Roman – Neću da mislim na Prag
Prag (ne) misli o meni
"Da li sam porasla u svojim očima? Jesam! Da li su mi odgovarali uslovi? Jesu! Ukratko, ja sam danas potpisala svoj prvi ugovor u životu. Jeeee!", kaže sedmakinja Darja iz romana
Strip
Stra(š)ni novi svet
Dolazak Šona Tana je hronika i reprezentativan primerak jedne od priča kakve prožimaju ljudsku civilizaciju tokom cele istorije
Intervju – Darko Cvijetić, pisac
Kako nas prošlost pridavljuje
"Masni, puščani drnč još nam je na jagodicama, uvijek je tu negdje, poput korice čuvanog kruha ili jestivog ulja. Generacija generaciji prenosi traumu i narativ o vječnom nedovršenom teritorijalnom zaokruživanju. Žrtve i zločinci žive u suživotu, koji već par desetljeća nalikuje na psihijatrijsku kliniku i komunikaciju među oboljelima"
Književnost i zlo
Tri pakla, tri Dantea
Dva savremena bosanska i jedan roman iz kanona ruske "logorološke" literature povezuje, među ostalim, jezički krajnje svedeno svedočenje o nepojmljivosti, ali i neporecivoj stvarnosti zla
Intervju – Novica Antić, prevodilac
Setna stanja u uzavrelom kotlu
"Sličnosti ruskog društva u tranziciji sa našom nedavnom prošlošću i sadašnjošću postoje, ali se moraju posmatrati u kontekstu dramatičnih globalnih političkih, ekonomskih, moralnih, kulturnih, tehnoloških i svih drugih promena koje je čitav svet poslednjih tridesetak godina pretrpeo i koje još uvek traju"
Televizija – Godine i godine
Verodostojna distopija
Britanska serija upozorava da vreme desničarskih populista iz "nacionalističke internacionale" tek dolazi, mada indirektno šalje i jednu drugačiju poruku
Film – Bilo jednom u Holivudu
Šta bi bilo da je bilo
Da nikad nije ništa uradio u životu, da nije nikada snimio nijedan film, da nikada nije postao kultni reditelj, scenarista ili ekscentrični glumac s kraja 20. i početka 21. veka, da je, od svega, samo snimio poslednji kadar u svom najnovijem filmu, Kventin Tarantino bi zasluženo ušao u istoriju svetske kinematografije. I ostao besmrtan
Roman – Unutrašnjost
Razmicanje žabokrečine
U izvesnom smislu Unutrašnjost je hronika nedogađanja i propadanja koje počinje dolaskom ološa na vlast
In memoriam – Gordan Mihić (1938–2019)
Čovek koji je stvarao svetove
Mihićev doprinos filmskoj kulturi i popularnoj kulturi ogledao se i u davanju glasa onima koje obično malo ko šta pita sa željom da ih zbilja čuje i sasluša, i čiji se žamor nekako uvek zagubi u talasu buke onih probitačnijih i bolje pozicioniranih
Retrospektiva Marine Abramović
Pročišćenje ili propaganda vladajuće kaste
"Najveća kontroverza nastaje na liniji nejasnog odnosa država–umetnica, i u vezi sa razaznavanjem motiva za, kako kruži priča, izdvajanje velike količine novca za već isproduciran projekat i izvanserijski honorar, koji ukazuje na kapitalistički patriotizam"
Televizija – Najjači glas
Lukava lisica tvrde desnice
Televizija je danas uistinu u velikoj meri ono što oličava Rodžer Ejls. Ali, televizija je i ono što je snimilo ovu odličnu seriju o njemu, i mnoge druge koje su poslednjih godina bacile u zasenak dugo estetski superiornu filmsku produkciju
Intervju – Enver Kazaz
Jezički nomadizam i etika prijateljstva
"Preko granica nacionalističke mržnje nikla je književnost koja se sjeća svoje tradicijske multietničnosti i prezire granice koje je nametnuo nacionalizam"
Pozorište – Don Kihot Andraša Urbana
Teška vremena za lutajuće viteškinje
Urbanov je princip da vas sa scene snažno pogodi u glavu i u stomak i da to, svidelo vam se ili ne, ne možete da izbegnete. Možete eventualno, ako vam je tako lakše, da se branite rezignacijom
Kadrovanje – Narodno pozorište
Sela je i sedeće
Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi
Roman – Vernon Trodon
Balzak je žensko
Kako se pišu velike knjige ovog vremena? Ovoliko je jasno: osim vraškog dara i pameti, izgleda i da pomaže ako se svet i ljudi u njemu gledaju istinski otvorenog uma, pa kako bude
Novi pesnički glasovi – Srđan Sekulić
Političari nam ne mogu ništa
"Od najranijeg detinjstva bio sam okružen pre svega orijentalnim svetom, da bih posle izbeglištva, kada sam se doselio u Vojvodinu, upoznao potpuno drugi svet, koji me je na nov način dodatno obogatio. Znate, ja ne mogu nikako da se odreknem svega toga. U suprotnom bih prasnuo kao porcelanska vaza prilikom lomljenja, u milion malih delića"
Mostar, sasvim lično
Srce bubnja, sve je tu
Klizav kamen, pragovi, gvozdena ograda, puno je svetla i, uprkos reci turista, mirno je (ili sam miran ja), gotovo sleđeno, kao da se sve događa u mome sećanju, a ne sada, u stvarnosti. Kao da sam se vratio kući
Intervju – Ana Marija Rossi
Nije bunt na ulici isto što i bunt u spavaćoj sobi
"Ajvar ni po jednom kriterijumu nije kinematografski pametan potez. On je melodrama, underdog u filmskom univerzumu. I kao takvog sam imala želju da ga uradimo čisto i pošteno, za svoju dušu, i da se nadamo da će sam da nađe svoj put. I ako ga mi volimo, da će ga i drugi voleti"
Sve u svemu, Ivana Dimić
Drugo ime vedrine
Od evokacije epifanija detinjstva, preko iskustva rada u pozorištu i intime zrelog doba do razmatranja čitalačkih doživljaja, kreće se tematski i poetički raspon izabranih priča Ivane Dimić, koje će obeležiti ovu sezonu
Esejistika
Čista, smela, pouzdana tumačenja
Dve velike Jergovićeve esejističke knjige – velike u svakom značenju ove reči – grade sazvučje, igraju jedna oko druge, onako debele i lepe okretno plešu jedna s drugom
Sećanje – Agneš Heler (1929–2019)
U kontri svim dogmama
Od Lukača i Marksa do Habermasa, "plivajući" kroz marksizam i liberalizam a ostajući uvek svoja: Agneš Heler, jedna od poslednjih veličina kritičke teorije s "pogrešne" strane Gvozdene zavese, ali i nakon njenog pada
Ambijentalni teatar – Dubrovnik
Grad kao scenografija
Ambijentalni teatar počinje kada se uvučemo u stvarni ambijent sa što manje intervencija – jedna je od konstatacija simpozijuma "Budućnost ambijentalne izvedbe" održanog na Dubrovačkim ljetnim igrama
Hamlet na Lovrijencu
Duh iz Mađelijeve Hamlet-mašine
Paolo Mađeli trinaestog dubrovačkog Hamleta gradi na nekoliko vrlo kompleksnih razina, u biti postavljajući u centar tragediju savremenog intelektualca
Evropski film – Palić 2019.
Jadnici, proleteri, hipohondri… I malo dobrog Ajvara
Festival evropskog filma, u filmično dekadentnom ambijentu prelepe obale hronično zagađenog jezera, održao je visok renome i prikazao domaćoj publici najrelevantnije filmske novitete sa našeg kontinenta
Pula
Manje vidljiva Hrvatska
Između nacionalizma i herojstva, stručni žiri i publika 66. Pulskog filmskog festivala izabrao je, na iznenađenje javnosti, pravu stranu
Knjige – Životi pesnika (s gitarom)
Trinaest života s razlogom
Rej Robertson portretira velikane i marginalce, genije i gubitnike (uglavnom u jednoj te istoj ličnosti) rokenrola, kantrija ili bluza kao sopstvene književne junake, i kao izuzetne "ekscese egzistencije"
Saradnja
Od Seoba do Ajvara, Oca i Strahinje
Nedavni francusko-srpski sporazum o kinematografskoj saradnji povod je priči o dosadašnjoj i o aktuelnoj saradnji ove dve zemlje na vrlo uspešnim projektima
