Primećujemo ih samo kod kontejnera, kada prose ili kada prolazimo pored njihovih naselja. Okrećemo glavu kada sednu pored nas u gradskom prevozu ili zajedno sa nama čekaju u redu u prodavnici, pošti, kod doktora…
Skloni smo da prokomentarišemo: „Oni su takvi! Šta očekuješ!?“ ili „Nikada neće biti kao mi! To je druga kultura!“ Kažemo „ciganska posla“.
Da, govorim o Romima, našim komšijama i našim sunarodnicima i sapatnicima već sedam vekova.
Za one koji to ne znaju, Romi su narod indijskog porekla čiji su preci napustili Severnu Indiju pre hiljadu godina. Na teritoriju Vizantijskog carstva su došli u 13. veku i tada su počeli da se naseljavaju po čitavom evropskom kontinentu. U Srbiju su došli polovinom 14. veka.
Danas u Evropi živi oko 12 miliona Roma, kojima je često uskraćeno pravo na obrazovanje, posao, zdravstvenu zaštitu i/ili krov nad glavom. Romi su, takođe, izloženi prisilnom iseljavanju, rasističkim napadima, ubistvima i policijskom nasilju. Od njihovog stupanja na evropsko tlo pripadnici romskog naroda su proterivani, proganjani, deportovani, uskraćivana su im sva prava i slobode, što je dovelo do segregacije i života na margini.
Oni su građani Evrope, njena najbrojnija nacionalna manjina, i žive u svakoj državi članici Saveta Evrope, osim u Malti. Mnoge romske zajednice danas žive u više nego teškim uslovima, a njihovo učešće u javnom životu je veoma ograničeno.
UZGAJANA DISKRIMINACIJA
Iako je poslednjih godina postignut određeni napredak u poboljšanju ekonomskog i socijalnog razvoja Roma u Evropi, čini mi se da postoje ozbiljne prepreke prouzrokovane duboko ukorenjenim predrasudama, stereotipima, diskriminacijom, ukratko – anticiganizmom.
To je ono što svi mi zaboravljamo i bez griže savesti krivimo Rome za sve i svašta. Zadojeni pričama, iz generacije u generaciju, u strahu da će nas „ukrasti Cigani“, nastavili smo da mrzimo ono što ne poznajemo, osuđujemo i odbacujemo ono što nismo ni probali da razumemo.
Ali, da se vratim na anticiganizam. Uzrok i posledicu sadašnjeg, ali i svevremenskog položaja Roma. Definicija kaže da je to poseban vid rasizma, „ideologija koja je zasnovana na rasnoj superiornosti, forma dehumanizirajućeg i institucionalnog rasizma prema pripadnicima romske zajednice uzgajana istorijskom diskriminacijom, koja se, pored ostalog, izražava nasiljem, govorom mržnje, eksploatacijom, stigmatizacijom i najeklatantnijom vrstom diskriminacije“(definicija Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, ECRI).
U stvari, anticiganizam je relativno nov pojam za staru društvenu pojavu – mržnju, marginalizaciju i progon Roma. Možda ovo zvuči grubo, ali u stvari ovo su birane reči. Tako je, na primer, tokom istorije, jedna od omiljenih zabava čeških i nemačkih careva bila „lov na Rome“; u Španiji i Finskoj upotreba romskog jezika kažnjavana je odsecanjem – jezika.
Po naredbi Marije Terezije, romska deca su oduzimana od roditelja i vaspitavana u „civilizacijskom duhu“. Ovakav sentiment prema njima imao je za posledicu da je u Holokaustu stradalo oko milion i po Roma. Užasni događaji i progoni nisu prestali nakon Drugog svetskog rata.
Serija nesrećnih događaja se nastavlja, od nepriznavanja i neprepoznavanja romskih žrtava genocida do prisilne sterilizacije Romkinja u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Danskoj i Švajcarskoj, uskraćivanja prava, smeštanja dece u specijalne škole i upornog ignorisanja njihove kulture, jezika i običaja.
Krajem 20. veka u Srbiji su dvojica skinsa ubili trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića, usred Beograda, dok je kupovao sok. Navijači FK Rada su u jesen 2000. godine nasmrt pretukli poznatog glumca Dragana Maksimovića, jer je bio „tamnijeg tena“. Ako mislite da je to sve prestalo u 21. veku, grdno se varate! U bestijalnom, višemesečnom pohodu četvorice neonacista na romska naselja u Mađarskoj ubijeno je šestoro Roma, među kojima i četvorogodišnji dečak. U Ukrajini je pre dve godine bilo nekoliko ozbiljnih napada i progona Roma u kojima su dve osobe izgubile život. Slični slučajevi mogu da se pronađu u skoro svakoj evropskoj državi, od Češke i Slovačke pa do Francuske, Italije i Švedske.
Duboko ukorenjen anticiganizam doveo je do toga da Romi i dalje žive izdvojeni od većinskog društva, često na obodima naselja i gradova, u večnom strahu da će njih ili članove njihovih porodica neko pretući ili ubiti samo zato što su „drugačiji“. Koliko su im ugrožena osnovna ljudska prava pokazuje podatak da je svaki drugi pripadnik romske populacije bio barem jedanput u životu žrtva diskriminacije. Polovina Roma na Zapadnom Balkanu ne može da osigura hranu za svaki dan i barem jedan član njihove porodice je prethodnog meseca otišao na spavanje gladan.
ŠTA SVE NE ZNAMO
Možda mislite da su ovi podaci preterivanje. Ali kada sledeći put budete sudili o nekome o kome ne znate ama baš ništa, zastanite, udahnite i razmislite.
Znate li, na primer, da je prva žena doktor nauka u modernoj Evropi bila Romkinja Sofija Kovalevskaja; autor jedne od najprevođenijih knjiga na svetu, Hodočasnikova putovanja, bio je engleski Rom Džon Banjan; Romi u svojim redovima imaju i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ljubiteljima fudbala je verovatno poznato da od fudbalera romskog porekla može da se napravi tim koji bi bio najbolji na svetu. Ne verujem da bi ijedan drugi nacionalni tim mogao da ih pobedi. Gitarista Rolingstonsa Ron Vud takođe je Rom. Ovako se može unedogled…
Nisu Romi samo sakupljači sekundarnih sirovina, čistačice i prosjaci koji žive u neformalnim naseljima. Možda je doktor koji vas godinama leči Rom, možda su Romkinje i ona divna pravnica ili medicinska sestra koje vam se svaki put nasmeše i pomognu. Velika je verovatnoća da je neke od vas u školi učio i naučio učitelj, nastavnica ili profesor romskog porekla. Možda su vam prve komšije romska porodica sa onom divnom, vaspitanom decom od kojih jedno samo što nije diplomiralo, a ono mlađe je najbolji đak u gimnaziji.
Samo treba otvoriti oči i srca. Vredeće.
Autorka je novinarka i urednica dnevne radio-emisije „Romano Them – Svet Roma“ na Radio Beogradu
