3D čaršija

Prošle nedelje je u Beogradu u Ulici kraljice Natalije prvi put zapažen jedan Google street view automobil. I pre nego što je ovaj nesumnjivi simbol internet revolucije i naumoljive selidbe stvarnog sveta na mrežu načinio ijedan snimak od onih koje je dоšao da napravi u Beogradu, njegova se fotografija pojavila na Tviteru. Potom su je svi lokalni beogradski mediji preneli uz vest da će sada i naš grad biti deo ovog uzbudljivog programa 3D mapiranja planete. Čaršija se odmah uzbunila, a vest je ustalasala duhove, pokrenula diskusije o privatnosti i ko zna šta sve još ne.

Sasvim ista scena, viđena mnogo puta u prošlosti. Pre tačno 150 godina, na ulicama Beograda pojavljuju se geometri. Prvi srpski urbanista, Emilijan Josimović (1823–1897), pravi urbanistički plan grada koji se tada sasvim oslobodio prisustva Turaka. Čaršija bruji i sa sumnjom posmatra razmeravanja i premeravanja, a onda se 1867. pojavljuje plan koji briše dotadašnji zid tvrđave i čuveni Šanac i uspostavlja urbanističke pravce koji postoje i danas.

U narednim decenijama, Beograd će preživeti prve panoramske slike, snimke ulica iz balona, iz aviona, potom razmeravanja za nove urbanističke planove i, potom, detaljnu aerofotografsku mapu grada. Mape Beograda se prave na sve moguće načine, a pojavljuje se i prva satelitska fotografija mesta na kome se Sava uliva u Dunav. Sa dolaskom 21. veka javljaju se prve elektronske karte, korisnici legalno i ilegalno razmenjuju domaći softver koji omogućuje brzu pretragu ulica, brojeva i linija gradskog saobraćaja.

Podsetimo se kako je to potom išlo sa internet mapama. U prvoj deceniji novog veka, Beograd se seli na internet, brojni sajtovi nude onlajn mapu grada koja se može skalirati po želji, ta usluga je sastavni deo više medijskih sajtova, a privredna lica koriste ovakav softver kao zgodan način da reklamiraju svoje prodajne objekte u virtuelnom prostoru. I onda celo ovo tržište potpuno preuzima Google. Ne ulazeći u previranja na IT tržištu, skokove i padove, korisnici mu u narednim godinama masovno poklanjaju poverenje i sasvim prestaju da koriste druge mape.

Tako se, nakon izuzetno uspešnog Google Earth softvera, uz razna međurešenja, pojavljuje Google Maps aplikacija koja mapu cele planete i svakog njenog kutka smešta na internet. Kako se razvija, ova internet mapa planete toliko je praktičnija i tehnološki naprednija da bilo kakvu lokalnu konkurenciju čini izlišnom. Nakon toga, u maju 2007. Google lansira novu platformu posle koje počinje da se menja i ideja mape – aktivira se takozvani Google street view koji u prvi mah nudi potpuno 3D pokriće za pet američkih gradova – San Francisko, Las Vegas, Denver, Majami i Njujork. U narednim godinama taj će se skup širiti i povećavati.

Kako funkcioniše ovaj softver? Ako ga do sada niste koristili, sve što treba da uradite je da posetite maps.google.com, malo kružite planetom, nađete lokaciju koja vas zanima, recimo Njujork, a potom se skrolujući miša ili alatku za skaliranje na ekranu približite sasvim do tla. Kad postignete maksimalni zum, kad su vam pred očima slike detalja na zgradama, veša koji se suši na balkonima i kolima parkiranim na trotoaru, onda treba samo da – priđete još malo. I aktiviraće se Google street view. Slično će se desiti i ako direktno kliknete na žutog čovečuljka koji stoji negde na mapi koju vidite. Tada dobijate fotografiju lokacije na kojoj ste se zatekli u 360 stepeni, tako da koristeći miša ili strelice na tastaturi možete da vidite kako mesto izgleda sa svih strana, ali i da se krećete dok se slika lagano učitava i menja. Ako do sada niste, svakako probajte.

Mnogo je pisano od tada do danas o ovoj aplikaciji – o njoj često govore IT stručnjaci i novinari, fotografi, dizajneri, putnici i uopšte korisnici, ali i filozofi, donosioci odluka i ljudi koji se bave „opštim poslovima“. Google je tokom šest godina postojanja servisa Street view izbacio čak 99 izdanja, dodajući neprekidno nove gradove, nove zemlje i šireći virtuelni prostor za putovanje kroz Google Maps. Poslednji su, 10. oktobra ove godine, dodati gradovi sa Islanda.

Trenutno ove 3D mape pokrivaju 48 zemalja i teritorija, sa ukupno uslikanih više hiljada gradova. To predstavlja veći deo razvijenog sveta danas, a zahteva da Google skladišti fotografije u količini od više desetina petabajta i da pokriva više od 7.000.000 puteva. Srećom, među zemljama koje planira da pokrije bar delimično, na Google mapi su se našli Srbija i Beograd. No, da bi se to dogodilo, neophodno je da prethodno sve beogradske ulice budu fotografisane.

Za fotografisanje ulica Google koristi naročito dizajnirana vozila sa posebnom kamerom na krovu. Ona sa visine od 2,5 metra slikaju okruženje, onakvo kakvo je u tom trenutku, da bi ga kasnije repredukovali na internetu. Za jako uske prolaze i mesta gde kola ne mogu da priđu, koriste se bicikli sa kamerama. Tokom ovog procesa, neprekidno se određuje GPS položaj vozila, a tri lasera mere rastojanja od zgrada. Da bi se napravio 3D prikaz ulice, neophodno je da se napravi panoramska serija fotografija, da se one pažljivo sašiju i sklope u pogled od 360 stepeni, ali i da se formira 3D model ulice na koji se slike „lepe“, sa preciznim položajima i rastojanjima.

S obzirom na broj korisnika, debata o opravdanosti Google street view tehnologije sasvim je izlišna, ali bi se izvesna pažnja mogla posvetiti strahovima o kojima se ovih dana raspredalo na društvenim mrežama i na blogovima. Naime, potpun 3D prikaz svih ulica jednog grada koji svako na planeti može da vidi iz svog internet pretraživača može da izazove zabrinutost, ali ako razmislite, ne može ništa više da otkrije. Google street view prikazuje samo ono i tačno ono što se na ulici vidi. Isto što može da snimi i bilo koji šetač sa fotoaparatom na ulici. Ključni problem je, u biti, estetske prirode. Google street view će, naime, prikazati nečiju neurednu terasu, ulaz u zgradu ili polomljeno dečje igralište u onakvom stanju kakvo ono jeste u trenutku prolaska Googleovog vozila. I svi oni od 7.000.000.000 ljudi sa pristupom internetu moći će da to pogledaju sa svog računara. Zato pojava Google street view vozila u Beogradu znači samo jedno – krajnje je vreme da se bacimo na sređivanje.