cilj Strategije održivog razvoja Srbije biće da uspostavi ravnotežu među tri ključna faktora održivog razvoja – ekonomskog rasta, socijalnog ravoja i zaštite životne sredine, zajedno sa racionalnim korišćenjem prirodnih resursa.
Ovaj novi temeljni dokument predstavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić tokom Šeste ministarske konferencije „Životna sredina za Evropu“. Na skupu u hotelu Kontinental koji je održan uporedo sa plenarnim zasedanjem u Centru „Sava“, Đelić je predstavio viziju Srbije koja će za deset godina biti ekonomski razvijena, ali čista zemlja u skladu sa standardima Evropske unije.
U poređenju sa zemljama regiona, Srbija ima dobar osnov da to ostvari i postane regionalni lider u uvođenju čistih tehnologija. Rast bruto nacionalnog proizvoda (GDP) u 2007. godini dostigao je 8,2 odsto, što Srbiju čini zemljom koja se najbrže razvija u okruženju. Međutim, s druge strane, nezaposlenost je takođe visoka, dok je cena razvoja koju plaća životna sredina izuzetno visoka i kreće se od osam do 12 odsto GDP-a. Ovi problemi bi morali da se reše primenom Strategije održivog razvoja.
Inače, pojam „održivi razvoj“ koji se često pominje poslednjih godina definisala je u prethodnoj deceniji Bruntlendova komisija koja je objavila izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost“. Predsedavajući ove komisije, Džim Meknil definisao je održivi razvoj kao „razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadašnjosti, bez uskraćivanja mogućnosti budućim generacijama da zadovolje svoje potrebe“.
Na Strategiju održivog razvoja Srbije se dugo čekalo i Šesta ministarska konferencija je bila prava prilika da se ona promoviše. Po rečima potpredsednika Vlade, ona je zasnovana na nekoliko globalno prihvaćenih principa – međugeneracijske solidarnosti, solidarnosti unutar generacije, otvorenog i demokratkskog društva, znanja kao nosioca razvoja, uključenosti u društvene procese, integrisanja pitanja životne sredine u ostale sektorske politike, principa predostrožnosti, principa po kome zagađivač ili korisnik sam plaća troškove proizvoda vezane za životnu sredinu, kao i proincipa održive proizvodnje i potrošnje.
Strategija se priprema u kancelariji predsednika Vlade Srbije uz finansijsku podršku Programom UN-a za razvoj (UNDP) i Švedskom agencijom za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA). Potpredsednik Vlade Đelić najavio je da će Strategija održivog razvoja biti konačno usvojena do februara 2008. godine.
Ako bi Grad Beograd samo 30% od prihoda koji dobija za parking odvajao u ekološki fond i koristio ga za poboljšanje javnog prevoza i nove biciklističke staze, kao što to rade u inostranstvu, vazduh u gradu bi bio čistiji
“Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!”
Kompanija Lidl Srbija, sa željom da doprinese podizanju svesti o očuvanju biodiverziteta u zemlji, donirala je sredstva u iznosu od 850.000 dinara Javnom preduzeću “Palić – Ludaš”, sa ciljem zaštite vlažnih staništa na području Parka prirode “Palić” i Specijalnog rezervata prirode “Ludaško jezero”. Održivo rešenje za očuvanje biodiverziteta na ovom području, projekat koji je Lidl podržao, predstavlja obezbeđene ispaše vodenih bivola i podolskih goveda uz pomoć kojih se uspešno revitalizuje priroda i obnavlja ekosistem
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama podelili video sa brojnim savetima građanima kako da se ponašaju u petak (24. januar), za kada su pozvali na generalni štrajk
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
