Finansijski lizing u Srbiji relativno je nova kategorija o kojoj potrošači malo znaju i teško mogu da naprave razliku između kredita i finansijskog lizinga – u oba slučaja sve se svodi na kupovinu na rate. Lizing je jedan od načina da se napravi konkurentno tržište kapitala, jer je lizing direktan konkurent bankarskom kreditu: što su povoljniji uslovi lizinga, i krediti postaju povoljniji. Finansijski lizing je takođe i jedan od najefikasnijih načina da mala i srednja preduzeća dođu do kapitala za svoje investicije. Od usvajanja Zakona o finansijskom lizingu maja 2003. godine, povećalo se interesovanje šire javnosti (koja se nejasno seća lizinga u vreme Ante Markovića) i finansijskih krugova za ovu vrstu posla.
ŠTA JE TAČNO LIZING
Lizing se može definisati kao pisani ugovor između dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i na određeni vremenski period (najčešće 2–5 godina) daje je na korišćenje primaocu lizinga, koji je za uzvrat dužan da davaocu lizinga vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu. Osnovni princip lizing poslovanja jeste u tome što davalac lizinga zadržava pravno vlasništvo nad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stiče ekonomsko vlasništvo. Postoje dve vrste lizinga – finansijski (oblik kreditiranja koji finansira nabavku opreme za potrebe primaoca lizinga), i operativni lizing (sličan klasičnom iznajmljivanju).
PREDNOSTI LIZINGA
Osnovna razlika između kredita i lizinga jeste u tome što je predmet poslovanja banaka novac, dok predmet poslovanja lizing kompanija predstavljaju nepokretna i nepotrošna dobra – automobili, mašine i oprema. Po ispunjenju ugovora o kreditu, banku ne zanima šta će klijent uraditi sa automobilom ili mašinom, dok lizing kompanije nude više opcija po isteku ugovora: sa otplatom poslednje lizing rate klijent najčešće postaje pravni vlasnik predmeta lizinga, ali postoji i mogućnost da klijent vrati predmet lizinga i nabavi novi automobil ili mašinu. Dok klijent ne ispuni sve ugovorne obaveze, lizing kompanija je vlasnik dobra koje je predmet ugovora, pa joj zato i nije svejedno šta se dešava sa automobilom (dužan je da ga osigura, registruje i obavlja redovne tehničke preglede o svom trošku).
Sale and lease back
Po raskidu ugovora sa prvim korisnikom koji želi nov automobil/mašinu, lizing kompanija će automobil ponuditi nekom drugom korisniku, koji sebi ne može da priušti brand new vozilo. To je opcija sale and lease back.
„Primalac lizinga može da proda mašinu lizing kompaniji natrag, a zatim da iznajmi opet neku drugu mašinu od iste lizing kompanije. Te stvari nisu regulisane zakonom i zavise od svake lizing kompanije ponaosob, ali to funkcioniše svuda u svetu“, kaže Jasmina Vignjević, projekt menadžer SEED-a. Neka oprema brže zastareva, dok druge mašine mogu da se koriste dugi niz godina, i lizing kompanija će prilikom procene ulaska u takav posao voditi računa o tome koliko je neka oprema likvidna u datom trenutku, što opet zavisi i od razvijenosti tržišta polovne opreme u određenoj zemlji.
POKRETNO I NEPOKRETNO
Prema Zakonu o lizingu, predmet lizinga može da bude svaka nepokretna i nepotrošna stvar; sirovine ne mogu da budu predmet lizinga jer se one istroše jednokratnom upotrebom; svaki predmet lizinga mora da bude osiguran i ukoliko ne postoji drugačiji dogovor sa lizing kompanijom, osiguranje obavlja korisnik. „Lizing kompanije stavljaju primedbe na to što lizing nepokretnosti nije predviđen zakonom, i sprema se predlog amandmana Zakona za lizing nepokretnosti“, kaže naša sagovornica. „U evropskom lizingu postoji tendencija da se nepokretnosti što više finansiraju – prošle godine je u Evropi oko 20 odsto investicija nepokretnosti urađeno kroz lizing: magacini, fabrička postrojenja, stanovi.“
OPOREZIVANjE I OLAKŠIC E
Lizing kompanije pri nabavci „opreme za vršenje delatnosti“, prema tumačenju Ministarstva finansija i ekonomije, ne plaćaju porez na promet proizvoda. Uslov je da robu plaćaju bezgotovinski, uz fakturu i poresku prijavu o tome da se radi o opremi za obavljanje delatnosti. Izuzeci su putnički automobili za fizička lica, kod kojih i lizing kompanije plaćaju porez.
Kod lizinga putničkih automobila i plovila obveznik poreza je i primalac lizinga (građanin, firma). Porez na promet plaća primalac lizinga u roku od 10 dana od zaključenja ugovora, i obračunava se na tržišnu vrednost putničkog automobila ili plovila. Međutim, ukoliko se putnički automobili nabavljaju za davanje u lizing taksistima, rent-a-kar agencijama, auto-školama ili se radi o specijalnim sanitetskim putničkim automobilima, porez na promet se ne plaća. Sva ostala motorna vozila koja se ne smatraju putničkim – kamioni i druga teretna vozila, autobusi, kombi vozila – takođe se kupuju bez plaćanja poreza na promet.
Ugovor o lizingu je punovažan, iako nije upisan u lizing registar. Registar je zbog skupštinske krize još na čekanju, a po primeni doprineće pravnoj sigurnosti, s obzirom na to da se 80 odsto lizing kompanija bavi lizingom automobila. U policiji postoji registar automobila (što smanjuje rizik poslovanja), dok registar opreme i postrojenja ne postoji (što povećava rizik), i zato je lizing registar potreban.
Šta se dešava ako fizičko lice po sklapanju ugovora sa lizing kompanijom o nabavci automobila izgubi posao? Odgovor lizing kompanija glasi da je to rizik posla. Ukoliko pri kraju ugovora fizičko lice nije više u stanju da isplaćuje rate, ugovor se raskida, što je takođe rizik ove vrste finansiranja za korisnika.
Da li jato gusaka može da bude predmet lizinga, budući da je to pokretna nepotrošna stvar? „Tokom kampanje ‘Lizing za bolji život’ zvali su nas privrednici i postavljali takva i slična pitanja: da li krava može da se nabavi na lizing, jer ona nije sirovina, pokretna je, ima svoj period amortizacije… Pravno gledano, izvodljivo je, ali teško da bi bilo koja lizing kompanija pristala da sklopi ovakav dil.“ Važno je istaći da lizing kompanije odobravaju lizing za minimalnu vrednost od 4000–5000 evra.
Sve lizing kompanije zahtevaju od primaoca lizinga da potpiše kasko osiguranje za automobil (plus dodatak za krađu), odnosno odgovarajuće osiguranje za mašine (osiguranje od loma, krađe, požara i drugih opasnosti). Time su i davalac i korisnik lizinga obezbeđeni u slučaju da se automobil ošteti ili ukrade. Primalac je dužan da redovno uplaćuje premije osiguranja, kao i da kopije svih polisa dostavlja davaocu lizinga. Polisa osiguranja glasi na lizing kuću, a u slučaju štete njoj se isplaćuje premija. Ako se vozilo ošteti, sredstva se prenose korisniku lizinga, koji je u obavezi da ih upotrebi isključivo za naknadu nastale štete i to u ovlašćenim radionicama.
Najpre odaberite šta želite da bude predmet lizinga (vozilo, mašina, oprema).
Kada odaberete željeni predmet lizinga, potrebno je da dostavite sledeću dokumentaciju:
U slučaju da ste pravno lice ili preduzetnik:
– Dokaz o registraciji
– Godišnji zaključak za poslednje dve godine
– Podaci o licima ovlašćenim za zastupanje ili vlasnicima
– Potvrda o prometu i blokadi iz banke
Ukoliko ste fizičko lice:
– Potvrda poslodavca o stalnom zaposlenju i mesečnim primanjima za poslednja tri meseca;
– Izvod banke o stanju i promenama na računu;
– Fotokopija lične karte ili pasoša;
– Potvrda od SUP-a o mestu stalnog prebivališta.
Potrebno je i da popunite zahtev u koji ćete uneti period na koji želite lizing (dve–pet godina), način plaćanja (mesečno – kvartalno), koliko učešće možete da izdvojite, a sve to da biste nam olakšali u pripremi ugovora.
Čim nam dostavite navedeno, u roku i od samo jednog dana vaš ugovor će biti gotov, i odmah po uplati učešća i manipulativnih troškova moći ćete da preuzmete predmet lizinga.
S-Leasing d.o.o
Nabavna cena: 15.000e
Učešće: 3.000e
Manipulativni troškovi: 225e
Iznos finansiranja: 12.000e
Period: 4 godine
Broj rata: 48
Visina rate: 316e
Ukupni trošak lizinga: 18.393$
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
