Mozaik

Avijacija

Naš dvorepi đavo

"48. lovački skvadron bio je na zadatku patroliranja u oblasti Beča 2. aprila 1945. godine sa kapetanom Brezasom kao vođom. Na približnoj lokaciji 47 stepeni 30 minuta severne geografske širine 16 stepeni 35 minuta istočne geografske dužine, avion kap. Brezasa pogodio je flak. Iz desnog motora je curilo sredstvo za hlađenje motora i desno kormilo pravca je bilo van funkcije. To se dogodilo u 13.00 časova na visini od 4000 stopa. Leteo sam kao pratilac za njim prema teritoriji pod ruskom kontrolom. Leteli smo u pravcu 110 stepeni na 4000 stopa do 1320 časova kada smo došli na 46º 10’ SGŠ – 17º 40’ IGD gde sam se odvojio i usmerio prema Zadru radi popune gorivom. On se javio radio-vezom da će pokušati da sleti u rusku avio-bazu. Poslednji put sam ga čuo u 13.50 časova i još je bio OK. Posle dopune gorivom u Zadru vratio sam se na matični aerodrom." Ovim je rečima, na aerodromu Triolo u Italiji u službenoj izjavi poručnik Kenet G. Sili iz 48. eskadrile 15. vazduhoplovne armije američke vojske opisao događaj koji će, po svemu sudeći, epilog – ili još jednu epizodu, pokazaće budućnost kad postane istorija – dobiti pred srpskim pravosudnim sistemom skoro sedam decenija kasnije

Intervju – Dr Milovan Šuvakov, Institut za fiziku, Beograd

Među orbitama Njutnovih tela

Veliku pažnju svetskih medija privukao je izvanredan prodor u razumevanju čuvenog Njutnovog problema tri tela, do kog su došli fizičari iz Srbije. Sa jednim od njih razgovaramo o ovom otkriću, o Isaku Njutnu i mozgalicama koje neke ljude drže budnim čak i u Srbiji

Intervju – Dr Kristina Stanković, koordinator za Home Care program u Messeru

Terapija kiseonikom uz komfor kućnog lečenja

"Home Care program je namenjen svim pacijentima kojima je preporučena i neophodna kiseonična terapija. Naš program podrazumeva različita pakovanja medicinskog kiseonika koja pacijenti mogu dobiti po preporuci lekara, a takođe raspolažemo i pakovanjima delimično tečnog medicinskog kiseonika koja se mogu koristiti kao nastavak bolničkog lečenja."

Tribina o retkim bolestima

Registrovanje i besplatna dijagnostika prioritet broj jedan

Kakvi su uslovi i mogućnosti lečenja osoba obolelih od retkih bolesti kod nas, koliko teško dolaze do dijagnoze i terapije i koliko im država u svemu tome izlazi u susret

Neretva, 70 godina – Svedočenje – Ante Damić

Ne razumijem kako smo se izvukli

Dimitrije Vojvodić, komandant, tokom borbe je ubio svog komesara Smiljanića, koji je, opkoljen njemačkim trupama, htio da se preda. Bitka za Jajce je bila izuzetno teška, krvava... Drugog dana sam dobio visoku temperaturu; nisu znali je li tifus ili zapaljenje pluća. Poslali su me u Bukovaču, u bolnicu; preostale ranjenike su, u Mrkonjić Gradu, sutradan poklali četnici

Kultura sećanja – Bitka na Neretvi 1943–2013.

Padaj silo i nepravdo

Kroz porušeni Prozor prolazili su partizani, mladi tek stasali momci i devojke: u opancima i poderanim cokulama; u seljačkim gunjevima i delovima uniformi okupatorskih i kvislinških trupa; sa puškama i drugim oružjem svih kalibara i sistema. Išli su u kontranapad na Nemce i ustaše. Šef partizanskog saniteta Gojko Nikoliš piše: "Prolazi kolona pokraj kuća, a ranjenici je ispraćaju pjesmom i poklicima. Odmiče kolona uz brdo, a mene steže za grlo"

Neretva, 70 godina

Martovski pregovori

Neretva 70 godina – Svedočenje – Velimir Veco Radičević

Ostani kad si navalio da gineš

Čuli ste za Titovo naređenje: Prozor mora pasti? Trebalo je zaustaviti neuporedivo jače njemačke, ustaške, italijanske i četničke jedinice kako bismo omogućili proboj partizana prema Jablanici i Neretvi. Prozor je bio opkoljen bunkerima i žicom. Bitke su vođene bukvalno za svaku ulicu. Oslobađali smo jednu po jednu... Luka Vučinić i ja smo prvi ušli u Prozor. Leševi svuda oko nas, zapaljene kuće... Išli smo krvavim ulicama kao u bunilu, zaboravljajući da je grad još uvijek pun neprijateljske vojske

Oskar Pistorijus, ubica

Rušenje idola

Verzija koju je predstavilo tužilaštvo i po kojoj će mu biti suđeno je da je on iz pištolja ubio svoju devojku tako što je pucao u nju u kupatilu u kome je ona želela da se sakrije od njega. Pistorijusova odbrana tvrdi da nije reč o ubistvu sa predumišljajem, niti bilo kakvom ubistvu, i da će to uspeti da dokažu u postupku

Posle meteora

Vanzemaljsko seme

Meteori nad Centralnom Rusijom, Kubom, Kalifornijom. Sasvim neočekivano, to se događa istog dana kad asteroid 2012DA14 prolazi gotovo nadomak Zemlje. Za dve nedelje očekuje se i nailazak komete C/2011 L4. Šta sve još može da dođe

Asteroidi

Sretenje sa kamenom iz svemira

Za odbranu od asteroida, čovek XXI veka nema nijedno bolje rešenje od onog koje Zemlja već koristi za svoju samoodbranu. Sve što Zemlja ne spali u atmosferi i što može da stigne do tla u dimenzijama upotrebljivim za apokalipsu, neće se tako lako zaustaviti ničim što ljudi danas poseduju

Kako je sve počelo

Dan ljubavi i vina

"Godina 1986: obišli smo vinograd, ama kakvi popovi, to niko nije smeo ni da pomisli. Skoro da je sve bilo polutajno. Ali, imao sam podršku generalnog direktora, čak je i Televizija Beograd došla i sve snimila. Danas tvrdim: to je bila prva javna slava u Srbiji"

Finale Kupa »Radivoja Koraća«

Generali i stajaća vojska

Neredi na utakmici između Partizana i Crvene zvezde najsvežiji su doprinos istoriji nasilja u Srbiji, a bočni događaji daju neka nova svetla ovom događaju

Tehnološka paradigma

Kraljevstvo za grafen

Evropska komisija je za istraživanje najtanjeg i najčvršćeg materijala na Zemlji naučnicima dodelila celu milijardu evra, što je jedna od dve najveće sume koje su u Evropi ikad uložene u jedan naučni projekat. Zašto?

Kreacionizam i Kumranski spisi

Univerzalni Univerzitet za ovo i ono

Univerzitet prirodne medicine jedina je ustanova u Srbiji koja nudi studije za buduće doktore prirodne medicine, antistres terapeute, ali i asistente u političkom i javnom sektoru sa poznavanjem kulture govora, odevanja, stilizovanja kose – dakle svega što je potrebno uspešnom političaru ili estradnoj zvezdi. Jedini problem je što ovaj "univerzitet" nije nikakav univerzitet, a jedinu akreditaciju koju poseduje, UPM dodelio je sam sebi, odnosno – izmislio

Kultura sećanja – 70 godina Staljingradske bitke

Dve stotine dana razaranja i smrti

Pokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni plaćena pobeda nad fašizmom? Staljingradska bitka vođena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na površini od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i minobacača, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona

Vazdušni saobraćaj

»Boing drimlajner« – buđenje iz sna

U najmanje lošem scenariju po Boing, ispostaviće se da je do prepunjavanja, a potom i požara baterije došlo zbog greške u procesu proizvodnje komponenata, i "drimlajner" će, u tom slučaju, vrlo brzo ponovo da poleti. U lošijoj varijanti, propust je načinjen u projektovanju nekog od kompleksnih avionskih sistema i bar te komponente moraju biti vraćene "nazad na crtaću tablu", odnosno reprojektovanje i vrlo moguće ponovo sertifikovane za upotrebu

Slučaj Armstrong

Samoubistvo jednog mita

Tražeći rehabilitaciju od društva i drugu šansu da se vrati takmičenjima, Armstrong se izgleda zaglibio dublje nego što je mislio

Ivo Andrić

Njegoš kao tragični junak kosovske misli

Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine

Iz poslednjeg štampanog »Njuzvika«

Kraj jedne ere

Bez ustezanja, "Njuzvik" govori o prvom, grubom "nacrtu istorije" koji ispisuju novinari, o novinarstvu "iz stomaka"

Duh vremena

Lepota nema pol

O januarskom broju srpskog izdanja magazina "El" pišu svetski mediji kao što su "Tajm", "Telegraf", BBC, "Hafington post". Razlog: prvi put u 68 godina dugoj istoriji ovog francuskog modnog magazina, na naslovnoj strani je androgini model

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)

Burni vek u dnevniku jednog lekara (2)

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu

Duh vremena

Zašto žene gledaju porniće

Odnos porno-industrije prema ženskoj publici promenio se tek kad je feminizam prihvatio pornografiju