Muzeji
Bosa stopala beračica
U godini koja ovih dana počinje, Galerija slika "Sava Šumanović" u Šidu proslaviće 65 godina od osnivanja
Baština Vojvodine
Kulturna baština je jedna od bezbroj važnih stvari koje se uzimaju zdravo za gotovo, kao nešto što se podrazumeva da je tu, pa ga samim tim i ne primećujemo. Promovisanje baštine je buđenje interesovanja javnosti za nasleđe koje je u velikoj meri uticalo na naš identitet. Tema Baština Vojvodine je pokušaj "Vremena" da, izdvajanjem nekoliko detalja iz te oblasti, skrene pažnju na baštinom prebogatu kulturu Vojvodine. Izabrali smo primere o kojima se ne izveštava onoliko koliko zaslužuju
Arheologija
Ovako je nekad bilo
Kako se na početku sveta i veka živelo na teritoriji današnje Vojvodine, najlakše je i najsigurnije saznati u Arheološkom odeljenju Muzeja Vojvodine
In memoriam – Džon Glen (1921–2016)
Od zemlje do zvezda, od zvezda do zemlje
Grad Njujork, poznat po tome da nikom lako ne poklanja svoju dušu i srce, priredio je Glenu najveću paradu u istoriji Amerike, sa preko četiri miliona ljudi na ulicama. I pored velike hladnoće, svi oni su se strpljivo tiskali po trotoarima, terasama, banderama, prozorima i krovovima okolnih zgrada pokušavajući da makar krajičkom oka ugledaju kolonu od sedam luksuznih kabrioleta, sa Glenom na čelu. Najjači utisak su ostavili čuveni njujorški saobraćajci: u svojim velikim plavim kaputima stajali su nasred raskrsnica, nepomični kao spomenici, i ridali iz sve snage dok je kolona prolazila pored njih
Feljton – Beše jednom Nolit... (3)
Vrhunac i pad
Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo sećanja radi na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva.
Sport
Srpski bejzbol u Japanu
Juniorska reprezentacija Srbije u bejzbolu okončala je svoju desetodnevnu turneju po Japanu. Naša delegacija je imala fenomenalan tretman u zemlji u kojoj je bejzbol ubedljivo najpopularniji sport, a Japan svetska sila broj jedan na zvaničnoj WBSF bejzbol rang-listi
Feljton – Beše jednom Nolit... (2)
Novi književni kontinent
Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo sećanja radi na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva.
Smrt savremenika
Mačak Pera
Redakcijski mačak Pera je iz našeg dunjaluka otišao ovog vikenda. Doživio je zavidne mačje godine, čak 22 i pol, samo dvije i pol je kraće živio nego "Vreme" do danas
Feljton – Beše jednom Nolit...
Crnjanski protiv levice
Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo radi sećanja na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva
Vasiona
Nemamo monopol na život
Nikola Tesla je sakupljao i čuvao novinske isečke koji su ismevali njegovo verovanje u mogućnost komuniciranja sa Marsovcima. Evo nekih od njih
Fudbal i politika
Ulaganje u propast
Iako je stidljivo najavljivano da bi FK Crvena zvezda ove jeseni sigurno mogao da igra u nekom evropskom takmičenju, to se opet nije dogodilo, pa se sada beži od odgovornosti i govori o nasleđenim problemima
Feljton – Igre u Olimpiji (4)
Obnova
U omiljene dvorske zabave spadale su igre loptom, što je glave koštalo bar jednog vizantijskog cara, Aleksandra, koji je posle jedne žestoke utakmice odigrane 6. juna 913. godine dobio izliv krvi i umro dva dana kasnije. Ponešto od stare tradicije atletskih nadmetanja može se naslutiti u običaju povremenog priređivanja borbi rvača i pesničara za zabavu cara i njegovih pratilaca
Mravinjci – Peti Sabor na Povlenu
Da Srba kao mrava ima
Multimedijalni Milutin uze predstavi gospođu "koja se bavi izradom narodnih nošnju", Beli Marković na tu nošnju samo reče, Jaštaht, u to ime nazdravi sa reporterom sa neku brlju
Feljton – Igre u Olimpiji (3)
Bacanje diska i koplja
Bacanje diska kao nadmetanje prvi put je pomenuto u Homerovom opisu igara na Patroklovom pogrebu. Ahilej je tada kao nagradu pobedniku ponudio sam disk, načinjen od gvožđa kojeg, po njegovim rečima, "za pet potonjih leta (…) imaće dosta, ako ga bude treb’o, jer neće mu pastir ni orač u grad po železo ići, jer ovo mu davaće kotur". Detalj upućuje na to da je u najstarija vremena za bacanje korišćen odlivak sirovog metala, načinjen u peščanim kalupima u kojima je prirodno dobijao oblik diska, s jedne strane malo ispupčenog. Slične aerodinamične karakteristike ima i pljosnati okrugli oblutak, a da je bacanje takvog kamenja bilo uobičajeno jasno je i iz grčkog izraza lithobolos, kao i iz podataka o nadmetanjima u toj bacanju diska sličnoj disciplini. Ahilovi saplemenici, Mirmidonci, u vreme njegovog odsustvovanja iz bojeva pod Trojom, vreme provode u takmičenju:
Olimpijske igre
Izbeglički tim
Na Igrama u Rio de Žaneiru prvi put u istoriji takmiči se tim sastavljen od sportista-izbeglica iz Južnog Sudana, Sirije, Konga i Etiopije. Međunarodni olimpijski komitet obezbedio im je smeštaj, opremu, trenerke i tehničke pomoćnike
Feljton – Igre u Olimpiji (2)
Publika
Do Olimpije se u stara vremena moglo doći putevima sa severa iz Elide, sa istoka preko Arkadije putem koji je vodio prema Megalopolisu i drugim delovima centralnog, jugoistočnog i istočnog Peloponesa, i sa juga, iz Mesenije. Olimpija se danas nalazi na oko 12 kilometara vazdušne linije od zapadne obale prema Jonskom moru; nekada je to rastojanje zbog drukčijeg oblika obale moglo biti za oko trećinu kraće. Ondašnji putnici, za razliku od današnjih, mogli su do svetilišta stići sa zapada i vodenim putem, ploveći uz Alfej
Feljton »Igre u Olimpiji« (1)
Prvi sportski izveštaj
Prvi detaljan izveštaj sa onoga što danas nazivamo sportskim događajem nalazi se u XXIII pevanju Homerove Ilijade. Mnogo razloga čini to pevanje najstarijim potpunim svedočanstvom tradicije koja je proizvela Velike igre antike na jednoj i, na drugoj strani, kroz stoleća i stoleća diskontinuiteta, delovala na onaj deo ljudskog duha koji danas, bilo to opravdano ili ne, nazivamo olimpijskim
Lični stav
Naša košarka u Riju
U košarci na Olimpijskim igrama u Riju učestvujemo sa oba tima. Devojke dolaze kao najbolje u Evropi, muškarci kao drugi na svetu. Košarka je sport kao stvoren za nas, zasnovan na kreativnosti, lucidnosti, inovacijama, improvizacijama, ali i drskosti. Dok smo tako igrali fudbal, i u njemu smo bili uspešni
In memoriam – Vladica Kovačević (1940–2016)
Plamen i led
Vreme je bosonogo, ide od dečaka do dečaka, od smrti do smrti. Odlaze crno-bele bebe. Otišli su Zoran, Vaske, Gale, i sad Vladica. U igri četiri na četiri teško da će imati dostojnog protivnika. Vaske će da traži da se igra na velikom terenu
Kultura sećanja – Video-rikorder
Kraj jednog statusnog simbola
Čudo tehnike sedamdesetih definitivno odlazi u istoriju, gde su već srednjetalasni radio-prijemnici, džepni tranzistori, televizori sa katodnom cevi, vokmeni...
Nauka – Solarni avioni
Let oko sveta bez kapi goriva
Posle velikog uspeha "Solarnog impulsa 2" otvaraju se brojne mogućnosti. Međutim, iako su mnoge početne teškoće uspešno prevaziđene, one najveće i dalje ostaju. Čak i da akumulatori bez kojih je solarni avion nezamisliv postanu neuporedivo lakši, čak i da pronađemo način da unapredimo efikasnost solarnih ćelija i svedemo gubitke energetske konverzije na nulu, opet ostaje činjenica da se iz jednog kvadratnog metra solarnog panela ne može izvući više od jednog kilovata električne energije. Solarni avioni koji bi bili u stanju da ponesu ozbiljan teret morali bi da imaju toliko velika krila da bi prema njima i Erbas 380, najveći putnički avion na svetu, izgledao kao vrabac. To opet ne znači da su solarni avioni slepa ulica rezervisana za marginalne avanturiste i investitore koji mole da ih neko oslobodi viška para. Naprotiv
Biciklizam – Tur de Frans
U žutoj majici na Šanzelizeu
U svetu profesionalnog biciklizma postoje tri velike trke – Điro d’Italija, Tur de Frans i Vuelta a Espanja, ali je svakako najpoznatija i najstarija Tur de Frans. Ovogodišnji je 103. po redu, a trka nije održavana samo tokom Prvog i Drugog svetskog rata
Lektira
Deset dana u »Islamskoj državi«
Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.
Kultura sećanja – Šta je bilo posle »utakmice veka«
Više od igre
U knjizi Jedanaest veličanstvenih autor Vladeta Nedeljković prati sudbine pobednika i poraženih, jugoslovenskih i sovjetskih fudbalera, aktera dva istorijska meča na Olimpijskim igrama u Finskoj 1952. godine, posle kojih je Tito častio naše igrače sa po 500 dolara, a Staljin i Berija planirali da svoje pošalju u Sibir
Knjiga »Izbeglištvo u učionici«
Brod za bolju budućnost
Četiri istoričara udružili su se na projektu izučavanja života mladih Srba koji su 1916. iz zbegova od Soluna do Korzike odvedeni na školovanje u Veliku Britaniju
Muhamed Ali (Kasijus Klej) – (1942–2016)
Rekvijem za teškaša
Kasijus Marselijus Klej, Muhamed Ali, ostavio je snažan trag u boksu, u osećanju digniteta američkih crnaca, u transformaciji Amerike i u duhu vremena u globalnom selu, u koje smo i mi bili uključeni preko naših crno-belih televizora, čiju je sliku kvario "sneg"
Prilog kulturi sećanja
»Mala Madera« u londonskom Hajd parku
Iz knjige O opančarima i opancima advokata Dragiše Čolića, nekada zamenika generalnog direktora u "Interexportu": "Radili smo ozbiljan posao. ‘Interexport’ je bio velika firma, ne samo u zemlji. Imali smo 36 preduzeća i predstavništava širom sveta…"
