Ima mesta, nema dece

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu u prvom, julskom roku, za nešto više od 14.000 mesta, prijavilo se 19.000 kandidata. Kvote su u prvom roku popunjene na grupaciji društveno-humanističkim nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, zatim na medicinskim naukama, na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu. Mašinski fakultet je ove godine prvi put uspeo da popuni upisne kvote u julskom roku. Kandidati koji u prvom upisnom roku nisu uspeli da dođu do indeksa imaće novu šansu u septembru. Prijavljivanje za polaganje prijemnog ispita će biti od 1. do 3. septembra, a prijemni će biti održani od 5. do 7. septembra, prema rasporedu koji budu objavile visokoškolske ustanove. Prema podacima Rektorata Beogradskog univerziteta, Mašinski fakultet će moći da upiše još 63 redovna i šest samofinansirajućih studenata, Rudarsko-geološki 50 plus 35, TMF 39 plus 25, Poljoprivredni četiri plus 172, Šumarski 37 plus 67, Matematički četiri plus 26, a Fizički 61 budžetskih i 25 samofinansirajućih studenata. Na Učiteljskom fakultetu slobodno je još 25 mesta na budžetu. Pravoslavni bogoslovski će moći da upiše još 123 samofinansirajuća brucoša, Stomatološki još pet, Fizičku hemiju 19, a na Biološkom je nepopunjeno samo jedno mesto, takođe na samofinansiranju.

Na Univerzitetu u Novom Sadu ostalo je slobodno 1255 budžetskih mesta i 2042 za samofinansirajuće studente. Poljoprivredni fakultet će moći da upiše još 119 samofinansirajućih brucoša, Filozofski 40 budžetskih i 121 samofinansirajući student, Tehnološki 24 samofinansirajuća, Pravni još 235 takođe samofinansirajućih studenata. Na Fakultetu tehničkih nauka nepopunjeno je 34 mesta na budžetu i 97 na samofinansiranju, na Akademiji umetnosti 31 plus devet, Građevinskom 51 plus 24, Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ 63 plus 177 i Pedagoškom četiri plus 111. Učiteljski fakultet će moći da upiše još sedam studenata koji će plaćati školovanje, a Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja još 39 samofinansirajućih brucoša.

U novoj školskoj godini studenti više neće moći da pređu u narednu godinu i da se školuju o trošku budžeta ako ne polože sve ispite iz prethodne godine, odnosno prikupe maksimalnih 60 poena, izjavio Tanjugu rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević. Glavni problem je kako povećati prolaznost studenata, posebno na relativno malom broju predmeta, koji predstavljaju „usko grlo“ na svakom fakultetu. Komisija za akreditaciju visokoškolskih ustanova dozvolila je 16. jula doakreditaciju, odnosno upis većeg broja brucoša na Arhitektonskom, Stomatološkom i Filološkom fakultetu. Rektor procenjuje da još 20 odsto predmeta treba da se transformiše, ali i da se poboljša komunikacija na relaciji nastavnik–student.

Upis nove generacije srednjoškolaca završen je u subotu, 16. jula. Direktor Pete beogradske gimnazije Minić Savić procenio je u izjavi za RTS da je za upis u željene škole potrebno više poena nego prošle godine. „Na prirodno-matematičkom smeru, prošle godine je poslednji na listi imao 85,16 poena, a ove godine 90,74 poena. Na društvenom smeru poslednji je ove godine imao 92,86 poena, a prošle godine 87 poena. To je znatan skok.“ U prvom upisnom roku prošle godine bila su popunjena gotovo sva mesta u gimnazijama i medicinskim i ekonomskim školama. Prema informacijama iz Ministarstva prosvete, kao ranijih godina, najviše zainteresovanih bilo je za medicinske, pravno-birotehničke, turističko-ugostiteljske škole i gimnazije.

U Medicinskoj školi u Vranju, na smeru farmaceutski tehničar biće otvoreno još jedno odeljenje, jer se za 30 mesta prijavilo 45 kandidata sa maksimalnih 100 bodova. Bogoljub Lazarević, predsednik Republičke upisne komisije, ocenio je da je ovogodišnji upis protekao u redu, navodeći da je o regularnosti završnog ispita i procedure čitavog toka upisa brinulo oko 2000 supervizora, koji nisu zabeležili ozbiljnije primedbe. U drugom upisnom krugu popunjavaju se mesta na smerovima u oblasti elektrotehnike, građevinarstva, tekstila, kao i u tehničkim, poljoprivrednim, hemijskim i mašinskim školama.

Ono što zabrinjava jeste činjenica da ni posle drugog upisnog kruga nisu popunjena sva slobodna mesta u srednjim školama u Srbiji. Iako je Ministarstvo prosvete ranije najavilo da ima 86.000 slobodnih mesta u školama, a da će malu maturu polagati oko 80.000 đaka, kada su prebrojane prijave, na test je izašlo oko 78.000, a na kraju je upisano još manje od tog broja. Oko 3000 osnovaca nije ni polagalo malu maturu. Najgora je situacija u Istočnoj Srbiji, gde je ostalo mesta čak i u gimnazijama i ekonomskim školama, koje su godinama među najtraženijima. U Zaječaru je na pojedinim smerovima Mašinske škole upisano po troje-četvoro đaka. U Majdanpeku samo jedno odeljenje u ukupno tri srednje škole je popunjeno. Neka nisu uspela da privuku nijednog učenika, pa neće ni biti školovanja tog profila. U Kladovu se predviđeni broj prvaka prijavio samo za dva odeljenja. U Boru čak ni gimnazija i ekonomska škola nisu popunile sva odeljenja, a u Negotinu je predviđeno interesovanje bilo samo za gimnaziju.

Ove godine zabeleženi su i mali paradoksi: dok se u Beogradu na jedno mesto na smeru za kuvara i konobara javljalo i po deset učenika, u Žagubici je primljen samo jedan konobar i deset kuvara. U Ministarstvu prosvete kažu da je u velikim gradovima navala na slobodna mesta, dok u pojedinim delovima zemlje učionice skoro da ostaju puste, što je posledica manjeg broja dece. Demografi procenjuju da se u Srbiji svake godine ugasi jedna velika škola.

Čak i tamo gde ne manjka učenika, postoje profili, poput građevinskih, koji se nikad ne popune. Ne pomažu ni stipendije građevinskih firmi, niti obezbeđena mesta u domovima. Tako se u oba upisna kruga ove godine za tri smera Građevinske škole u Beogradu, za stakloresca, krovopokrivača i polagača obloga, nije prijavio nijedan učenik. Po dvoje se prijavilo za montera suve gradnje i armirača. Posle prvog kruga, od đaka koji su polagali maturu, 2952 su ostala neraspoređena. Oni su pisali drugu listu želja, a u subotu su se upisali u škole u koje su raspoređeni. Međutim, njih 500 se nije ni pojavilo. U Ministarstvu se nadaju da oni nisu odustali od daljeg školovanja i pretpostavljaju da će se upisati u neku od privatnih srednjih škola, o čijem broju učenika u Srbiji još nema precizne evidencije.

Mnogi učenici žalili su se ove godine na visoko postavljenu „lestvicu“ za upis. Na pojedinim smerovima donja granica podignuta je i za više od deset bodova. Rekorder je Vazduhoplovna akademija u Beogradu, gde je u jednom odeljenju za upis bilo potrebno 18 poena više nego prošle školske godine. Računajući na prošlogodišnju granicu, mnogi đaci sa velikim brojem bodova završili u školama koje nisu želeli. Međutim, prosečan broj potrebnih poena ove godine je u prvom upisnom roku bio za četiri viši nego prošle godine. U pojedinim gimnazijama ni maksimalnih sto bodova nije bilo dovoljno za upis, pa su odlučivali poeni osvojeni na takmičenjima. U jednom odeljenju Treće beogradske gimnazije poslednji na listi ima 100,98, a u prirodno-matematičkom odeljenju novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ najslabiji među primljenim učenicima ima neverovatnih 113,75 poena.

...i male mature / foto: tanjug