Stalna konferencija gradova i opština Jugoslavije, kao nacionalna asocijacija lokalnih vlasti, postoji još od 1953. godine i deluje po uzoru i na način na koji funkcionišu savezi lokalnih vlasti u najvećem broju demokratski organizovanih zemalja Evrope i sveta. Članstvo opština i gradova u Konferenciji neposredno je i dobrovoljno. Osim nekoliko izuzetaka, članovi Konferencije su svi gradovi i opštine Srbije i Crne Gore. Iz poznatih razloga, iako su oficijelno još uvek članovi Konferencije, opštine Kosova i Metohije ne učestvuju u njenom radu.
Na političkoj sceni savremenog sveta trendovi decentralizacije sve su izraženiji i sve se više uvažava značaj lokalnog nivoa vlasti, koji je po samoj svojoj prirodi najbliži građanima. Upravo na lokalnom nivou, u sredini u kojoj žive i rade, građani neposredno izražavaju svoju volju, formulišu svoje interese i utiču na rešavanje onih pitanja za koja su životno najzainteresovaniji. U zastupanju ovih interesa pred višim nivoima vlasti, kao i radi zajedničkog rešavanja problema sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu, opštine i gradovi imaju interes da se udružuju, da međusobno sarađuju, da, kad i ako je potrebno, zajednički lobiraju i tako koliko god je moguće utiču na proces donošenja zakona i sadržaj propisa koji ih se neposredno tiču. U tome je svrha i logika postojanja saveza lokalnih vlasti, pa dakle i Stalne konferencije gradova.
Organizacija i funkcionisanje lokalne samouprave, lokalne finansije, komunalne delatnosti, politika razvoja naselja, zaštita životne sredine i pitanja ukupnog kvaliteta života ljudi po prirodi stvari su glavna polja interesovanja i delovanja Stalne konferencije. Konkretno, to se ogleda u neposrednom pružanju pomoći gradovima i opštinama, u stvaranju ambijenta za njihovo međusobno komuniciranje, formulisanje stavova i zajednički nastup na domaćoj i međunarodnoj političkoj sceni. Stalna konferencija inicira i učestvuje u radu na pojedinim projektima od značaja za lokalne vlasti, u edukaciji za poslove iz domena lokalne samouprave, u razmeni informacija, iskustava i znanja u oblasti upravljanja gradovima i, posebno, u podsticanju saradnje i povezivanja lokalnih vlasti u zemlji i na međunarodnom planu.
Kao i većina drugih organizacija zasnovanih na članstvu, Konferencija ima skupštinu koju čine predstavnici svih gradova i opština. Skupština se sastaje, po pravilu, jednom u dve godine i donosi sve strateški važne odluke vezane za ustrojstvo i rad organizacije. U vremenu između dve skupštine deluje predsedništvo, sastavljeno od 29 članova – predsednika gradskih i opštinskih skupština. Predsednik Konferencije u ovom mandatu je gospodin Goran Ćirić, predsednik Skupštine grada Niša. Za pojedine oblasti rada zaduženi su Odbori – za lokalnu samoupravu i lokalne finansije, za međunarodnu saradnju, za komunalne delatnosti i stanovanje, za životnu sredinu, za urbanizam i za racionalno korišćenje energije. Izvršnu funkciju ima generalni sekretar Konferencije..
Demokratske promene koje su usledile posle oktobarskih dešavanja 2000. godine, i koje su dobile dodatni podsticaj posle republičkih izbora održanih krajem decembra iste godine, bitno su se odrazile na ukupno političko stanje u zemlji, a posebno u opštinama i gradovima. S druge strane, ove promene i naše otvaranje prema svetu doveli su i promene odnosa međunarodne zajednice prema Srbiji i Jugoslaviji. Sve je izrazitija spremnost brojnih međunarodnih činilaca da pruže finansijsku, stručnu i druge oblike pomoći posustaloj državi, privredi i društvu.
U novom, znatno izmenjenom okruženju našli su se gradovi i opštine čiju trenutnu situaciju karakterišu nagomilane teškoće i problemi nasleđeni iz predhodnih perioda, ali i trenutna pravna i finansijska ograničenja koja ne omogućuju da se sa tim problemima suoče na pravi, dovoljno efikasan način. Ohrabruju, međutim, spremnost i sposobnost novoizabranih rukovodstava da ulože maksimalne napore kako bi što pre unapredili ukupne uslove za odvijanje vitalnih gradskih, opštinskih – lokalnih funkcija. Pomoć koju im u tome pruža međunarodna zajednica predstavlja možda nedovoljan ali ipak podsticajan činilac promene postojećeg stanja.
U tim okvirima i pod takvim ograničenjima odvijala se i aktivnost Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije. Pri tom, cilj je bio dvostruk: pre svega, da se lokalnim vlastima pomogne da prevaziđu teškoće u kojima se trenutno nalaze i, gotovo isto toliko važno, da se stvore preduslovi za aktivno uključivanje opština i gradova u procese velikih reformi na domaćoj i prepoznatljivoj modernizaciji na međunarodnoj sceni. Uporedo sa takvim nastojanjima nastavljene su i aktivnosti usmerene na organizaciono i funkcionalno jačanje SKGOJ-a.
Delovanje Stalne konferencije u proteklom periodu obeležilo je izrazita dinamična aktivnost na međunarodnom planu. Konferencija je, tokom proleća 2001. godine, dobila status posmatrača u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, a gotovo odmah potom Jugoslaviji je kao državi dodeljen status specijalnog gosta u ovom telu Saveta Evrope. Uporedo s tim, odvijale su se brojne aktivnosti u oblasti bilateralne saradnje SKGOJ-a sa nekim nacionalnim savezima lokalnih vlasti drugih zemalja, pre svih – Francuske i Švedske, a rezultate su dali i napori usmereni na uključivanje Konferencije u međunarodne saveze lokalnih vlasti i druge međunarodne organizacije i institucije koje deluju u oblastima važnim za lokalne zajednice.
Razume se, uporedo s tim tekle su aktivnosti vezane za druga pitanja od značaja za gradove i opštine, a pre svega – za pripremu teksta novog Zakona o lokalnoj samoupravi. Imajući u vidu značaj ovog i drugih propisa iz ove oblasti za definisanje uloge, nadležnosti, izvora finansiranja i ukupno funkcionisanje lokalnih vlasti, Konferencija nastoji da u najvećoj meri iskoristi svoju poziciju posrednika u zastupanju interesa i zahteva lokalnih zajednica pred republičkim organima. U tome je ostvarila dobru saradnju sa Ministarstvom pravde i lokalne samouprave, kao i sa drugim organima i institucijama, a posebno sa PALGO centrom, koji je u aktivnostima vezanim za pripremu inicijalnog teksta Zakona odigrao značajnu ulogu.
