Intervju – Igor Marojević. pisac
Odlaganje poraza
"Književnost je unapred izgubljena borba protiv opštih mesta; ne samo protiv uvreženih i nepreciznih idioma nego i protiv tipskih, jednostranih predstava o određenim temama, raznih mentalnih šortkatova. Svaka uspešna knjiga samo odlaže poraz"
Knjige
Dvosmerni povratak
U svom poslednjem romanu, u originalu objavljenom 2012. godine, Elmor Lenard (1925–2013.) se iskusnom rukom starog majstora vraća svojim poznatim motivima, pa čak i poznatim likovima, sve vreme u duhu lakoće, nekako kao igrajući se
Roman – Reklamokratija
Raj reklame, pakao stvarnosti
Čak i ako ste nekada davno čitali ovaj roman, valja mu se sada vratiti: iznenadićete se koliko je vaš svet u međuvremenu zaličio na njegov
Intervju – Leo Martin, pevač
Mladić iz prošlog veka
"Kad je muzika počela da se kvari? Pa, kad je ekonomska situacija postala loša. Kad su počeli ljudi da se kvare počela je da se kvari i muzika. Novac kvari čoveka, to je tačno, ali se čovek mnogo brže pokvari kad ga nema."
Izložba – Slike i crteži Danice Jovanović (1886–1914)
Prekinuta linija
U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu prvi put se predstavlja opus Danice Jovanović, nepravedno zaboravljene slikarke koja se uz Nadeždu Petrović može smatrati jednom od najboljih predstavnica srpskog modernizma. Izložba svedoči i o njenom tragičnom životu – imala je svega 28 godina kada su je septembra 1914. austrougarski vojnici uhapsili i sa grupom talaca streljali podno Petrovaradinske tvrđave
TV manijak
Kraljevi i kraljice stila
Najvećem broju gledalaca Pinka, dakle siromašnijem sloju građana Srbije, iz meni nepoznatih razloga, prija da gledaju kako razmažena šmizla i njena keva spucaju 1000 evrića ili njihovih pet plata na stvari koje neće nositi. Čist mazohizam, to zaista može samo Pink!
Umesto nekrologa – Miodrag Pavlović (1928-2014)
I druge pesme
Miodrag Pavlović, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika XX veka, umro je 17. avgusta u nemačkom gradu Tutlingenu, u kojem je, sa porodicom, živeo poslednjih godina. Umesto nekrologa, objavljujemo tri Pavlovićeve pesme
Knjige
Sećaš li se Borhesa
U Londonu je pre nekoliko meseci objavljena biografska knjiga o Borhesu koju potpisuje njegov prijatelj i prevodilac na engleski Norman Tomas di Đovani. Koncentrisana na tri godine Borhesovog braka sa Elzom Astet Miljan, ova knjiga pokušava da nam približi Borhesa-čoveka, nevidljivu senu iza Borhesa-pisca, ali to često, nažalost, čini na tabloidan i nedostojan način
Dušan Radović, in memoriam
Mrzovoljni radijator duše
Prošlo je prvih trideset godina od smrti Dušana Radovića; ni u sledećih trideset taj ćutljivi čiča neće prestati da nam govori sve ono što nas se zaista tiče
Kultura sećanja – Tragom netačne vesti
Tragična istorija porodice Baruh
Deo beogradskih medija je prošle nedelje objavio informaciju da je u Beogradu, u Gospodar Jovanovoj ulici broj 47, srušena kuća iz XIX veka u kojoj su živela čuvena braća Baruh, što je izazvalo niz potpirivanih gnevnih reakcija u javnosti. Ovu informaciju niko nije proveravao, jer da jeste, znali bi da ona – nije tačna. Srušena kuća nije bila kuća braće Baruh, niti bilo koga iz njihove porodice. Pa ipak, iako lažna, ova vest imala je jednu dobru posledicu – skrenula je pažnju na znamenitu beogradsku jevrejsku porodicu i njenu tragičnu sudbinu
Intervju – Vladimir Arsenijević, pisac
Čudna tišina pred veliku eksploziju
"Nama je stvarnost nakon 2000. doslovno pljunula u lice – to se danas jasno vidi. Mi smo tokom devedesetih ulagali sebe, svoje živote, svoj komoditet, da bismo stvorili budućnost koja će biti naklonjena drugačijem senzibilitetu od onog seljačko-palanačkog nadasve destruktivnog nacionalsocijalizma Slobodana Miloševića. Kad ono, desilo se da su nas svi, doslovno svi, neprestano vraćali u devedesete. Najpre desničarsko mračnjaštvo DSS-a, pa ljigavost DS-a, koji je za osam godina vlasti postao moje veliko razočaranje: niko nije odgovorniji za to što danas imamo naprednjake i Vučića na vlasti od DS-a"
In memoriam – Robin Vilijams
Po rečima Kvinta Flaka
Uloga profesora Džona Kitinga u filmu Društvo mrtvih pesnika Pitera Vira ključna je Vilijamsova uloga. Taj film iz 1988. godine za mnoge je klince što su u to doba bili tinejdžeri ili su ulazili u tinejdžerske godine predstavljao ono što u naslovu jednog svog eseja savršeno sažima David Albahari; taj film je bio San o učitelju
Američke TV serije – Čekajući dodelu nagrada »Emi«
Nastaviće se
Dodela američkih Emi nagrada, TV pandan dodeli Oskara, održava se u drugoj polovini avgusta, pred početak jesenje sezone, i zaokružuje američku televizijsku produkciju od juna prethodne do juna aktuelne godine. Objavljene nominacije za ovogodišnje Emi nagrade ukazuju na ono najbolje što se u tekućoj televizijskoj ponudi može naći
Knjige – Jugoton gori!
Vinili ne gore
Knjiga Marka Pogačara nije tek "muzička esejistika" nego uzbudljiva autobiografska proza, priča o jednom odrastanju zrcaljena u pesmama drugih ljudi
TV manijak
TV bojkot
Ako zaista pokušate da izvedete eksperiment tokom godišnjeg odmora i ne gledate televiziju – doživećete autentični sudar sa medijskim populizmom najprizemnije vrste
Strip
Talenti tvorca
Postoji izreka koja se, u slučaju umetnika, ne može uzeti kao kompliment, nego pre kao poraz: pametniji je od svog talenta. Brajan Boland je u ovoj knjizi superiorno odoleo tom izazovu
Alternativna istorija rokenrola u Jugoslaviji
Izmišljena tradicija
U kojoj pesmi je Brus Springstin opevao Dorćol, kako je Pink Flojd pravio muziku za nesnimljeni partizanski film Puriše Đorđevića o oslobađanju Beograda, kada je Džo Stramer bio na Kadinjači, šta je jedna Ciganka rekla Džimu Morisonu na beogradskoj železničkoj stanici i ko je sve trebalo da svira na "Titovoj rokenrol reviji", ako i nisu pitanja na koja se može pouzdano odgovoriti, ona, što bi rekao Tomas Braun, ipak nisu izvan svake mogućnosti odgonetanja
Izložba
Slikari u ratu
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
Pozorište
Poetika distopije
Među vrhuncima Bečkog pozorišnog festivala, održanog prošlog meseca, bile su dve predstave koje povezuje pitanje o perspektivi ljudskog u posthumanističko vreme
Izložba crteža i grafika Mihaila Petrova
Prostori promene
Mihailo Petrov bio je pesnik, slikar, grafičar, zenitista, dadaista, socijalrealista, teoretičar, kritičar i profesor i – začetnik moderne srpske grafike. Neki od njegovih radova mogu se videti na upravo otvorenoj izložbi u beogradskoj Galeriji SANU
Povodom nagrade »Aleksandar Lifka«
Pet uloga Mire Banjac
Već nekoliko generacija širom bivše SFRJ zna gotovo sve replike iz filmova koji slede. To su najcitiraniji naslovi u kojima je igrala Mira Banjac, ovogodišnja dobitnica nagrade "Aleksandar Lifka" kojom Festival evropskog filma na Paliću nagrađuje filmske stvaraoce za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji
21. Palićki filmski festival
Bog u Pešti, Čehov u stepi…
U jednoj, reklo bi se, "prosečnoj" godini, na Paliću je ipak prikazano i nekoliko vrhunskih, vanserijskih filmova
Intervju – đakon Nenad Ilić
Povratak u buku sveta
"Sveti Sava nije u Srbiji. Ima njegovih zamena, sentimentalnih goblena i slika s njegovim likom, likova na dečijim priredbama, ali on nije ovde. Da je ovde, svi bismo se stideli da radimo ovo što radimo"
Povodom izložbe u galeriji Haos i nagrade »Mića Popović«
Red i fantazija Mila Grozdanića
Baveći se istovremeno i grafikom i dizajnom, Mile Grozdanić zaokružuje poseban svet stvaranja, svet koji je jedan od drugog nerazdvojan, jer potiče iz istog korena, s tim što je jedan prastar, gotovo da pripada iskonskom čoveku, a drugi sadašnji i moderan, koji pripada ovom ovde i budućem čoveku
TV MANIJAK – Poslednji nastup Montija Pajtona
Svetlija strana života
Pomislite samo koliko ste muda, pameti i ludila morali da imate pa da na BBC-ju 1969. napravite i emitujete šou kakav je Leteći cirkus Montija Pajtona. Šou u kojem zajebavate bogataše, pervertirane elemente crkve, vojske, medija, ismevate zatucane patriote, političare, kvazinaučne medije, estradu, nacionalnu istoriju, međunacionalne netrpeljivosti, seksualnost, smrt i Smisao Života. Zato verujem da su ljudi više nego rado plaćali da u nedelju uveče vide ovaj šou uživo ili u prenosima širom sveta. Sav prikupljeni novac otišao je u Penzioni fond Montija Pajtona. Pošteno!
