Vreme

Baraćizam, zakon i posledice

Ante Marković (1924–2011)

Sećanje na bolji život

Jugoslavija, pa i Srbija, imala je istorijsku šansu da sa Markovićem na čelu bude evropski šampion tranzicije, ali je bitka za nacionalnu prevlast, sa ovdašnjom fascinacijom "Jugoslavije kao proširene Srbije", kao i sa fascinacijom navodno "vekovima sanjanim" nacionalnim državama, kod komšijskih naroda iz zajedničke jugoslovenske kuće – tu šansu prokockala – a tranzicija se otegla kao dvadeset gladnih godina, do dana današnjeg

Strogo kontrolisani mediji

Nisam kontrolisan, što i vama želim

Dosije – Korupcija u medijima

Đilas, Šaper, direktori, vlasnici i urednici

Izveštaj o pritiscima i kontroli medija koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije izazvao je negodovanje prozvanih, odobravanje onih koji se ne osećaju odgovornim, ali i priličan muk u medijima i javnosti uopšte. Kako god ga ocenjivali, nesporno je da je reč o dokumentu koji mnogo govori o vremenu u kojem živimo. U ovom dosijeu objavljujemo relevantna mišljenja ljudi koji bi mogli da odgovore na temu: Da li su mediji u Srbiji korumpirani

In memoriam – Profesor Mihailo Đurić (1925 – 2011)

Jedna tragična paradigma

Umro je Mihailo Đurić, akademik, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je 1971. bio osuđen zbog izlaganja na stručnom skupu u toku javne rasprave o ustavnim promenama

Miloševići u Rusiji i rasejanju

Zastarela suđenja

Krivične prijave protiv članova porodice Milošević-Marković idu svojim volšebno sporim i neobičnim tokom: suđenja traju godinama i razvlače se unedogled, a svedoci optužbe menjaju prvobitne iskaze i svedoče u korist optuženih

Seobe u Rusiju

Stopama Isakoviča, Karađorđa i komunista

Zahtev Srba sa Kosova da dobiju rusko državljanstvo oblik je demonstracije nezadovoljstva politikom sopstvene zemlje budući da niko ne veruje da bi – sve da to državljanstvo i dobiju – sa porodicama odselili u neke "Nove Srbije" i "Slavjanosrbije" nadomak Zaporožja. A ipak, kako su izgledale seobe Srba u Rusiju i šta je tamo s njima bilo

Na gradilištu mosta Zemun–Borča i oko njega

Baraka na kraju grada

"Kineski grad" sastoji se od ukupno sedam, što prizemnih, što (jedno)spratnih montažnih baraka. Sve utegnuto "kao tamburica": ograđeno dvorište betonirano, parkinzi posuti rizlom, na dva (buduća) travnjaka vlati se mlada trava, ispred upravne zgrade plave korporacijske zastave. Tu je 120 kineskih građevinara – tehničara, inženjera, montera, a kad radovi krenu punom parom, biće ih stotinu više

Privatni izvršitelji

Kuc, kuc – došli smo po dug

Kad u celi javašluk, sudski i javnih i komunalnih poduzeća, budu uvedeni i privatni izvršitelji i njihovi "zaposleni i treća lica", cenu neuštimane države platiće opet oni koji su "najslabija karika", građani koji plaćaju tu istu državu, njene sudove i njene vrlo preuranjene eksperimente

Portret savremenika – Dino Merlin

Je l’ Beograd gde je nekad bio

Pomalo je gorko što u čitavoj priči o Dinu Merlinu ima najmanje muzike i priče o muzici, a mnogo više svega ostalog. Ko je čovek koji je 20 godina odbijao da održi koncert u Beogradu, a onda rasprodao tri Arene, kome zbog dolaska u Beograd prete, a na koncertima dežuraju policija, tužilac i sudija za prekršaje

SANU – prvih 170 godina

Akademija nije sekta

Nesporan značaj i te kako uglednih akademika u oblasti recimo fizike, ili međunarodnog prava, ili izgradnje savremenog umetničkog ili književnog jezika, neretko se zaboravlja pod snagom pojedinačnih dnevnopolitičkih svrstavanja

Vreme Beograda – vantelesna oplodnja

Ostvarena želja roditeljska

"Hiljadu stepenika ispod naše želje da dobijemo Nikolu, nije bilo ničeg. Samo smo želeli da izguramo do kraja. Sada čujemo Nikoline korake", kaže majka prve bebe rođene u drugom pokušaju vantelesne oplodnje. Do sada je u Beogradu 250 parova prošlo kroz proces pokušaja vantelesne oplodnje i rođeno je 75 beba

Intervju – Dr Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO-a

Koliko košta lečenje u Srbiji

Za lekove na recept i naloge za pomagala u apotekama potrebno je 32,7 milijardi dinara, za sanitetski i medicinski potrošni materijal i ugradni materijal 12 milijardi. Ishrana bolesnika košta 2,2 milijarde dinara godišnje, a u RFZO-u se svake godine fakturiše 12.000.000 bolničkih dana, svaki dan se prepiše 170.000 recepata i podigne 245.000 kutija, koje Fond, u proseku, koštaju više od 80 miliona dinara dnevno, svakog dana – i subotom, i nedeljom, i praznicima…

Pozadina pozadine

Ko je kome i šta ispričao?

Početak postupka po krivičnom delu oružane pobune vratio nas je na neke nerazjašnjene detalje, a kroz iskaze Čedomira Jovanovića pred tužilaštvom i Nenada Milića u novinama. Opet se javlja priča o tome da šta bi izvesna osoba mogla da ispriča, ali neće ili ne sme. A šta ako nema šta da ispriča? Mnogo je tu politike, što nije dobro. Nekako izgleda da LDP laje ispod pogrešnog drveta

Javno mnjenje

Tanka crna linija

Čovek je u opakom iskušenju da i povodom ovog istraživanja konstatuje kako je stepen šizofrenosti javnog mnjenja srazmeran idiotizmu srpskih političara

Čiji je Aeroklub »Novi Sad«

Magla nad Čenejom

Većina članova kluba pokrajinsku ponudu glatko je odbila. Kako je tada objasnio Ivan Filko, petostruki državni prvak, za koga kažu da je legenda jedriličarstva, ponuda je teško razumljiva: "Da li, ako hoćete da mi pomognete, moram prvo da vam dam sve što imam? Šta će mi onda pomoć"

Intervju – Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu

Blokadom nastave se ne rešavaju problemi

Ljudi uče školu da bi živeli bolje i da bi živeli od svog rada. Mislim da je to smisao obrazovanja, i tako posmatrano, znanje jeste roba. Sa druge strane, kada se radi o obrazovanju, novac ne sme da bude prioritet, jer je obrazovanje javno dobro koje daje šansu svim strukturama. I u tom smislu, obrazovanje, odnosno znanje nije roba

Specijalni tretman stranih investitora

Pogodi ko dolazi na večeru

Defile stranih menadžera u trpezarijama naših vodećih političara u ovim kriznim vremenima, naši "tajkuni" verovatno gledaju sa mučninom u stomaku. Možda se i s njima nekad večeravalo, ali nikad javno baš uoči izbora, a čini se i da je "sistemsko posluženje" koje im je servirano bilo daleko skromnije od onoga koje se sada nudi stranim ulagačima

Vukovar (3)

Rašili su me »od učkura do grla bijeloga«

Ljudi se tamo useru od straha, ali zavisi valjda i kako je ko vaspitavan. Ja nikada nisam bio plašljiv ni gadljiv, možda smešno zvuči, ali gledao sam kao mali kada se kolju svinje, pa sam mogao i da skupljam ljude bez pola glave. Nisam imao ružne snove, ali jesam nesanice, pet-šest godina. Ustane keva u šest ujutru i pita me: "Što si ti tako rano ustao?", a ja nisam ni spavao

Vukovar (2)

Žao mi je posle toliko godina što nismo poslušali Šešelja

U Vukovaru je bilo gadno što su kada smo mi prošli došli lešinari, tako smo ih zvali. Dolazili su traktorima, kamionima, krali su sve što je moglo da se ukrade, od crepa sa kuće do nameštaja, garderobe. Ni danas, posle dvadeset godina, nije mi jasno kako ljudi mogu da imaju takvu savest

Vukovar (1)

Ništa iz rata nisam želeo da ponesem

Bio sam tamo četiri meseca i dvadeset dva dana, tenkista. Najteže čega se sećam je bilo kada je sve stajalo. Pogine čovek sa kojim si jeo i pio, ulica pod paljbom, on leži mrtav i trune sedam dana, a mi ga gledamo

Kultura sećanja – Dvadeset godina kasnije

Šta je tebi Vukovar