Znam da se ta prokleta Mala matura popela svima na vrh glave, ali nemoć političara da smisle rešenje za bruku totalno prevazilazi granice dnevne politike i zalazi u komediju apsurda. Poput likova u pričicama Danila Harmsa, glupe ideje ispadaju kao starice kroz prozor ili nestaju kao jedan riđi čovek. Kada u svakodnevnu situaciju ubacite iracionalni element – onda je to pojava koju objašnjava izmišljena nauka – patafizika. Nikada nisam video više patafizičkih elemenata u svakodnevnom životu nego protekle nedelje u pričama o Maloj maturi.
Hajde da počnemo od vukovaca. Ispostavilo se da imamo u školama neverovatan broj dece koja su zabeležila odličan uspeh, čak i tzv. vukovaca, koji imaju sve u majke petice! Nastavnici u srednjim školama znaju da ta genijalnost ima jasno određen rok trajanja od 6 meseci i da nestaje posle prvog polugodišta. Tada užasnuti roditelji shvate da njihovi vukovci, do juče nade i pamet Srbije, padaju iz nekoliko predmeta. Pošto nema Male mature – vukovci sa maksimalnim brojem poena mogu da se upišu gde hoće! To je fenomen koji se na televiziji zove – ispunjenje prvog izbora! Slušajte samo kako to zvuči – svaka vaša želja ima biti ispunjena. Ministarstvo čini ono što deca više nikada neće doživeti u odrastanju – ispunjava želje i to one prve, koje mogu biti podsvesne, hirovite, iracionalne, ali ih eto – ispunjava! Uživajte deco, samo ovaj put, jer život vam sprema masu kompromisa, trećih izbora i utešnih nagrada!
Drugi patafizički detalj su buduća odeljenja, jer nema odbijanja dečjih želja. U Nišu je zabeležen maksimalni broj dece u jednom razredu medicinske škole – 101 dete! Kao u priči o 101 dalmatincu, samo umesto prelepih štenaca, eto nama 101 vukovca. Svi lepi, pametni u tom godzila-odeljenju. Zamišljam učionicu, nas 101, nema šanse da nas sve ispitaju, a drugare upoznaš tek oko Velike mature posle četiri godine školovanja. Kako li je toj razrednoj, kako će izgledati roditeljski sastanak, a kako tek ekskurzija do Đerdapa ili Vrnjačke Banje? Možda napraviti tro-jedno odeljenje sa 3 razredne starešine, od A do L, od L do M i od M do Š, predlažem uslovnu podelu iz iskustva sa dnevnicima i imenicima.
Treća slika iz prosvetnog apsurdistana u vezi je sa onima (a takvih je po evidenciji oko 2000) koji nekim čudom nisu izašli na ono „provaljeno“ testiranje. Preživeli mučenici prosvetnog holokausta, imao sam sve simpatije za te srećnike, ipak će doživeti naknadnu kaznu. Kad smo taman pomislili da su svi pred Ministarstvom jednaki, stigao je vrhunski befel, sama kruna besmisla, krunski dokaz da je školski sistem u ovoj zemlji napravljen da maltretira i decu i roditelje.
Prema uredbi – deca koja nisu pristupila ispitu iz Male mature imaju u avgustu polagati isti, jer se inače neće upisati u bilo koju srednju školu. Ponavljam, rezultati tog testiranja neće se uzimati u obzir prilikom upisa, jer se boduje isključivo uspeh iz prethodnog školovanja. Draga deco, izaći ćete na testiranje, onda će Ministarstvo da pregleda testove, poništi rezultate i tek onda i samo tada – upisaćete se u srednju školu, jer ostalo je više od 10.000 slobodnih mesta! Ako pitate što to radimo – to je za vaše dobro, nema izuzetaka, morate svi da doživite jedinstveno iskustvo prosvetne zezancije, vezivanja ušiju na mašnu i demonstraciju sile! Polagaćete prvi put u životu ispit koji apsolutno ne utiče na vašu budućnost, to vam je deco Mala, ali i Velika i Najveća matura, ispit vaše zrelosti. Mnogo će vas puta u životu posle zajebavati na sličan način, testiraće vas za posao neke ćelave glavonje, bivši kriminalci, pa će vam reći da ste matori / matore za posao, da ne znate drugi strani jezik tečno, da ne znate Excel na računaru, da niste sposobni da radite pod pritiskom. Reći će vam da ste prekvalifikovani, takoreći vukovci, da nemate radnog iskustva u datoj oblasti, da vaša diploma sa Kembridža nije verifikovana kod nas, da ne postoji u ovom trenutku potreba za „vašim obrazovnim profilom“, ali da će vam se ćelavi ili njegov HR javiti pa ne zovite više vi njega. Da sam nekim slučajem mali maturant, a da mi je pamet ova, jedino rešenje bi bili „beli listići“ i crteži „čiča-gliše“ (izvinjavam se roditeljima i kolegi Teofilu), jer svako znanje je dragoceno, niko nije učio za prijemni uzalud, ali očigledno – ovde nije reč o znanju, već o vanškolskim aktivnostima!
