Postavka komada Trg heroja u Ateljeu 212, koja je obeležila kraj prošle kalendarske godine, prva je značajna postavka nekog dela poznatog austrijskog proznog i dramskog pisca Tomasa Bernharda u srpskom pozorištu
Maja Uzelac je ponudila radikalan raskid sa torokanjem-radi-torokanja, iluziji spontanosti suprotstavila je samosvesnu artificijelnost Nokauta-kao-žanra
Konačno je stavljena tačka na polemiku da li je prostor na kom se danas nalazi Tržni centar na beogradskom Trgu Republike pogodniji za galeriju ili Operu – na mestu sadašnjeg "staklenca" biće izgrađena gradska galerija
"Nije ni čudo što taj primamljivi prostor u najlepšem delu grada sada privlači čopor hijena koje, privučene smradom truljenja, obigravaju oko lešine"
"Avala" je svetli deo filmske tradicije u Srbiji i ona pripada svima koji su doprineli da to postane, a ne samo onima koji su, sticajem okolnosti, u mogućnosti da je danas prodaju
Novogodišnja izdanja mnogih emisija pokušavaju da nas podsete na bitne događaje iz 2005, ali spisak najčešće počinje i završava se uvođenjem PDV-a i dobijanjem studije o izvodljivosti; sve između toga je blažena TV izmaglica kojom smo bili obavijeni cele godine. Ipak, podsetimo se šta smo to sve gledali u ovoj godini
Dve nedavno objavljene knjige: Istorija čitanja Alberta Mangela (u izdanju "Svetova") i zbornik Kako čitati, koji je priredio Saša Ilić (izdavač je Narodna biblioteka Srbije), mogu biti povod za razmišljanje o značaju i mestu čitanja danas. Čitanje je kao i ljubav – rečima Ortege i Gaseta – fenomen pažnje, a pažnja je danas, čini se, na jako niskim granama. U vreme kad su SMS-ovi najpopularnija forma komunikacije, vredi se vratiti aristokratskoj lepoti čitanja
Iako stvaraju izvesnu konfuziju trpajući u istu vreću Baha i Isusa, Fauna i Snežnu kraljicu, kentaure i babaroge, film Letopisi Narnije: Lav, Veštica i ormar, ipak, svojim veštim bajkovitim pripovedanjem, predstavlja solidnu prednovogodišnju zabavu za najmlađu populaciju
Zagrebački izdavač "V.B.Z." objavio je knjigu stripova Aleksandra Zografa objavljivanih u "Vremenu" u periodu od 17. aprila 2003. do 19. maja 2005.
"Naše društvo ne treba kritikovati, nego treba hitno izvršiti intervencije kojima bi se taj davljenik spasao. Ne možeš ti davljenika kritikovati što je bio trapav pa pao u vodu, nego moraš pokušati da ga izvučeš i kažeš – eto, to se desilo zbog toga i toga. A ako neko ne oseća da je u davljeničkoj pozi, treba mu to pokazati, i tu je negde savremeni društveni angažman pozorišta"
Nije bilo sunca. Neobasjani dani ličili su na krompire. Vazduh je bio boje blata... I sve je opet bilo tu. Tu su "Glas Klevetnika" i ostali tabloidi, koji proizvode vrtoglavicu i maglu. Anketa daje odgovor na pitanje čega se Srbi najviše boje. Uspeha! Stranaca! Magije!
Jedna ovakva inicijativa nema prevashodno književno-estetsku motivaciju, ali to ne znači da u ovoj knjizi nema dobrih priča
Ovo je pravi trenutak za čitanje Ilijade. Ili za njeno "reprizno pisanje", kao što sam ja učinio. Ovo su ratne godine. I pored toga što mi se i dalje čini da je "rat" pogrešna reč za ono što se danas zbiva u svetu (proizvoljna reč, rekao bih), ovo su zacelo godine u kojima je izvesno gordo divljaštvo, hiljadama godina vezivano za ratničku tradiciju, postalo svakodnevna pojava
Vilijem Šekspir: Romeo i Julija
režija: Predrag Štrbac
igraju: Goran Jeftić, Jovana Mišković, Radoje Čupić
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
Dvadeset devetog novembra koncertom u beogradskom Domu omladine YU grupa je proslavila trideset pet godina postojanja
Cilj projekta "Imagine art after", koji je pokrenula Breda Beban pod pokroviteljstvom uglednog londonskog "Gardijana", jeste da se uspostavi dijalog između stvaralaca iz istih zemalja koji su trenutno geografski razdvojeni. Jedan član tog para morao je da bude nastanjen u Londonu, dok je drugi umetnik izabran iz neke od zemalja odakle dolazi najveći broj zahteva za azil u Velikoj Britaniji, poput Avganistana, Iraka i Nigerije, ili zemlje koja je prošla kroz neku vrstu krize, poput Albanije, Etiopije, Irana i Srbije i Crne Gore
Ova je knjiga zanimljiva i za one koji nisu ni novosadske lokalpatriote ni muzički zaluđenici: kao i svako dobro štivo s "leksikografskim" pretenzijama, ona je između ostalog i svojevrsna nenametljiva društveno-kulturološka hronika
Vlada Divljan & Nevladina organizacija, Neno Belan & Fiumens,
10. 12. 2005, Pozorište „Toša Jovanović", Zrenjanin
Toni Parsons: Naše nezaboravljene priče
Preveo Nenad Dropulić
Laguna, Beograd 2005.
Ž. B. P. Molijer, Učene žene;
režija: Jagoš Marković;
igraju: Ljiljana Stjepanović, Janoš Tot, Rade Marjanović, Vanja Marković, Mina Lazarević i dr.;
Pozorište na Terazijama
Nakon uspešnih muzičko-plesnih ostvarenja Dr Džekil i mister Hajd uz muziku bubnjara Dragoljuba Đuričića i Ko to tamo peva prema muzici Vokija Kostića, narudžbina Bregovićeve muzike za balet Kraljica Margo predstavlja nastavak "slobodoumnog" kursa naše baletske umetnosti
"Uživam u raznolikosti poslova, problema, svaki je zagonetka za rešavanje koju se potrudim da rešim na što zanimljiviji način. Cilj mora da bude dovoljno kreativan da bi bio zabavan. Sve što je samo na nivou zanata nije dovoljno velik izazov"
Prošlonedeljna smotra filmova o ljudskim pravima u beogradskom Reksu pod nazivom Slobodna zona predstavljala je pravi i punokrvni filmski festival, a ne tek izgovor za priredbu političke korektnosti
„Nama je važno da ovaj paket sankcija ostavlja 45 dana vlastima Srbije da reše pitanje vlasništva i NIS-u“, rekao je premijer Hrvatske Andrej Plenković
SAD su povećale nagradu za Madurovo na 25 miliona dolara
„Gaspromnjeft“ je saopštio da se u poslednje dve godine pripremao za različite negativne scenarije sa sankcijama
Dok susnežica provejava, studenti Fakulteta dramskih umetnosti, pešaka preko Gazele završavaju blokadu saobraćajnice
Naftna industrija Srbije će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije moramo da krenemo odmah i on mora da bude odobren od strane Sjedinjenih Država, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Zašto ovo rade? Čemu se nadaju, šta sanjaju i kako misle da istraju? O tome za „Vreme“ govori četvoro studenata koje su delegirali plenumi njihovih fakulteta u blokadi
U sredu kasno uveče studenti iz Župe su svojim sugrađanima podelili 1330 pisama u kojima objašnjavaju zašto blokiraju fakultete i zašto im je važna njihova podrška. Ulice Aleksandrovca su bile skoro potpuno prazne. Ipak, nije izostalo nekoliko čudnih pogleda, ali ni poruka podrške
Zaštitniku građana se jedan deo studenata požalio da im je „onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete”. Zoran Pašalić je pokrenuo postupak protiv njihovih kolega koje blokiraju fakultete
„Moj stav, kao i stav vlade, vrlo je jasan: budućnost Grenlanda će biti određena na Grenlandu. Grenland pripada Grenlanđanima“, izjavila je premijerka Danske Mete Frederiksen
Ombudsman Zoran Pašalić je pokrenuo postupak kontrole „postupajući po pritužbama studenata da im je onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete koji su blokirani“
