TOMICA MILOSAVLJEVIĆ: Više brige o pravima pacijenata
Zdravstveni sistem treba da obezbedi pravičnost u korišćenju i finansiranju zdravstvene zaštite, finansijsku i institucionalnu održivost sistema, efikasnost, kao i da unapredi kvalitet rada i usluga i da obezbedi prihvatljivost takvog sistema i za korisnike i za davaoce usluga u tom sistemu.
a) Bolja obaveštenost o pravima pacijenata (vaša prava su naša briga, u redu je da se žalite kada niste zadovoljni ili kada mislite da su vaša prava povređena);
b) Kodeksi ponašanja zaposlenih u svakoj zdravstvenoj ustanovi;
c) Insistiranje na primeni Zakona o zdravstvenom osiguranju – ukupna participacija za godinu dana samo do trećine jedne mesečne plate/penzije.
a) Dalje unapređenje zdravlja dece, mladih i adolescenata (donesene su strategije sa akcionim planovima)
b) Strategija za hronične nezarazne bolesti, zaštitu zdravlja starih, osoba sa mentalnim poremećajima, zaštitu zdravlja na radu, palijativno zbrinjavanje;
c) Od početka 2008. sistematski nacionalni programi skrininga najčešćih malignih bolesti;
d) Sprovođenje Strategije za kontrolu duvana u Srbiji.
Daljepovećavanjepravaizostvarivanjazdravstvenezaštitenateretzdravstvenogosiguranja. Do kraja 2007. povećati još više broj operacija kukova i ukinuti liste čekanja za ovu operaciju u 2008. godini. U 2008, bez lista čekanja za lečenje tumora štitaste žlezde radioaktivnim jodom.
a) Konkursi za sve direktore zdravstvenih ustanova; smenjivanje direktora, ako se u ustanovama naplaćuje više od predviđene participacije;
b) Lokalna samouprava kao osnivač nekih ustanova, saglasno zakonu (opština, grad, pokrajina, republika);
c) Kvalitet i efekti rada kao osnova boljeg finansiranja rada u zdravstvu;
d) Licence, komore (lekarska, stomatološka, farmaceutska, biohemijska, sestrinska) kao nezavisne institucije sa javnim ovlašćenjima;
e) Povećavanje učešća privatnih ustanova u pružanju usluga koje finansira RZZO;
f) Dopunsko osiguranje u RZZO, 2008–2010;
g) 2007 – izbor Saveta za zdravlje Srbije, u Skupštini, na pet godina (koji Skupštini predlaže plan razvoja zdravstva za deset godina).
Do 2010. godine moramo prepolovitinezaposlenost zdravstvenih radnika. Zapošljavanje novih 300 doktora i 700 medicinskih sestara u 2007. realan je i dostižan cilj, jer je rezultat Strategije kadrova u zdravstvu Srbije, za period 2006–2010. godine.
Do 2010. završetakzapočetihravnomernihiravnopravnihulaganjauinfrastrukturu – 500milionaevra, uključujući integrisani informacioni sistem u zdravstvenom sistemu do 2010. godine. U toku 2007. i 2008. završiće se nekoliko započetih projekata, a u drugoj polovini 2007. godine počeće realizacija projekta rekonstrukcije kliničkih centara u Srbiji (Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad) – i to će obeležiti čitav mandat Vlade i Ministarstva zdravlja.
Do 2010. donošenjesektorskihzakona je neophodno – transfuzija, transplantacija, vantelesna oplodnja, mentalno zdravlje, evidencije u zdravstvenom sistemu, kao i prilagođavanje novim evropskim direktivama postojećih propisa (u farmaceutskoj oblasti, na primer).
Najvažniji rezultati Ministarstva zdravlja u prvih 100 dana Vlade Republike Srbije:
1. Ministarstvozdravljasprovodistrategijusmanjenjanezaposlenostiusistemuzdravstvenezaštitesaciljemdasenezaposlenostprepolovido2010. godine.
U domovima zdravlja zaposliće se 180 doktora medicine u delatnostima opšte medicine, odnosno zdravstvene zaštite odraslih građana, a u hitnoj medicinskoj pomoći 19 doktora medicine.
U bolničkim ustanovama zaposliće se 101 doktor medicine (od čega, u delatnostima anesteziologije sa reanimatologijom 59 i radiologije 42) i 700 medicinskih sestara-tehničara na poslovima zdravstvene nege pacijenata.
Ministarstvo zdravlja Srbije pokrenulo je kampanju informisanja stručne i šire javnosti o pravima pacijenata, u cilju boljeg upoznavanja korisnika i davalaca zdravstvenih usluga o pravima građana i pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite.
Jednomesečna kampanja, koja je početak kontinuiranog procesa, obuhvatala je emitovanje TV spota, bilborde, distribuciju edukativnih brošura i postera u zdravstvenim ustanovama i prisustvo u štampanim i elektronskim medijima. Organizovana su regionalna savetovanja za zaštitnike pacijentovih prava.
Istraživanje je realizovalo Ministarstvo zdravlja krajem 2006. godine uz finansijsku i stručnu pomoć Svetske banke, regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije i Instituta za javno zdravlje Srbije.
Prethodno istraživanje rađeno je 2000. godine, pre petooktobarskih promena, tako da rezultati ovog istraživanja predstavljaju značajnu osnovu za procenu efekata rada Ministarstva zdravlja na reformi i razvoju zdravstvenog sistema i očuvanju i unapređenju zdravlja stanovnika naše zemlje.
Periodično ispitivanje zdravlja stanovnika obezbeđuje važne podatke o socijalno-ekonomskim odrednicama zdravlja, zdravstvenom stanju na osnovu samoprocene ispitanika, životnim stilovima, korišćenju zdravstvene službe i troškovima za zdravstvenu zaštitu. Ovi podaci omogućavaju evaluaciju politike i programa u periodu između dva istraživanja, identifikovanje prioritetnih problema i realizaciju odgovarajućih mera i aktivnosti za unapređenje zdravlja i zdravstvene zaštite stanovnika.
Ministarstvo zdravlja je dobilo nagradu Svetske zdravstvene organizacije (za evropsko područje) za kampanju „Jedan pušač, mnogo žrtava!“ koja se dodeljuje svake godine, 31. maja, na Svetski dan bez duvanskog dima, pojedincima ili institucijama za napore i rezultate borbe za kontrolu duvana. Kampanju „Jedan pušač, mnogo žrtava“ sprovodi Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, od 31. januara 2007, dok je agencija SVA kreativni tvorac kampanje.
PremanavodimaSvetskezdravstveneorganizacije, ovakampanja „snažno, šokantno, slikovito, pokretačkiilustrujedapušenjepogađazdravljemnogih, anesamopušača„, „kampanjakojasemoglavidetinabilbordimaitelevizijamaizazvalajesnažnereakcije. Zaista, pušački lobi je reagovao člancima u novinama koji su se suprotstavili naučnim dokazima o štetnom uticaju duvanskog dima iz neposrednog okruženja – a to je bio jasan znak da je kampanja uputila snažnu poruku. Nagrada će dati snažan podsticaj onima koji rade na kontroli duvana u Srbiji i omogućiti Ministarstvu zdravlja jaču poziciju u Vladi da se suprotstavi inicijativama Ministarstva finansija koje su usmerene na zaštitu ekonomske dobiti koja se ostvaruje zbog prisustva duvanske industrije u Srbiji“.
Rekonstrukcija je završena u okviru projekta „Hitna rekonstrukcija 20 bolnica u Srbiji“, koji je realizovan sredstvima kredita Evropske investicione banke, u vrednosti od 50 miliona evra, dok je oko 2,7 miliona evra vrednost svih radova i opreme u institutu.
Operacioni blok smešten je na 12. spratu instituta, rekonstruisan je po najboljim standardima i ima četiri operacione sale, dok je intenzivna nega takođe objedinjena na jednom mestu, na 13. spratu, gde do sada jedan deo prostora nije uopšte korišćen u medicinske svrhe, već je služio za arhiviranje i skladištenje. Nakon rekonstrukcije, ceo sprat je osposobljen za medicinsku negu i kapaciteti su povećani sa pet mesta na 17 mesta. U ove radove uloženo je 669.665,75 evra.
Institut je dobio i medicinsku opremu vrednu 371.186 evra, među kojom je od posebnog značaja 4D kolor-dopler ultrazvuk za rano otkrivanje anomalija kod dece i operacioni laser.
Sredstvima iz budžeta Republike Srbije kupljeni su nova magnetna rezonanca, koja je koštala oko 1,5 miliona evra, i multislajsni skener, koji je koštao oko 800.000 evra. Do sada je oko 100 pacijenata godišnje upućivano u Pejsmejker centar u Beogradu, dok je sada to omogućeno i u KC-u Kragujevac.
Za renoviranje zgrade Hitne pomoći u Zdravstvenom centru Kruševac uloženo je 70.000 evra iz Nacionalnog investicionog plana.
Ova služba, koja radi u okviru Zdravstvenog centra Kruševac, pokriva kruševačku opštinu sa okolnim mestima i svakog dana, u toku 24 sata, ima u proseku oko 35 terenskih intervencija i 80 pregleda, dok vozači dnevno pređu 1500 kilometara.
Osim hitne pomoći na terenu i u ambulanti, Služba hitne medicinske pomoći transportuje bolesnike kod kojih postoji medicinska indikacija za transport, vozi pacijente na dijalizu, zbrinjava psihijatrijske bolesnike i obezbeđuje javne skupove i manifestacije.
U Zdravstveni centar Čačak uloženo je ukupno 2,2 miliona evra u infrastrukturu, dok je za medicinsku i nemedicinsku opremu utrošeno skoro 800.000 evra.
Urađena je potpuna rekonstrukcija Infektivnog odeljenja za potrebe hemodijalize, tako da je sadašnji kapacitet osposobljen za 100 dijaliznih bolesnika u dve smene. Rekonstruisane su i Koronarna jedinica, Služba za plućne bolesti i tuberkulozu, Dermatovenerološka služba, Prijemno-urgentna služba, ali i kotlarnica, sistem klimatizacije i ventilacije, telekomunikacioni sistem, krovovi i liftovi.
U obnovu infrastrukture Zdravstvenog centra Zaječar uloženo je tri miliona evra, dok je centar dobio i novu medicinsku opremu vrednu 930.000 evra, od koje je posebno značajan 4D kolor dopler ultrazvučni aparat i digitalni rendgen.
U okviru projekta, rekonstruisan je i prijemno-trijažni blok i zamenjeni su prozori na glavnoj bolničkoj zgradi. Renovirana su i kotlarnica i sistem grejanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!