fotografije: m. milenković
U vreme kada je Jevremovac podignut, botaničke bašte bile su vrlo rasprostranjene širom Evrope. Sve do XVI i XVII veka bile su mesta na kojima se uzgajalo bilje korišćeno za lečenje. Tek u XVI veku dobijaju današnju funkciju – služe za edukaciju
Prva botanička bašta u Beogradu nalazila se na Dorćolu, uz obalu Dunava. Na predlog Josifa Pančića, 1874. godine osnovana je odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije. Prethodno je Pančić gajio za potrebe nastave malu baštu u dvorištu Liceja beogradskog, gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije. No, ubrzo pošto je bašta podignuta na obali Dunava, dogodile su se dve velike poplave koje su, kako obala nije bila uređena, gotovo potpuno uništile biljni fond. Pre nego što je uspeo da pronađe novu lokaciju za Botaničku baštu, Pančić je 1888. godine umro.
Nije prošlo mnogo do preseljenja. Znajući sa kakvim se sve problemima suočio Pančić dok je pokušavao da podigne baštu, samo godinu dana posle njegove smrti, kralj Milan Obrenović poklonio je za potrebe bašte imanje koje je nasledio od dede Jevrema Obrenovića. Imao je samo jedan uslov: da se bašta nazove po dedi Jevremu.
Tako je počela izgradnja Jevremovca. Već 1892. od fabrike Mozentin iz Drezdena kupljena je i podignuta veličanstvena staklena bašta od oko 500 metara kvadratnih koja i danas postoji. Mada je objekat veoma lep, i za više od veka postojanja nekoliko puta rekonstruisan, staklenik više ne izgleda reprezentativno i hitno mu je potrebna obnova i osavremenjavanje koje je u planu iduće godine. U stakleniku gde se, koliko je moguće, održava odgovarajuća vlažnost, odnosno suvoća vazduha. U dva dela rastu tropske biljke i mediteranske, kaktusi i sukulente, dok su u centralnom delu vrlo raznoliki primerci. Među njima dominiraju divlje banane – kako nam objašnjava Tomica Mišljenović, apsolvent Biološkog fakulteta i vodič u Botaničkoj bašti, za razliku od hibridnih čije plodove kupujemo u radnjama, ove banane iz Jevremovca imaju zeleni i manje sladak plod pun semena.
Botanička bašta je svoj pun sjaj dostigla tridesetih godina XX veka, u vreme upravnikovanja akademika Nedeljka Košanina, velikog srpskog botaničara, kada je važila za jednu od najvećih i najlepših u ovom delu Evrope.
Jevremovac je, inače, sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i u njemu se sprovodi deo nastave. Tu je smeštena i zgrada Instituta za botaniku sa velikim herbarijumom i bogatom bibliotekom, a postoji plan da se doseli i Biološki fakultet koji nema sopstvenu zgradu. Nekoliko manjih objekata koji se takođe nalaze u Jevremovcu ovde su zatečeni – postojali su u doba Milana Obrenovića. Staklenik i ograda bašte zaštićeni su kao spomenici kulture dok je Jevremovac proglašen za spomenik prirode druge kategorije.
U vreme kada je Jevremovac podignut, botaničke bašte bile su vrlo rasprostranjene širom Evrope. Poznato je da su bašte postojale još u Starom Egiptu i Mesopotamiji i da su u njih donošene biljke koje su smatrane korisnim. Botaničari (često lekari) imali su običaj da u njih sade interesantne primerke koje su pronalazili na putovanjima, ali zapravo, botaničke bašte su sve do XVI i XVII veka bile mesta na kojima se uzgajalo bilje korišćeno za lečenje. Bilo je i izuzetaka. Aristotel je imao baštu u atinskom liceju koja je služila za predavanja o botanici, ali botaničke bašte tek u XVI veku dobijaju današnju funkciju – služe za edukaciju. U ovo vreme počinju da niču parkovi širom Evrope i mnogi od njih i danas traju.
No, bašte imaju još neke uloge. Na primer, one su „crni fondovi“ ugroženih biljaka jer se u njima čuvaju retki primerci i vrlo često posebnim tehnikama razmnožavaju i po potrebi raznose van bašte kako bi se njihova populacija povećala.
Jevremovac se prostire na oko pet hektara u samom centru Beograda. Ima specifičnu mikroklimu pa je na primer leti u njoj mnogo prijatnije nego sa druge strane kapije. Samo u stakleniku raste između 800 i 1000, dok na otvorenom ima više od 1000 taksona (vrsta, podvrsta, varijeteta i formi). Sve te biljke održavaju jedan baštovan i njegov pomoćnik, pa često i stručni saradnici, čiji je posao inventarizacija i bogaćenje fonda, moraju da pomognu u fizičkim poslovima.
Jedna od atrakcija Jevremovca je japanski vrt, koji je na površini od oko 20 ari napravljen prema tradiciji uzgajanja bašta u toj zemlji. U ovom vrtu posetilac najpre primeti vodu – jezerce sa asimetričnim mostićem, brdašca, kamen i čajni paviljon. Prizori se smenjuju u zavisnosti od tačke iz koje se posmatra i nije moguće obuhvatiti pogledom ceo vrt – sve je asimetrično, u više nivoa i dinamično. Među raznim biljkama koje se tradicionalno uzgajaju u japanskom vrtu (nisu uvek nužno iz Japana) ističe se japanska trešnja dok deo jezerceta okružuje bambus, koji je bujan i u ovo doba godine.
Bašta danas ne služi samo studentima i naučnicima. Posećuju je zaljubljenici u prirodu, ali zbog mira kojim odiše i čistog vazduha, baštom šetaju obični prolaznici. Ima službu vodiča, najčešće studente Biološkog fakulteta koji su i sami zaljubljenici. Ukoliko posetilac ne želi samo da prošeta prelepim parkom već i pročita imena biljaka koje vidi, vodič mu je neophodan. Ponekad se ovde organizuju tematske izložbe: šetnja po Mediteranu, otrovne biljke, obilasci pod snegom…
Jevremovac sarađuje sa brojnim kulturnim organizacijama, Belefom i drugim festivalima. U njemu se održavaju koncerti, predstave, čitanje poezije. Snimane su scene za neke filmove kao što je Mi nismo anđeli 2 i razni muzički spotovi. U Jevremovcu se venčavaju ili samo fotografišu mladenci i dolaze organizovano deca iz škola širom Srbije. Propusnice su besplatne za bebe do godinu dana i njihovog pratioca (mamu, tatu, babu, dedu…).
Kažu da je bašta najlepša u maju, kada procveta japanska trešnja.
Pravljenje herbarijuma koji se danas nalazi u Jevremovcu započeo je Josif Pančić 1860. godine, kada je u njega najpre uneo oko 80 biljaka iz Banata i Srema. To je bila njegova zbirka, koju je kasnije ustupio Liceju i koja nosi oznaku Herbarium Pancicianum. U jednom pismu koje je Pančić poslao Ministarstvu prosvete 1860. godine naveo je kako je najveći rezultat njegovih 25-godišnjih napora upravo kolekcija od oko 6000 različitih vrsta koje čine tri četvrtine čitave evropske flore, odnosno više od 20.000 primeraka koje je ubrao tokom svojih putovanja ili stekao razmenom iz Nemačke, Italije, Francuske, Španije, Grčke i južnih delova Rusije. „Od kada je osnovana ova kolekcija, posvetio sam je srpskom narodu i ustupiću je srpskom Liceju čim vlasti ispune moje zahteve i refundiraju mi makar deo mojih troškova…“, pisao je Pančić.
Danas je, kako navodi Snežana Vukojičić, rukovodilac herbarijumske zbirke, herbar u Jevremovcu jedna od najznačajnijih i najbogatijih kolekcija u jugoistočnoj Evropi. Uključena je u Index Herbariorum, međunarodni direktorijum registrovanih herbarijuma u svetu. Osim pomenutog Pančićevog herbara, ovde su i kolekcije Save Petrovića i Save Hilandarca iz XIX veka, kao i kolekcije Nedeljka Košanina i Teodora Soške sa početka XX veka.
Noviji deo herbarijuma nastao je u poslednjih oko 50 godina. U njemu su sakupljene biljke, više od 150.000 eksikata, prvenstveno sa prostora Balkana i Evrope, ali ima ih i iz čitavog sveta – na primer, kolekcija biljaka iz Japana.
Sve ukupno herbarijum broji preko 180.000 uzoraka vaskularnih biljaka, mahovina i algi. Mnoge od njih sakupili su brojni naši botaničari i profesori, a veliki broj stigao je i zahvaljujući razmeni sa sličnim institucijama iz čitavog sveta.
Jedna je od najstarijih i najbogatijih botaničkih biblioteka u jugoistočnoj Evropi nalazi se upravo u Jevremovcu. Osnovao ju je 1853. godine Josif Pančić, jer je u to vreme formirano odeljenje za jastastvenu istoriju na beogradskom Liceju. Pančić je počeo širom Evrope da prikuplja literaturu za potrebe svojih istraživanja i predavanja iz oblasti botanike. Zahvaljujući njemu, kao i drugim ljudima koji su gradili Jevremovac, u biblioteci se nalaze bogat knjižni fond i fond periodike – više od 7000 knjiga, skoro 300 naučnih i stručnih časopisa i preko 6000 separata iz oblasti botanike.
Brojni časopisi ovde se čuvaju u kompletnom opusu, sve do 1987. godine kada je zbog problema sa finansiranjem obustavljena njihova nabavka. Na primer, nemački botanički časopis „Flora“ čiji je prvi broj objavljen 1818. godine nabavljan je sve do te 1987, i iz ovog perioda sačuvan je u kompletnom opusu. „Flora“ je deo bogatstva ove biblioteke koje, kako navodi bibliotekarka Vesna Pasanović, sadrži deo istorije jedne nauke i od velike je koristi za istraživače. Među značajnijim časopisima u biblioteci je, na primer, i „Annales des Sciences Naturelles“, francuski časopis čije je izdavanje počelo u Parizu 1824. godine.
No, jednako značajan sadržaj ove biblioteke su i botaničke knjige velike vrednosti, među kojima su sačuvana neka veoma stara, luksuzna i retka izdanja. Najstarija knjiga je Istorija sveta Plinija Mlađeg (L’Histoire du Monde de Pline Second). Ova knjiga je izdata 1562. godine u Lionu u prevodu na starofrancuski. Primerak koji postoji u biblioteci je luksuzan, u kožnom povezu sa zlatotiskanim naslovom i ornamentima, i smatra se da je veoma vredan.
Tu je i Istorija retkih biljaka holandskog botaničara, humaniste i lekara Karolusa Kluzijusa (Clusii Rariorum Plantarum Historia), koja je 1601. godine objavljena u Antverpenu na latinskom jeziku. Flora Rossica, O biljkama Ruskog carstva Evrope i Azije, u dva toma, Simona Palasa, sa bogatim ručno bojenim ilustracijama biljaka štampana je 1784. i 1788. godine u Petrogradu. Posvećena je ruskoj carici Katarini II Velikoj koja je angažovala Palasa da istraži floru Rusije. No, kako navodi Vesna Pasanović, verovatno najvrednija knjiga u biblioteci je Flora Graeca Džona Sibtorpa, profesora botanike sa Oksforda, sa impresivnim ilustracijama skoro 1000 biljaka u prirodnoj veličini, koje je napravio čuveni botanički ilustrator Ferdinand Bauer. Ovo izdanje u 10 tomova izuzetno je retko – po nekim informacijama, svega pet čitavih kompleta je očuvano u svetu. Prvi tiraž bio je 25 komada, a drugi 40. Ova edicija takođe je dragocena zbog luksuzne opreme – povez je od kože i svile, a na svakom volumenu je druga girlanda sačinjena od pupoljaka, listova i cvetova, slikana u akvarelu. Nastanak ove knjige prati i intrigantna priča: Džon Sibtorp je proučavao neke od prepisa De materia medica grčkog lekara Pedanija Dioskoridesa. „Bio je zbunjen nekim greškama u imenima biljaka pa se zaputio u Beč da prouči najstariji prepis Dioskoridesa koji se tamo čuva“, navodi Vesna Pasanović. „To je prelep rukopis sa božanstvenim slikama iz 512. godine, poklonjen vizantijskoj princezi Aniki Julijani u znak zahvalnosti Konstantinopolja za crkvu koju je u njemu podigla. Sibtorp je bio toliko oduševljen ovom knjigom da je odlučio da otputuje u Grčku i vidi te biljke u njihovom staništu. Putovao je po Grčkoj, Maloj Aziji i Levantu, a sa sobom je poveo Bauera, tada mladog ilustratora. Na putovanje je odlazio u dva navrata, i umro je ubrzo pošto se vratio sa drugog, ali je iza sebe ostavio imanje da se njime plati izdavanje prvog tiraža Flore Greaca.“
STAKLENIK…
…I NJEGOVA UNUTRAŠNJOST: Divlje banane;…
…Stapelia grandiflora koja liči na kaktus a cvetovi su joj crvenkaste boje mesa, deluju »čupavo« i smrde na trulo meso – tako privlače insekte
VODENA SALATA: Vodena biljka sa sitnim dlačicama na površini listova zahvaljujući kojima se formiraju mehurovi vazduha na njihovoj površini. Kada se biljka potopi pa vrati na površinu vode, listovi gotovo momentalno postanu suvi. Ova biljka dala je ideju za način izrade vodonepropusnih materijala
Istorija sveta Plinija Mlađeg
Flora Graeca Džona Sibtorpa (1806-1840)
Pinus Larix (Ariš), ilustracija iz Flore Rossice
Istorija retkih biljaka Karolusa Kluziusa (1601)
Paeonia officinalis iz Istorije retkih biljaka
Mandragora officinarium, ilustracija iz Flora Graeca
Herbarijum
Ramonda serbica – originalan crtež i rukopis Josifa Pančića. Primerci ove biljke rastu u Jevremovcu, u malom kamenjaru. Inače, Ramonde nazivaju i feniks biljkama, jer se »izdižu iz mrtvih«. Kada su nepovoljni uslovi potpuno osuše (stanje anabioze) da bi sa prvim tragovima vode krenule u normalan metabolizam
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
