Eksperti o ekspertima

Milan Nikolić, Centar za proučavanje alternativa: Sve tanje dobre vesti

G17 PLUS je svoju popularnost (Dinkić i Labus takođe) do sada gradio na dva elementa: on je donosilac dobrih vesti (MMF daje 250.000.000 dolara, Svetska banka daje 380.000.000 dolara, Pariski klub nam je otpisao 60 odsto duga…), a narod voli one koji donose dobre vesti; nastupao je ekspertski, tj. „nisu u pitanju klasični političari zainteresovani samo za vlast“, već stručnjaci koje samo zanima „da obave potrebne poslove, reforme“ pa će otići u svoje institute, fakultete – narod voli one koji hoće da obave potreban posao, a ne zanima ih vlast!

Međutim, prvi element (donošenje dobrih vesti) lako se potrošio kada je Dinkić otpustio nekoliko hiljada bankarskih službenika – to je bila loša vest. Tako je njegova popularnost u to vreme dosta opala. Pitanje je koliko će dobrih vesti moći da donosi ubuduće kada se pomoć iz inostranstva bude smanjivala, krediti budu nosili velike kamate i oštrije uslove, a pohvale MMF-a ili Svetske banke ne budu dovoljne da ublaže teške ekonomske i socijalne uslove kroz koje će prolaziti većina građana u sledećih nekoliko godina. Slično se može dogoditi i sada kada je G17 plus postao stranka – više neće moći da kaže da je samo grupa eksperata koju vlast ne zanima, već samo hoće da obavi nužne reforme. Time što postaju političari biće jedni među mnogima koji, eventualno, imaju nešto više znanja iz ekonomije.

Mislim da je inače dobro to što je G17 PLUS postao stranka jer je njegova pozicija (ekspertska nevladina organizacija, Institut, Pokret, Partija, u vladi, izvan vlade, u DOS-u, izvan DOS-a) postala neodrživa i jako neuverljiva. Posebno mislim da će biti dobro da se udruži s još nekoliko partija (DSS, NS + …) da bi se oformio jak neoliberalni politički blok koji bi, moguće je, uskoro došao na vlast. Partije koje budu izgubile vlast (DS, GSS, razne socijaldemokratske i njima bliske stranke) onda bi mogle da stvore jak socijaldemokratski blok koji bi imao znatne šanse da dobije već sledeće izbore posle ovih u 2003.

Istraživanje zemalja koje su ispred nas u tranziciji pokazuje da je najbolji mehanizam za napredovanje u tranziciji smenjivanje ovih dvaju političkih blokova tj. dvaju dominantnih političkih koncepata u svetu. Neoliberali (konzervativci) više rade na ekonomskom razvoju, ali od toga koristi ima jedino politička i ekonomska elita. Socijaldemokrate redistribuiraju rezultate ekonomskog razvoja (preko socijalne države uglavnom) i zato dobijaju podršku birača za dalje reforme. Ali kada prevelikim oporezovanjem ugroze preduzetnike, oni reaguju smanjenjem ekonomske aktivnosti, te standard ponovo pada i birači ponovo biraju konzervativce. Ciklus se može mnogo puta ponoviti i imati specifičnosti pojedinih zemalja ili pojedine istorijske situacije, ali je vrlo efikasan politički mehanizam. Takav funkcioniše i u EU i u SAD (tamo su Demokrate u ulozi socijaldemokrata, a Republikanci u ulozi neoliberala).

Najveći procenat birača G17 PLUS će uzeti DS-u, tj. sve ono što je među biračima te stranke neoliberalno a još uvek se nada da je DS prava neo-liberalna stranka. Ovo će i sam DS naterati da se jasnije okrene svojoj socijaldemokratskoj strani, što je takođe dobro budući da se Đinđić već izjašnjavao kao socijaldemokratski političar, pa je, čak, aplicirao i za članstvo u Socijalističkoj internacionali. Međutim, sve dok ne bude pao s vlasti, DS će pokušavati da bude i neoliberalna i socijaldemokratska stranka, kako to nalaze Đinđićev pragmatizam. Birači kojima će se obraćati G17 PLUS pre svega su preduzetnici, ima nešto intelektualaca neoliberalne provenijencije (posebno ekonomisti pošto kod nas postoji samo neoliberalna škola), i nešto bolje stojećih građana. Ali, kako to biva s ovakvom vrstom partija, to će biti kompenzirano izdašnom novčanom podrškom preduzetnika i bogatih građana, pa će dobrim odnosima s javnošću i biračka baza biti proširena.

Socijaldemokrate, s druge strane, svojom socijalnom politikom direktno odgovaraju većem brojem birača, i to je baza za njihovu masovnu podršku, pa im uglavnom treba manje novaca za PR kampanje. Iako su ovo samo čisti modeli, stvari se mogu menjati u vremenu kao što su različite u raznim zemljama. Realno gledajući, za Srbiju bi bilo najbolje da G17 PLUS zajedno s DSS-om (koji ima slab ili nepostojeći ekonomski program) i s još nekim partijama desno od centra što pre formira neoliberalni/konzervativni politički blok koji ima šanse da pobedi na parlamentarnim izborima 2003. Ovo će otvoriti mogućnost stvaranja socijaldemokratskog bloka u sledeće dve godine. Na taj način će i Srbija konačno ući u normalne političke tokove smene ovih dvaju blokova/dominantnih političkih koncepat. A to će značiti i da ćemo imati dobro usmerenje i razvoj, kao i da ćemo za desetak godina spremnije ući u EU gde će nas čekati slično političko okruženje.

Đorđe Vukadinović, politički analitičar: Pukovnici ili pokojnici

Organizacija G17 PLUS predstavlja osobenu pojavu na ovdašnjoj političkoj sceni. Bila je to nevladina organizacija s najviše političke moći u državi i – za razliku od većine stranaka u vladajućem DOS-u koje uprkos decenijskom stažu još uvek nemaju ni identitet ni birače – još pre nego što se zvanično proglasila za stranku imala je jasan profil i unapred može da računa na solidan deo biračkog tela.

U čemu je tajna uspeha G17?

Pre svega, u uspešnom tajmingu. Oni su se kao nova lica u politici pojavili u trenutku potpunog zasićenja domaće javnosti postojećom političkom ponudom koja se već godinama vrtela unutar trougla Milošević-Drašković-Šešelj, ali i, što je ne manje značajno, upravo u momentu kada su, nakon NATO bombardovanja 1999, relevantni faktori u Vašingtonu i Briselu zaključili kako „Milošević mora da ide“ i kako je u tu svrhu potrebno aktivirati daleko šire resurse od postojeće, uveliko monotone srpske političke scene. Pomenuto dvostruko poreklo ostaće trajno obeležje ove organizacije i ono predstavlja kako uzrok njenog meteorskog uspeha, tako i njen potencijalno najveći hendikep.

Drugi važan momenat u ovoj priči jeste generalni zamor velikim nacionalnim temama, pa i politikom uopšte, koji je poslednjih godina drugog milenijuma zahvatio Srbiju. Ekonomski i psihološki devastirana tokom Miloševićeve ere, srpska srednja klasa je u porukama i licima G17 našla svoju parapolitičku identifikaciju. Iako logički protivrečna, poruka „dosta nam je politike i političara“ nije retka politička parola, ali u svetu ona obično dolazi iz socijalpopulističkih krugova, koje na domaćoj sceni uglavnom zastupa Vojislav Šešelj. No, u mnoštvu srpskih političkih nonsensa to što je svojevrstan „kult apolitičnih eksperata“ kod inače hiperpolitizovanih Srba preko noći smenio kult vođe i nije najgore što nam se može desiti.

Najzad, nije bez značaja ni to što G-17, pored ostalog, deluje i funkcioniše kao moderno oličenje drevnog mita o „srpskoj slozi“. Nasuprot doslovno svim drugim ovdašnjim „političkim subjektima“, oni se nisu delili već množili, i bez obzira na to što su čast i vlast, sa sve pripadajućim privilegijama, već duboko ušle među njih, oni se još uvek drže zajedno. Pa čak i ovo kontroverzno perastanje u političku organizaciju nije ih posvađalo. Božidar Đelić, koji je ostao „vanstranačka ličnost“, došao je na skupštinu da podrži svoje dojučerašnje (van)stranačke drugove i, što je još važnije, energično se izjasnio protiv (Đinđićeve) ideje o izbacivanju iz vlade eksperata koji pristupe novoj stranci. „Dovoljno slave (novca i uticaja) za sve“, njihovo je neformalno geslo, koje, u principu, uvek može poslužiti i kao izborni slogan.

Perspektive?

Prirodna baza G17 jeste preduzetnička, proglobalizacijska i japijevka Srbija, kao i emancipovaniji deo pripadnika manjinskih etničkih zajednica. To svakako neće biti dovoljno za samostalnu vlast (stari, marginalizovani i socijalno deklasirani će, po svoj prilici, još zadugo predstavljati većinu u ovoj zemlji), ali, ukoliko uspeju da zaposednu taj prostor i privuku gro mlađe urbane populacije, za šta imaju dobre izglede, bez njih više neće biti moguće vladati Srbijom. Tako pozicionirani, oni će neizbežno doći u konflikt s Đinđićevom Demokratskom strankom, što ne znači da birače neće tražiti – i nalaziti – s obe strane dosovskog rubikona, tj. među pristalicama i jedne i druge frakcije nekadašnjeg (Mićunovićevog) DS-a. U svakom slučaju, satelit neće biti ni jednima ni drugima, a trgovina je ionako njihova osnovna i omiljena struka.

Problem za njih bi, eventualno, moglo biti predugo čekanje na konkretnu političku kapitalizaciju svog nesumnjivog javnog uticaja, tim pre ukoliko u međuvremenu, a što je vrlo verovatno, budu temeljnije provučeni kroz već oprobanu Đinđićevu medijsko-političko-policijsku mašineriju. U tom smislu, prevremeni parlamentarni izbori (najkasnije do leta-jeseni 2003) njima bi mogli biti čak i neophodniji nego Koštunici i DSS-u, koji su tog „toplog zeca“ već kako-tako preživeli. U međuvremenu, morali bi više poraditi na infrastrukturi i „narodnjačkoj“ bazi svoje stranke, odnosno, bar delimično se osloboditi imidža lokalne filijale Svetske banke i MMF-a.

Bilo kako bilo, oni se neće zadovoljiti srednjim uticajem i sitnim političkim sinekurama (što je još jedna razlika spram većine ovdašnjih partija i lidera). Dakle, ili će biti „pukovnici“ ili ih neće biti. A da li će njihova reformistička retorika i njihova tehnokratska („ekspertokratska“) utopija pustiti korena na brdovitom Balkanu, tj. da li će predstavljati išta više od jednog interesantnog eksperimenta u srpskoj politici, pitanje je znatno veće i važnije od njihovih ličnih političkih sudbina. Srpska politika s njima kao političkom strankom možda neće biti bolja, ali će barem delovati logičnije. A gora ionako biti ne može.

Srđan Bogosavljević, Strategic Marketing: Teškoće na startu

„G17 PLUS je već dugo značajan kao politička organizacija tako da se u javnomnjenskim anketama pojavljuje sa hipotetičkom ulogom političke stranke praktično od oktobarskih promena 2000. Visok rejting vodećih ljudi G17 PLUS korespondira vrlo visokim rejtingom i organizacije u čitavom periodu. Poslednja istraživanja pre transformacije u stranku davala su raspored na prva tri mesta DSS, DS, SRS i samo još nekoliko stranaka koje bi mogle da se bore za savladavanje izbornog cenzusa. Na ponudu da u konkurenciji bude i G17 PLUS u ulozi potencijalne stranke, odnos snaga se menja. U terminologiji minulih predsedničkih izbora to bi se moglo nazvati bogaćenje ponude. S obzirom na to da se glasači G17 PLUS regrutuju pre svega iz DS-a, ostalih stranaka DOS-a, a delimično i iz DSS-a i od neopredeljenih, iza ubedljivo vodećeg DSS-a u toj situaciji dolaze radikali, a tek iza njih sa statistički nebitnim zaostatkom DS i G17 PLUS. Dakle G17 PLUS ulazi na velika vrata kao politička stranka i izvesno je da će se njen uticaj osetiti. Naravno, izmenjena uloga, makar i samo formalno, doneće i promene popularnosti – i najozbiljnije pitanje je koliko će G17 PLUS pred biračima zadržati imidž ekspertske grupe koja je u politici samo zato što je uverena da su njene ideje dobre za zemlju i što traži političku podršku za taj svoj, pre svega ekspertski program.“

Ko su birači kojima će se ova novostvorena stranka obraćati – DSS–ovi, DS–ovi, neopredeljeni…, konkretno koja je to grupa (ili grupe) birača koja bi najverovatnije glasala po Vašoj proceni za G17 PLUS?

Prema onome kako su se izjašnjavali u javnomnjenskim istraživanjima, pa i u kranjoj liniji, ko je glasao za Labusa, izgleda da se od G17 PLUS očekuje jasan reformski kurs, ne mnogo različit od onoga koji nudi DS, i da će se mnogi glasači misliti između ove dve stranke. Nešto malo glasača DSS-a i skoro isto toliko iz ostalih stranaka DOS-a može se naći u ulozi biračkog tela G17 PLUS. Svi oni zajedno tražiće od nove stranke ono isto što su očekivali od nerealizovane koalicije Koštunica–Đinđić, a to su i reforme i vladavina prava, i to u formi i značenju koji birači a ne teoretičari i znalci imaju na umu. Upravo ta kombinacija poruka može G17 PLUS učiniti atraktivnim i izvesnom broju sada neopredeljenih birača.

Šta G17 PLUS dobija transformacijom u stranku, a šta gubi po Vašoj proceni?

Transformacija G17 PLUS u stranku je građanima ponudila jasnu poruku o njihovim ambicijama. To će po sebi doneti mogućnost da se pridobije jedan broj potpuno novih simpatizera, posebno iz redova neopredeljenih, pa čak i nezainteresovanih za politiku. S druge strane, ta činjenica otvara niz novih frontova sukoba sa drugim strankama, od sada takmacima, tako da visoki rejting iz vremena delovanja kao NVO, pa čak i kada se zamišljalo da je G17 PLUS stranka, teško može biti održan u potpunosti. Dakle, što se tiče popularnosti, verujem da će G17 PLUS imati izvesne teškoće na samom početku, kada se bude suočavao sa najrazličitijim komentarima, napadima, pa i ovakvim analizama. Tek kada i ako savlada te početne udare, može da računa prvo na oporavak, pa onda i na rast popularnosti.

Srbobran Branković, Medium Index – Gallup International: Nezadovoljne demokrate

„Na osnovu istraživanja koje je sprovela naša kompanija, očigledno je da će G17 PLUS okupiti nezadovoljne pristalice DS-a, kao i pristalice malih stranaka u DOS-u koje nisu zadovoljne načinom na koji ova koalicija vlada“, kaže Srbobran Branković. „Ipak, najveći priliv glasova novoj stranci doći će iz grupacije stranački neopredeljenih onda kad na listi nema G17 plus: osam odsto ove kategorije birača glasalo bi za novu stranku, a to bi činilo trećinu njenih pristalica. Nešto manje od trećine pristalica DS-a glasaće za G17 plus, i to će sačinjavati tačno 30 odsto njenih pristalica; 21 odsto pristalica malih stranaka iz DOS-a glasaće za ovu stranku i to će sačinjavati 19 odsto njenih pristalica. Među pristalicama DSS-a svega tri odsto će podržati G17 plus. To znači da prošla tri predsednička izbora nisu bila uzaludna sa stanovišta ove stranke. U njima se ustanovilo jedno tvrdo jezgro njenih pristalica od oko 1.100.000 ljudi.“

Šta G17 plus dobija transformacijom u stranku, a šta gubi?

„Verovatno su lideri G17 plus procenili da će uslediti još oštriji sukobi između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice i da bi njihovo ostajanje u vlasti u vremenu koje dolazi bilo skopčano s pritiscima da budu apsolutno lojalni onoj strani kojoj bi se priklonili. Drugim rečima, primenjivaće se Staljinova logika: ako učestvujete u ratu, s koliko divizija raspolažete? Zato su se pobrinuli da sebi obezbede neko uporište u skupštini i da se na taj način izbore za samostalnost u sprovođenju svog programa. To je valjda ono što očekuju da će dobiti.

A šta G17 plus gubi transformacijom u stranku? Izgleda da će ih napustiti neki važni stručnjaci jer sebe ne vide u stranačkim aktivnostima i borbama. Međutim, mislim da je to njihova zabluda. Oni će osetiti taj isti pritisak da budu lojalni timu u kome ostaju i ne bi me začudilo ako bi se neki od njih ipak priklonili starom jatu. Naravno, ukoliko se G17 plus konsoliduje kao stranka i izbori za značajan broj poslaničkih mesta u Skupštini Srbije.“

Srećko Mihajlović, sociolog: Ekspertska partija

„Ne znam čije će birače uzeti novostvorena stranka G17 PLUS i mislim da se preteruje s tim da će uzeti birače DS-a. Ako već moram da se izjasnim o tome, rekao bih da će za G17 PLUS glasati gro politički nezavisnih ličnosti, racionalnih birača, a da li su oni nekadašnji glasači ove ili one stranke, nije bitno. Šanse G17 PLUS na narednim izborima jesu velike, utoliko pre jer je evidentno da će se glavna bitka voditi između DS-a i DSS-a. Ko god da pobedi u toj borbi, moći će da vlada samo uz pomoć G17 PLUS. To je poenta, ne samo zbog one potencijalne uloge koju su, recimo, imali liberali na nemačkoj političkoj sceni već i zbog toga što su oni eksperti bez obzira na to što su postali politička stranka. Nadam se da će tako i ostati jer nema budućnosti bez eksperata.

Moje mišljenje je da je G17 PLUS do sada dobro radio svoj posao. Ako u njihovom poslu prevlada balkanska politika (kako to obično biva kod nas), tj. ako prestanu da budu eksperti i postanu političari, onda mi ništa nismo dobili s ovom novom strankom. Međutim, ako oni uspeju da opstanu kao eksperti a da pomoću stranke ta stručnost dođe do većeg izražaja, onda smo na dobitku. Dakle, pitanje je kako se može odoleti toj balkanizaciji politike na našoj političkoj sceni, ali nadajmo se da je to izvodljivo.“

Ognjen Pribićević, politički analitičar: Presudna trećina

„Transformacija G17 PLUS u stranku je zanimljiva pojava i nema dileme da će se boriti sa DS-om za isto biračko telo. Ujedno, Demokratska stranka će imati najviše štete zbog osnivanja stranke G17 PLUS. Perspektiva ove nove stranke nalazi se u istom delu biračkog tela koje je Labus osvojio na predsedničkim izborima, mada se mora voditi računa o dominantnosti Demokratske stranke. Veliko je pitanje kako će sada funkcionisati nevladina ekspertska organizacija kao stranka, ako uzmemo u obzir velike probleme koji su pratili Labusovu predsedničku kampanju… S obzirom na način njenog vođenja, smatram da G17 PLUS ne bi trebalo tako da radi ako hoće da napravi neki rezultat. Jer, ako neko želi bolji rezultat, mora da osvoji više od jedne trećine biračkog tela, koliko je Labus osvojio na predsedničkim izborima…

Drugo, poenta nije samo u načinu obraćanja biračima, oni moraju da izađu izvan onoga što se u Beogradu zove „krug dvojke“. Oni moraju da odu tamo dole u Leskovac, Vlasotince i ostvare komunikaciju s tim stanovništvom. Bitna je percepcija tog čoveka iz Vlasotinaca, Leskovca, okoline Niša, kako će on uspeti da razume tu novu stranku. Ukoliko oni uspeju da izađu iz okvira pomenutih milion glasova (bez obzira na njihov mogući gubitak) i uđu u nešto što je mnogo širi teren – a to je teren ljudi koji su u velikoj meri gubitnici (pre svega mislim na radnike i ljude s niskim obrazovanjem van tri-četiri velika grada) – to će biti od presudnog značaja za uspeh te stranke na izborima. Inače, ostajanje u „krugu dvojke“ zapravo je bitka s demokratama za iste birače… To je suština transformacije eksperata u političare – političar ne može da sedi u Beogradu već mora mnogo, mnogo da se kreće i putuje… I naravno, da ima mrežu po svim mestima, što nije lak zadatak, ali siguran sam da su oni toga svesni čim su se u to upustili.“