Debatu je pokušao da opstruiše čovek u majici s likom Ratka Mladića
KRALJEVO: Učesnici tribine o radu Tribunala
Čitava tri sata trajala je javna debata „Haški tribunal – put suočavanja s prošlošću“, koju je u saradnji sa Forumom NVO-Lingva centrom, u Kraljevu, 22. oktobra 2004. organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava. Okupljenim građanima Kraljeva, kojih je bilo oko 40, i novinarima lokalnih medija, obratili su se Aleksandra Milenov, predstavnik sekretarijata MKSJ-a, Ivan Jovanović, pravni savetnik za pitanja ratnih zločina u OEBS-u, Sonja Prostran, portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, i Andrej Nosov, izvršni direktor Inicijative mladih za ljudska prava.
Iscrpno se govorilo o potrebi saradnje sa Haškim tribunalom i o suđenjima za ratne zločine pred domaćim pravosuđem. Prezentujući podatke o optužnicama, Aleksandra Milenov je pobijala predrasudu rasprostranjenu u srpskoj javnosti da se u Hagu sudi samo Srbima i srpskoj državi. Navodila je optužnice protiv ljudi za koje se pretpostavlja da su počinili ratne zločine nad srpskim stanovništvom – recimo, protiv Ivana Čermaka i Mladena Markača, koji su optuženi za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je zajednički cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz regije Krajine, između ostalog pljačkanjem, oštećivanjem i potpunim razaranjem imovine srpskog stanovništva kako bi se pripadnike tog stanovništva odvratilo ili sprečilo da se vrate i ponovno nastane u svojim domovima. Govorila je, takođe, i o istrazi koju je tužilaštvo Tribunala vodilo protiv pokojnog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.
U toku debate za reč se javio građanin koji je, ne predstavivši se, ljude za stolom počeo da ispituje o njihovom etničkom poreklu i o tome da li su služili vojsku. Posle nekoliko minuta dotični gospodin je napustio salu da bi se vratio obučen u majicu s likom Ratka Mladića na kojoj je pisalo – „Ne dirajete ga!“.
Za reč su se javile i dve žene, izbeglice sa Kosova, da bi govorile o tegobnom životu u izbeglištvu u Kraljevu i strahotama koje su proživele tokom progona sa Kosova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije
Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu
Od 29. jula, Yettel u ponudi ima sav relevantan informativni, dečiji, zabavni i premijum sportski sadržaj. Kroz dva nova tarifna paketa, kompanija uvodi 29 dodatnih kanala, zajedno sa N1 i Nova, koji su uključeni u novi osnovni paket
Kompanija Lidl Srbija, u saradnji sa udruženjem “Čepom do osmeha”, sprovela je seriju edukativnih radionica širom Srbije, pod okriljem ovogodišnjeg ciklusa projekta “Čisto iz ljubavi”. Nastojeći da osnaži i podrži lokalne organizacije na putu ka čistijoj planeti, kompanija je tokom aprila i maja organizovala edukacije u Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, Novom Pazaru i Beogradu, u kojima je učestvovalo 133 predstavnika iz 68 različitih organizacija i udruženja građana
Do 2050. godine našu planetu će naseljavati 10 milijardi ljudi. Naučnici iz EAT – Lancet Commision tima redakcije “The Lancet”, koja se već 200 godina bavi aktuelnim temama iz oblasti medicine, došli su nakon više godina istraživanja do značajnih saznanja i objavili da je “planetarno zdrava dijeta” (Planetary Health Diet) jedini mogući način da naša Zemlja uspe da nastavi da podržava ishranu za oko 10 milijardi ljudi do 2050. godine, a da ne bude ugrožena
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
