Kako osnažiti proces evrointegracija

Analiza „Neispunjeno obećanje: Proširenje EU na Balkan“ je rezultat inicijative biEPAG (Savetodavna Grupa – Balkan u Evropi), koja je pokrenuta od strane Evropskog fonda za Balkan u saradnji sa Centrom za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, u cilju promovisanja evropskih integracija Zapadnog Balkana i konsolidaciju demokratskih, otvorenih društava u regionu. BiEPAG čine mladi istraživači iz regiona i šire Evrope koji su stekli ugled svojim poznavanjem i razumevanjem Zapadnog Balkana i procesa koji oblikuju ovaj region.

„VREME„: Šta je cilj projekta o neispunjenim obećanjima za proširenje EU na Balkan?

HEDVIG MORVAI: Kao prvi zadatak ove grupe postavili smo objavljivanje studije koja ima za cilj da podstakne i obnovi promišljanje budućnosti Zapadnog Balkana kao regiona i razvojnog puta država koje se nalaze na ovim prostorima. S obzirom na to da je proces evropskih integracija motor promena u regionu, smatramo da je sada pravo vreme da se izvrši analiza napretka koji su zemlje Zapadnog Balkana postigle u pravcu evropskih integracija. Dva suštinska pitanja koje ova studija razmatra su: Kako da na najbolji način ponovo osnažimo proces evropskih integracija u zemljama Zapadnog Balkana i kako da obezbedimo njegov uspešan završetak i kako da podstaknemo konsolidaciju liberalne demokratije u zemljama Zapadnog Balkana?

Grupa je razradila četiri moguća scenarija razvoja. Ono što proizlazi iz ovih scenarija jeste da sadašnji pristup nije dovoljan. Rizici su isuviše veliki, a moć EU da podstakne promene prespora. Postoji realna mogućnost da se proces uspori, obezvredi i da (neke) zemlje regiona drži na daljini ili čak isključi iz procesa na još nekoliko decenija. Zbog toga, potrebno je razmotriti nove pristupe kako bi se ispunilo „obećanje iz Soluna“ dato u vezi sa evropskom budućnošću Balkana. Analiza je upotpunjena sa dva spiska preporuka, koji istražuju načine na koje novi sastav Evropske komisije i zemlje Zapadnog Balkana mogu da osnaže proces pridruživanja i pomognu da on ostane mehanizam koji će preobraziti region u dinamičan i uspešan demokratski prostor.

Koji je scenario, prema vašem mišljenju, najverovatniji?

Studija ne predviđa stepen verovatnoće nijednog od ova četiri scenarija, već pokušava da ukaže na realne mogućnosti i na taj način da pokrene diskusiju o rizicima i da podstakne proces iznalaženja novih rešenja. Scenariji koji su analizirani su međuzavisne opcije i lako mogu da se kombinuju pa je najverovatnije i rešenje za revitalizaciju procesa EU integracija regiona u odgovarajućoj kombinaciji raznih elemenata postojećeg mehanizma i pretpostavljenih mogućnosti.

Da li evroskepticizam može da utiče na proširenje i u kojoj meri?

Ako se nastavi proces postepenog i sporog pridruživanja uz stalno pooštravanje uslova za članstvo kao i uz rastući skepticizam među građanima država članica EU u pogledu daljeg širenja, postoji opasnost da nijedna država Zapadnog Balkana ne bude primljena u članstvo pre kraja ove decenije, pa čak i da se proces u potpunosti zaustavi. Ovo, naravno, ide na ruku onima koji u državama regiona ostvaruju svoje interese, velike zarade i visok profit radeći van pravila EU koja predviđaju veću konkurenciju, ili političkim profiterima koji će izbegavati usvajanje i primenu pravila ako se plaše negativnih posledica u smislu gubitka podrške na sledećim izborima. Zato, ako se želi konsolidovati razvoj u ovim državama, važno je insistirati na procesu EU integracija, jer je to mehanizam koji dokazano vodi do napretka. Proces je dobar, i treba ga iskoristiti kao istorijsku šansu da se ove države dovedu u red. Međutim, mora da se razmisli o strateškim promenama ovog procesa. Što više cilj pridruživanja EU podseća na pokretnu metu, veća je i verovatnoća da će se na taj način smanjiti posvećenost balkanskih političkih lidera reformama kao i podrška naroda ovih država evropskim integracijama.

Šta dalje s dokumentom, kome će biti predstavljen i gde?

Ključni zadatak BiEPAG-a je da zagovara dalji proces proširenja EU na Balkan. U tom cilju, ova studija će se koristiti da se pronađu mehanizmi za promociju članstva regiona u Uniji unutar država članica, a naročito usmerenjem na zabrinutost koju građani EU ispoljavaju prema daljem proširenju. Takođe, radićemo na komunikaciji sa najvažnijim briselskim institucijama EU kako bismo pokrenuli razmišljanje o reformi procesa. Konstituisanjem nove komisije i novog parlamenta pruža se prilika da se tema proširenja na Balkan „pogura“ ni listi prioriteta EU u narednom periodu. Ako bi zemlje regiona artikulisale nov, zajednički pristup za Balkan u Evropi kao i viziju za unutrašnje reforme koje treba da se sprovedu, nastupiće uslovi za uspostavljane nove dinamike procesa pridruživanja. Zato, države regiona su ključne u tome da se ubede EU institucije kao i države članice, pa i njihovi građani, da je proširenje na Balkan u njihovom interesu. BiEPAG će raditi na formulisanju argumenata u tom cilju, kako bi se pokazalo da proširenje nije samo tehnički proces već da služi sveukupnom razvoju EU kao zajednici prosperitetnih demokratija.

Dokument će prvo biti predstavljen Evropskoj komisiji u Briselu, a zatim se predstavlja u Rimu, Berlinu, Beču, Parizu i Vašingtonu. Nakon tih sastanaka koji treba da pruže bolji uvid i u postojeći skepticizam u odnosu na dalje proširenje, do kraja ove godine objaviće se dokument koji treba da analizira trenutno stanje i da definiše preporuke za rešavanje tog pitanja. U međuvremenu, održaće se sastanci sa vladama u regionu i konsultovaće se predstavnici drugih država članica o glavnim temama analize.

Kao naredni korak, uslediće aktivnosti u cilju zagovaranja daljeg proširenja EU na Balkan i redefinisanja postojećeg procesa. U realizaciji ovih ciljeva učestvovaće članovi BiEPAG-a koji će biti „ojačani“ podrškom regionalnih inicijativa, vodećih analitičara iz regiona i šire Evrope kao i svih onih koji će prepoznati ovu inicijativu kao relevantnu za podsticanje napretka na ovim prostorima.