Medijska slika psihijatrijskih pacijenata

24.jun 2009. Danka Spasovski

Između »ludaka« i »normalnih«

Svakodnevno, naročito poslednjih nedelja, svedoci smo najgrubljeg kršenja prava psihijatrijskih pacijenata u medijima. U slučajevima kada su izvršioci krivičnog dela ili samo osumnjičeni za to, ovi ljudi u pojedinim medijima često su predstavljeni "dijagnozom": "ludak", "psihopata", "šizofreničar". Kako mediji pišu o njima, na koji način saznajemo o psihijatrijskim bolesnicima i koliko su naše predstave tačne

Fudbal i ekonomska kriza

17.jun 2009. Vladimir Stanković

Real Madrid biznis – četiri Sumesto tri B

Ako neko misli da je Florentino Peres, novi/stari predsednik "kraljevskog kluba", doveo Kristijana Ronalda (94 miliona evra) i Kaku (67) samo da bi prekinuo sportsku dominaciju Barselone, greši. U pitanju je novi koncept poslovanja u vrhunskom fudbalu

Fizika plazme

10.jun 2009. Slobodan Bubnjević

Protivsatelitski top u drugom podrumu

Kako se mit o tajnom srpskom oružju pretvorio u uspešno istraživanje zbog koga bi se Srbija mogla uključiti u projekat Međunarodni termonuklearni reaktor (ITER) i postati deo ekskluzivnog kluba koji razvija najmoćnije energetsko postrojenje u istoriji civilizacije

O zakonu o sportu sa ministarkom

03.jun 2009. Slobodan Georgijev

Neće biti prodaje Marakane

Moramo imati jasnu vlasničku strukturu da bi se na taj način vodilo računa o klubovima i imovini. Pored toga, državi je u interesu da se sredstva koja se sada izdvajaju za neke klubove usmere u budućnosti u sređivanje objekata, u školski i ženski sport

Liga šampiona

03.jun 2009. Vladimir Stanković

Ave Barselona

Sezonom u kojoj je osvojila "triplu krunu" (Liga, Kup i Liga šampiona) i nadasve fudbalom koji je igrala, Barselona traži mesto u istoriji, uz rame velikim ekipama iz prošlosti

Vek i po od rođenja Natalije Obrenović

20.maj 2009. Zorica Janković

Progon i krvavi neredi

Sećanje na prvu novovekovnu srpsku kraljicu nećemo osvežiti pričom o njenom životu na srpskom dvoru i o već dobro poznatom razvodu (1888) sa kraljem Milanom. Naša pažnja će biti usmerena na događaj koji se zbio tri godine kasnije, u ponedeljak 6. maja 1891, koji je tadašnja opoziciona štampa nazvala "Krvavi neredi pri proganjanju Kraljice"

Intervju – Dr Rolf-Diter Hojer, generalni direktor CERN-a

13.maj 2009. Slobodan Bubnjević

Život posle crne rupe

"Ako bi se incident na akceleratoru ponovio, ostavili bismo vrlo loš utisak. Ljudi bi rekli: ‘Okej, ovi su nešto izgradili, ali u stvari ne razumeju najbolje šta su napravili.’ Zbog toga vrlo ozbiljno uzimamo svaku anomaliju. Želim da budemo do kraja sigurni kako razumemo apsolutno sve, bez obzira što to malo odlaže novi start"

Pandemije

06.maj 2009. Slobodan Bubnjević

Strah od kuge

Varvari modernog doba kucaju na najmanja vrata – krijući se na mikroskalama, u neistraženom, divljem, neobuzdanom svetu koji je hiljadu puta manji do ljudske vlasi, patogeni mirkoorganizmi, bakterije i virusi povremeno prelaze granicu, haraju citoplazmom u unutrašnjosti, ubijaju antitela i probijaju se do jezgra, gde bestidno skrnave DNK. Najlukaviji i najotporniji među njima će pokušati da osvoje ceo svet, preteći pandemijom

Istorija tepiha

06.maj 2009. Goran Kosanović

Letećim tepihom kroz vekove

Tepih je jedan od nezamenljivih elemenata u dekoru i opremi svakog doma, pa je stoga kroz istoriju i njegova funkcija bila u zaštiti od niskih temperatura i prašine, ali i estetska, umetnička i dekorativna, da ulepšava prostor u kome provodimo vreme. Takođe, tepih predstavlja formu vizuelnog izražavanja koja je kod nepismenih nomada zamenjivala pismo, a u mnogim delovima Orijenta to predstavlja i danas. Osim toga, dobar i bogato dekorisan tepih oduvek je bio i stvar prestiža jer je odslikavao bogatstvo i moć njegovog vlasnika. Pošto je tepih, u odnosu na druga umetnička dela kao što su vajarska ili slikarska, načinjen od manje trajnih materijala, a i zbog svakodnevne upotrebe, broj sačuvanih tepiha iz najranijih vremena je veoma mali i uglavnom na nivou fragmenata ili posrednih dokaza. Tako mi danas imamo samo pretpostavke o nastanku i počecima izrade tepiha

Avalski toranj

29.april 2009. Zoran Majdin

Povratak otpisanog

Bio je visok 202 metara i 87 centimetara, težak preko 4000 tona, a sa temeljima od svega metar i dvadeset dubine, jedini toranj te vrste koji "stoji" na tri "noge" i koji je u poprečnom preseku trougao, razume se ravnostrani. Remek-delo. Dizajnirali su ga arhitekte Uglješa Bogdanović i Slobodan Janjić, a inženjerski uobličio akademik Milan Krstić. Građen je od 1960. do 1965. godine, a srušen 29. aprila 1999. godine sa dva navođena avionska projektila. Očevici kažu da je pao tiho, kao da je legao da spava