Primirje sa Iranom: Taktička vojna pobeda i strateški poraz Donalda Trampa

Rat nema pobednike. Međutim, sukobi menjaju globalnu politiku – utiču na savezništva, energetska tržišta i međunarodni uticaj. Posmatran kroz tu prizmu, rat sa Iranom pokazuje kako se odnosi moći pomeraju daleko izvan Bliskog istoka, piše Dojče vele.

Iran: Režim pod pritiskom, ali opstaje

Uprkos gubicima u vrhu vlasti, osnovna struktura iranskog političkog sistema ostala je očuvana.

„Ne vidimo kretanje ka promeni režima. Ne vidimo ni pokret ka spasavanju iranskog naroda, što je predsednik Tramp u prvim danima sukoba označavao kao cilj“, rekao je za DW američki politički analitičar i predsednik Evroazijske grupe Jan Bremar.

Kao odgovor, iranski režim je preduzeo visokorizičan potez – faktički je blokirao Ormuski moreuz za pomorski saobraćaj, dozvolivši prolaz samo određenim državama. Ova odluka dovela je do rasta cena nafte i povećala pritisak na SAD i njihove saveznike.

Strategija se isplatila. Teheran je obezbedio primirje bez priznavanja poraza. Vlasti u Iranu mogu primirje da predstave kao dokaz da su izdržale pritisak SAD. Predsednik Donald Tramp prihvatio je iranski plan od deset tačaka kao osnovu za dalје pregovore. Iranski režim je opstao i dobio vreme da narednu fazu oblikuje pod povoljnijim uslovima.

SAD: Vojni uspesi, politička ograničenja

Predsednik Donald Tramp ishod sukoba opisao je kao „potpunu i apsolutnu pobedu“. Međutim, mnogi analitičari se sa tim ne slažu. „Postignuti su određeni ciljevi. Ako se pogleda šteta naneta iranskim vojnim kapacitetima – balističkim i pomorskim – oni su ozbiljno degradirani“, rekao je Bremar.

Teško su oštećeni i delovi iranskog nuklearnog programa, što je za Vašington značajno, jer je sprečavanje Irana da dođe do nuklearnog oružja bilo jedan od ključnih ciljeva.

S druge strane, i SAD su pretrpele gubitke. Iranski napadi oštetili su ili uništili radarske sisteme i letelice vredne više milijardi dolara. Ugled Vašingtona kao garanta bezbednosti zalivskih saveznika ozbiljno je narušen, nakon što je Iran napao ne samo američke baze već i ključnu infrastrukturu susednih zemalja.

Foto: AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Odnosi sa Evropom i NATO pogoršani su jer su SAD započele rat bez konsultacija sa saveznicima.

Primirje je zaustavilo napade na američke snage i za sada smanjilo rizik od šireg regionalnog rata, što je bio jedan od glavnih prioriteta Vašingtona. Očekuje se i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, čime bi se smanjio pritisak na tržište nafte.

SAD se vraćaju za pregovarački sto sa Iranom — na isto mesto gde su bile i pre početka rata. Istovremeno, ponašanje Teherana nije promenjeno u meri u kojoj je Vašington to želeo. Koliko je oštećen međunarodni ugled SAD, tek će se videti.

Izrael: Taktički dobici, dugoročni rizici

Izrael je oslabio iranske vojne kapacitete i pokazao da može da deluje daleko izvan svojih granica, uz snažnu podršku SAD.

Istovremeno, rat je razotkrio i ranjivosti. Iranske rakete stalno su opterećivale izraelsku protivvazdušnu odbranu, a pojedine su su uspele da je probiju, pri čemu je poginulo više od 30 ljudi. Pretnja iz Irana i od njegovih regionalnih saveznika i dalje postoji.

Profesor Favas Gerges sa Londonske škole ekonomije ocenio je za DW da Izrael iz rata može izaći „znatno oslabljen“. Prema njegovim rečima, diplomatska šteta biće velika, posebno u susedstvu, jer su zalivske države sada manje spremne da produbljuju odnose sa Izraelom.

Zalivske države: Saudijci su profitirali, UAE ima problem

Iranski napadi pogodili su Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i druge zalivske zemlje. Energetska postrojenja vredna milijarde dolara pretrpela su štetu, a osećaj bezbednosti ozbiljno je poljuljan.

Ujedinjeni Arapski Emirati u velikoj meri zavise od stranih radnika i investitora. „Devedeset odsto od više od deset miliona stanovnika UAE čine stranci“, naveo je Bremar. „Neophodno je da se oni osećaju bezbedno.“ Bezbednosni rizici narušili su imidž zemlje kao sigurnog utočišta, što je ključni stub njihovog ekonomskog modela.

ADDITION APTOPIX Emirates Iran US Israel

Ipak, pojedine države su i profitirale.

Saudijska Arabija je zaobišla Ormuski moreuz i zadržala veliki deo izvoza nafte preko istočno‑zapadnog naftovoda ka Crvenom moru. „Saudijski budžet trenutno izgleda veoma povoljno, jer izvoze velike količine energije po visokim cenama“, kaže Bremar.

Pakistan: Diplomatski zamah

Pakistan je imao ključnu ulogu u posredovanju u postizanju primirja i trebalo bi da bude domaćin narednih pregovora. Za premijera Šehbaza Šarifa to predstavlja značajan diplomatski uspeh. Ovakav ishod dodatno je ojačao ulogu Pakistana kao regionalnog posrednika.

Njegov rivalIndija ostala je po strani i istovremeno je snažno pogođena rastom cena energenata.

Evropa: među najvećim gubitnicma

Evropa je među najvećim gubitnicima rata sa Iranom. Rast cena energije pogodio je domaćinstva i industriju, dok su poremećaji u pomorskom saobraćaju uticali na trgovinu i dodatno podstakli inflaciju, u trenutku kada su mnoge evropske privrede već bile oslabljene.

Sukob je produbio podele unutar tradicionalnih savezništava. Evropske vlade odbile su da podrže američke vojne operacije, a neke nisu dozvolile ni korišćenje vazdušnog prostora za ofanzivne misije. Kao odgovor, predsednik Tramp je ponovo zapretio povlačenjem SAD iz NATO, što u Evropi izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Rusija: Korist od poremećaja

Rat je Rusiji koristio na više načina. Skok cena energenata povećao je prihode Moskve u trenutku kada je budžet bio pod pritiskom zbog rata u Ukrajini. Sankcije su privremeno ublažene jer su zemlje tražile alternativne izvore nafte.

Iako su cene nakon primirja pale, ostala je još jedna korist — globalna pažnja skrenuta je sa rata u Ukrajini. Osim toga, značajan deo američkih vojnih kapaciteta prebačen je u Persijski zaliv, što znači da nisu dostupni pojedini sistemi naoružanja, koji su potrebni Ukrajini.

Ipak, slabljenje Irana predstavlja i gubitak za Rusiju, budući da je Teheran jedan od retkih preostalih saveznika Moskve u regionu.

Kina: Dugoročni dobitnik

Kina bi dugoročno mogla da izvuče najveću korist. SAD su prebacile znatan deo vojnih kapaciteta na Bliski istok, kako bi zaštitile plovidbu u blizini Ormuskog moreuza. To znači manje raspoloživih resursa za Indo‑pacifički region, gde se Vašington i Peking bore za uticaj.

„Kina ima koristi ne samo zato što su SAD manje fokusirane na azijski vojni prostor, već i zato što ih sopstveni saveznici vide kao znatno manje pouzdanog partnera“, rekao je Bremar. „U tom poređenju, Kina se doživljava kao stabilniji akter.“

Peking je tokom sukoba pozivao na uzdržanost i pozdravio primirje, predstavljajući se kao odgovoran globalni činilac, uz istovremenu zaštitu svojih ekonomskih interesa.

Kina kupuje više od 80 odsto iranskog izvoza nafte, često po sniženim cenama, ali je nedavno formirala velike energetske rezerve, što joj omogućava da lakše podnese nestabilnost tržišta nego mnogi konkurenti.