Čehoslovačka 1968. (drugi deo)
Sovjetska intervencija
Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj
Čehoslovačka 1968.
Proleće praških đaka
Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović, za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj
Kultura sećanja – Pedesetogodišnjica vojne intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj
Proleće koje je trajalo do avgusta
Leonid Brežnjev je pokušao da privoli Aleksandra Dubčeka da odustane od svog "socijalizma sa ljudskim likom", modela koji je podsećao na jugoslovenski samoupravni sistem. Dubček nije popustio, Crvena armija je umarširala u Čehoslovačku i ugušila Praško proleće. U Jugoslaviji je podignuta borbena gotovost
Kultura sećanja – Zaboravljena priroda
Iznad krošnji svih vlada mir
U neprestanoj borbi za egzistenciju ili pravdu zaboravimo ili nemamo strpljenja da zastanemo i pogledamo prirodu i ogledamo se u njoj. Podsetila me je na to pesma Bertolda Brehta "Rođenim posle nas" koju sam nedavno ponovo pročitao. Ne radi se tu samo o prirodi, već o svemu onome što propuštamo, a što je možda vrednije od onoga što činimo, na šta smo prinuđeni ili mislimo da moramo da uradimo. Iz vizure mojih devedeset godina to postaje bolno jasno
Kultura sećanja – Teodor Hercl
San o jevrejskoj državi
Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv
Prikaz knjige – »Ophođenje prema ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji 1991–1999.«
Haški pohod
Svašta je napisano i izgovoreno na račun Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Švajcarski istoričar i ekonomista Andrej Zgonjanin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Haški tribunal kritikuje nepristrasno, naučno utemeljeno, svoje teze potkrepljuje detaljnim i mnogobrojnim primerima. Njegovi zaključci svakako će se svideti onima koji relativizuju srpske zločine, ali to ne znači da su netačni, već da bi, naprotiv, trebalo da se shvate kao podstrek da domaće zakonodavstvo ne prestane da procesuira zločine koji nikada ne zastarevaju
Jubilej
Crna sila
Mada je priznat klasik, koji je svojevremeno pokrenuo pravu revoluciju pop kulture, doživeo sjajne kritike i najbolju prodaju bilo kog afroameričkog rep albuma do tad – o tridesetogodišnjici ploče "It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back" nećete pročitati ništa u mejnstrim štampi bilo gde na svetu, a posebno ne u Americi – verovatno baš zato što su je Pablik enemi (Public Enemy) u svoje vreme preokrenuli naglavačke
Na licu mesta – Uoči Svetskog prvenstva
Dobra atmosfera, još bolji prevoz
Istorija se već piše činjenicom da se Svetsko prvenstvo u fudbalu prvi put organizuje u Istočnoj Evropi, ali šta to donosi Sankt Peterburgu i kako lokalno stanovništvo reaguje na sve promene u gradu i sve veći priliv turista
Svetsko prvenstvo u fudbalu
Pohod na Rusiju
Mundijal 2018. u Rusiji, koja je podvrgnuta sankcijama i oštroj kritici Zapada, odigrava se u atmosferi koja je sve drugo, samo ne sportska. Kada sve prođe, interesovanje svetske javnosti preusmeriće se na SP u Kataru 2022 – na kršenje ljudskih prava, položaj žena ili LGBT osoba u toj zemlji
Istraživanje Crvene planete
Marsovske hronike
Nova otkrića koja potkrepljuju ili opovrgavaju hipotezu o Marsovoj biosferi smenjuju se filmskom brzinom. I taman kada smo pomislili da je na celu priču stavljena tužna tačka nakon što su u Marsovim stenama otkriveni perhlorati, agresivna jedinjenja potpuno nekompatibilna sa živom materijom, NASA je prošle nedelje objavila nove rezultate do kojih je došao rover "Kjuriositi". Život na Marsu nije "vaskrsao", ali je priča o njemu ponovo postala interesantna. Štaviše, aktuelnija je nego ikada pre
Lajkovac – "Festival ženskih tajni" poznatih autorki
Predsednik lično ugasi svetlo
Po programu, prvo bi programsko pitanje: grize li ih savest što su došle na manifestaciju, a nisu ostale kod kuće da kuvaju supu za večeru?
Svet oko nas – vulkani
Nepripitomljena zver
Može se reći da je u borbi sa prirodnim stihijama čovek doživeo potpun neuspeh samo u zaustavljanju vulkanskih erupcija
Košarka – Fajnl for u Beogradu
Praznik i trijumf sporta
Najveći košarkaški događaj u Beogradu još od Evropskog prvenstva 2005. godine je završen. Dobili smo novog klupskog prvaka Evrope – Real iz Madrida. Ipak, ostaje zabeleženo da je Beograd, po oceni većine novinara i sportskih radnika, a ponajviše navijača, ostao u sećanju kao do sada najbolji organizator završnog turnira Evrolige
Kultura sećanja – Običaji Vlaha sa Homolja
Život sa mrtvima
Gledaju u vodu. Vraćaju u život. Gledaju za mrtve. Skidaju čini. Vlasi su nadaleko čuveni po vračanju i bizarnim običajima poput crne svadbe i otkopavanja mrtvaca. Danas, njihova sela su polunapuštena, a zbog siromaštva mnogi su postali gastarbajteri. Vlaški jezik se sve manje govori, a običaji zastarevaju. Ipak, iza kulisa moderne civilizacije ponegde i dalje živi duboko ukorenjeno osećanje da "ima nešto" u vlaškoj magiji
Dženis Džoplin – 50 godina od albuma Cheap Thrills
Big mama
Kad se godine 1968. pojavio album sastava Big Brother and the Holding Company, u kome je pevala Dženis Džoplin, bilo je jasno da su se desile dve stvari mimo svih očekivanja – Cheap Thrills bio je trajno remek-delo i na njemu se pojavila prva svetska ženska rok zvezda
Liga šampiona – Roma vs Barselona
Fontana ispunjenih želja
Po rečima jednog uvaženog sportskog komentatora, Hanibal je pohod na Rim započeo u Kataloniji, ali Rim nije osvojio
Tucijada u Oglađenovcu, 22. pa još vaseljenska
Radićemo, radićemo…
Četiri popa stadoše pred pet korpi sa crvenim jajima, jedan okadi jaja, pa prvi reče, Osvećuju se ova jaja, drugi ponovi radnju, i treći pop, poškropljujući korpe vezom bosiljka umočenom u svetu vodu, završno osvešta jaja
Kriza srednjeg doba
Problemi sa krštenicom
Periodi tranzicije u nove starosne kategorije i prihvatanje novih uloga kod mnogih ljudi mogu proći lakše i bez većih trzavica, ali isto tako mogu izgledati i kao psihološke krize drugačijeg porekla
Falko (1957–1998)
Brutalni briljantin
Rođeni Bečlija pod umetničkim imenom Falko, jedna je od najvećih pop zvezda Evrope svih vremena, ako ne računamo otcepljenu Englesku. Sa preko 30 miliona prodatih ploča, u vreme kad se to računalo, spada u gigante svetske muzike, mada je njegov rad vezan pre svega za uski deo istorije – osamdesete godine i etabliranje novog doba globalne pop kulture
Kultura sećanja – Leonard Koen u muzeju savremene umetnosti
Budućnost nečije prošlosti
Uticaj lorda Bajrona rokenrola, kuma sumornosti, zen-džentlmena Dalaj Koena i njegovih muza na duh generacija bejbi-bumersa i njihovih X, Y i Z naslednika u godini naših jubileja, to jest pola veka od 1968.
Stiven Hoking (1942–2018)
Čovek koji je razumeo Univerzum
Bio je toliko poznat i prepoznatljiv da su njegovu smrt komentarisali čak i oni koji s naukom nemaju nikakve veze. Za one koji su imali dovoljno škole da razumeju njegov naučni rad, Hoking je bio simbol snage ljudskog uma. Za sve ostale bio je simbol neuništivosti života i pobede duha nad materijom. Bio je istinski naučni super-star i medijska zvezda, voleo je svoju slavu koliko i nauku kojom se bavio
Otkriće
Susret lovca i zemljoradnika
Gotovo da ne postoji nijedan primer populacije koja danas obitava na teritoriji koju je nastanjivala u dubokoj prošlosti, jedan je od rezultata svetskog istraživanja o drevnoj DNK ljudi ovog dela Evrope
Kultura sećanja – Osamdeset godina od rođenja Vladimira Visockog
Meteor nad Sibirom
Njegove pesme su decenijama nakon njegove smrti uverljivije od filmova, dokumenata, spomenika i zvaničnih govora iz sovjetskog doba, a kao idol od njega je danas u Rusiji popularniji samo prvi kosmonaut Jurij Gagarin
Rekapitulacija
Sloboda da se sam izmisliš
Priča o magazinu "Fejs" jedna je od poslednjih herojskih priča o pravljenju novina i magazina, u kojoj hrabrost odnosi pobedu nad marketinškim planom. Iz nje čak i današnji bloger može ponešto da nauči o tome kako uz kombinaciju stava, strasti, poznavanja zanata i instinkta u vezi sa tim šta je bitno u umetnosti i svakodnevnom životu, može da se napravi izdanje koje je akter zbivanja, a ne samo njihov pratilac
Istina
Zašto je i ko je skrivao Vlast
O kritičko/naučnom izdanju komedije Branislava Nušića Vlast, koje je Neopress publishing iz Beograda objavio krajem 2016. godine u redakciji dr Aleksandra Pejčića, do sada su izvestila samo dva štampana medija i nije napisan nijedan stručni osvrt, i pored nastojanja izdavača da zainteresuje javnost. Čini se da je ovakav odnos prema Vlasti samo nastavak priče koja ovaj Nušićev tekst prati od kako je napisan
Glumac
Slika nadolazećih promena
Godinu 2017. Jugoslovenska kinoteka proglasila je godinom Svetislava Ivana Petrovića, velikog ali zaboravljenog filmskog glumca, najuspešnijeg Srbina u svetskoj kinematografiji. Kraj Petrovićeve godine, 28. decembra, obeležava velika izložba o njemu i, tačno osamdeset godina nakon premijere, prikazivanje filma Princeza korala. Ovo je priča o Svetislavu Petroviću i jednom od preko sto filmovima u kojima je glumio
Upoznavanje
Osmansko, a naše
Kako su slavili Novu godinu, kako su živeli stanovnici država nastalih na prostoru Osmanskog carstva početkom prošlog veka, na međunarodnoj izložbi "Gradovi u pokretu"
