Mozaik

Boban Stojanović, član Organizacionog odbora Parade ponosa 2012

Rizik dolazi spolja

Država koja ukida prava građanima u ime bezbednosti, ne može biti demokratska, a njeni predstavnici mogu biti sve samo ne demokrate. Dakle, svi mi živimo u neslobodnom društvu

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost i autor studije bezbednosti Parade 2009

Krug ludila

Nova vlada Srbije se osramotila isto kao i prethodna, jer je i ovogodišnju šetnju zabranila sa zastrašujućim obrazloženjem da ne postoje bezbednosni uslovi za njeno održavanje. Ako ova država nije u stanju da obezbedi jedan miran skup na kome bi se okupilo par stotina ljudi, šta je uopšte ona u stanju da uradi

Forum – Moramo li da biramo između bezbednosti i ljudskih prava?

Bljutav ukus nemoći i licemerja

Da li je zabrana Parade ponosa pobeda ili poraz države i da li zaista postoji izbor koji je ona odlučila da napravi, kada je između bezbednosti i ljudskih prava navodno odabrala ovo prvo? Ako jeste, umesno je postaviti pitanje koga je to država pobedila zabranom mirnog skupa

Kultura sećanja – Markus Volf, najbolji špijun na svetu

Iz istočne Nemačke s ljubavlju

"Metode obaveštajnih službi nigde na svetu ne mogu da se ocenjuju merilima građanskog morala", rekao je svojevremeno bivši višedecenijski šef istočnonemačke obaveštajne službe Markus Volf. Čoveka koji je jednom politički spasao, a potom nenamerno srušio sa vlasti kancelara Vilija Branta, koji je za vreme Hladnog rata izgradio jednu od najboljih špijunskih mreža na svetu, nemački sudovi su nakon ujedinjenja zapadnog i istočnog dela posle višegodišnjeg procesa morali da oslobode zbog nedostatka dokaza da je radio išta nezakonito, a kamoli da je izdavao naređenja za ubistva

Uljezi u sopstvenom staništu

Uputstvo za slepog miša

Slepi miševi nisu miševi, a nisu ni slepi. Kao i drugi sisari, oni nose mladunce u stomaku i sa njima su povezani pupčanom vrpcom baš kao i čovek. A kada se beba slepi miš rodi, majka ga doji. Dobro vide (a nisu ni gluvi). Ideja da su slepi potiče od njihove sposobnosti eholokacije zahvaljujući kojoj funkcionišu pomalo nalik ultrazvučnom aparatu

Fudbal

Nikada nam bolje nije bilo

U poslednjih dvadeset godina fudbal je na globalnom nivou utvrdio svoj dominantan status, a u regionu postao najkonkurentniji sportski proizvod, koji jedini može da se takmiči sa razvijenim svetom ako takvo nešto uopšte postoji

Robot u Srbiji

Moji dani sa Asimom

"Attention! ASIMO is moving", najednom se začuo Žoov glas i veliki televizijski studio je potpuno utihnuo. Mašina je klecnula u kolenima, raširila ruke, a potom počela da radi nešto nalik na jutarnju gimnastiku

Planeta

Granične vrednosti apokalipse

Ako postoje granice za promene kojima čovek od industrijske revolucije do danas menja planetu, takve da nakon njihovog prekoračenja uslovi života na Zemlji ne mogu da se održe u sadašnjem stanju, gde su one? I šta se uopšte može sa tim učiniti

Dani budućnosti

Era industrijskih robota

U Beogradu su počeli "Dani budućnosti", naučnopopularna manifestacija posvećena robotici koja će trajati do 15. oktobra. Biće to najveći skup robota koji je Srbija dosad videla. U organizaciji Centra za promociju nauke i Elektrotehničkog fakulteta u Beograd su stigli robot ASIMO, humanoidi kao što su ECCE i NAO, ali i brojni industrijski roboti. Povodom ove manifestacije, "Vreme nauke" prenosi tekst iz publikacije "Roboti", koju je izdao Centar za promociju nauke

Planeta

Granične vrednosti apokalipse (2)

Interval

Stigli »Dani budućnosti«

Vreme nauke

Četrdeset dva

Nacionalni parkovi Srbije

Kopaonik – Prožimanje prirodnog bogatstva i kulturnog nasleđa

Nauka

Šarm leve ruke

Poznato je i da su neke od najvećih fudbalskih zvezda svih vremena bili levaci. Pokazalo se da u populaciji visokoobrazovanih, levoruki zarađuju oko deset do 15 odsto više od dešnjaka. Zanimljivo je i da među političarima i donosiocima odluka ima bar za pet odsto više levaka nego u ostatku populacije. No, statistika, ništa ne garantuje u individualnim slučajevima

Šezdeset godina od tragedije broda »Niš«

Talasi, grad i smrt

"Na ulasku na brod sam pričao sa nekom devojkom. Sećam se da je bila iz Zemuna, upisivala je Medicinu. Video sam kako joj voda prelazi preko lica, samo ostaje grgurava kosa iznad površine koja se odjednom ispravlja kao indijanske strele... Video sam i majku koja u krilu steže dete dok ih voda potapa", kaže Radomir Vasiljević, jedna od tridesetak osoba koje su preživele brodolom

Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)

Pa, znate kako je, ubijalo se

U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti

Fenomen – Aleks Ferguson

Serovih hiljadu utakmica

Nezavršena priča o generalnom menadžeru FK Mančester junajteda govori o neverovatnoj upornosti i spremnosti da se žrtvuješ za jedan cilj i da te u tome prati velika sreća

Staljin i Ajnštajn

Da li je bilo nešto više od relativnosti

Naginjanje Ajnštajna, ako ne baš ka staljinizmu, onda bar čvršćem socijalističkom pogledu na svet, predstavljalo je zlatnu akciju za komunistički pokret, isti onaj koji je njegove teorije prethodno odbacivao kao "ostrašćeni, buržoaski mahizam"

Smrt Nila Armstronga

Prvi, veoma mali čovek na Mesecu

U svetu u kom je normalno da se od slave poludi Armstronga su smatrali ludim zato što je ostao normalan. Za sebe je želeo samo ono što je već imao, insistirao je na poštovanju njegove privatnosti, ostao je čvrsto na zemlji, skroman, ćutljiv i povučen. Želeo je da ponovo leti u kosmos, baš kao i Gagarin i Džon Glen pre njega, ali NASA za to nije imala mnogo sluha

Stogodišnjica srpskog ratnog vazduhoplovstva

Laste i lastavice iznad Batajnice

Vojno vazduhoplovstvo dočekuje svoj stoti rođendan sa samo četiri koliko-toliko savremena borbena aviona MiG-29, a jubilarni aeromiting u Batajnici potvrđuje da je pokrenuta procedura izbora novog višenamenskog aviona

Intervju – Nebojša Čović

Više nećemo da ćutimo

"Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama"

Solarni punjači za mobilne uređaje niču po Srbiji

Telekom Srbija i Strawberry energy postavili još jedan solarni punjač u Kikindi

U savremenom društvu u kome postoje sasvim realna ograničenja kada su u pitanju prirodni izvori energije, i velike kompanije imaju ne samo zadatak već i potrebu da doprinesu pronalaženju održivih rešenja i tako podstaknu na razmišljanje o ovom problemu

Nacionalni parkovi Srbije

Tara – Elegantna i nepredvidiva