Predlog za reizdavanje – Ljubavna priča
Gej komunizam u postpank Beogradu
Vredelo bi današnjim čitaocima učiniti dostupnim jedan zatureni "skandalozni" roman Puriše Đorđevića, artefakt vremena koje se udaljava, a da ga nismo još ni razumeli kako treba
Dejmijan Herst
O novim singularnostima
Izložba "Nova religija" (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad) prvo je predstavljanje umetnosti britanskog umetnika Dejmijana Hersta u Srbiji. Herst je jedan od najuticajnijih, najinovativnijih i najuspešnijih svetskih umetnika. "Novom religijom" Herst, između ostalog, želi da suprotstavi nauku i religiju
Deca evolucije – Alma Mićić
Duša džeza
Nenametljivi sving, odmereno skat-pevanje, bez pretenzija čitaju nam suštinu džeza na tako cool način
Istorija, kultura, tradicija
Vizantija živi
Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
Povodom jedne knjige
Čaranje rečima
Nedavno je objavljena peta knjiga edicije Pustolovine, Srpske narodne umotvorine – kratki govorni oblici, kojom "Kreativni centar" zaokružuje seriju posvećenu srpskom narodnom stvaralaštvu. Nastajanje ove edicije trajalo je 18 godina. "Za sve uzraste – od rođenja do starosti, ima u ovoj velikoj školi životno važnih sadržaja. Zbog toga ona treba da bude u osnovi svakog obrazovnog sistema, inače će on biti krnj i neuspešan. Kao što drvo ne može biti bez korena, tako ni obrazovan čovek ne može biti bez svoje narodne književnosti. Tu su njegovi koreni", napisao je dr Simeon Marinković, priređivač i urednik ove edicije. Tekst o neophodnosti narodnih umotvorina u obrazovanju dr Boška Suvajdžića, profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, napisan za "Vreme" povodom Umotvorina, namerno objavljujemo prvog dana nove školske godine
Intervju – Slobodan Šijan, filmski reditelj, vizuelni umetnik i pisac
O podrumskim mračnim salama
"Čini mi se da stvaraoci uvek imaju potrebu da razotkrivaju neke nezvanične verzije naše zbilje – otud i ti filmovi koji se ne dopadaju delu javnosti. Međutim, taj isti deo javnosti bi se zgrozio realno prikazanom slikom o sebi samima. Oni sebe doživljavaju kao holivudski film"
Utisci sa Briona
Mediči u Britaniji
Vanesa Redgrejv i Ralf Fajns na gostovanju u Hrvatskoj sa večitim Šekspirom, koji nam priča da današnji svet nije naučio lekciju koju su iskusili njegovi sunarodnici još u petnaestom veku
Autobiografija G. K. Čestertona
Povest jedne začuđenosti
Čovek koji je za sebe tvrdio da je "samo novinar" ostaje jedan od ključnih britanskih pisaca minulog veka; "Autobiografija" možda najbolje odgoneta i kako i zašto
Skrillex
Na vrhu elektronske planine
Jedna od najpopularnijih i istovremeno najbeskompromisnijih savremenih muzičkih zvezda jeste DJ Skrillex, pravim imenom Sonny John Moore. Dobro došli u novi svet muzike u kojoj žanrovi više ne postoje
Povodom dve knjige
Pobuna i druge detinjarije
Pre nego što krenete da popravljate svet, popravite slavinu u svome stanu. — Duško Radović
Umesto in memoriama
Vinaver piše Miri Stupici
In memoriam – Ljuba Popović (1934–2016)
Zlatna grana Ljube Popovića
Povodom jubileja
Premotavanje filma
Četrdeseti Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji prilika je da se na preseku nagrađenih filmova napravi pretpostavka o dominantnim tematskim preokupacijama ovdašnjeg filma
Nasleđe
Da li nam je stalo
Kako obeležja NOB-a pretvoriti u uvažavane i turistički zanimljive lokacije kao što su nekad bile, jedna je od tema međudržavne izložbe koja je trenutno u Beogradu
Mediji sa muzejima
U potrazi za publikom
Rezultati nedavne ankete sprovedene u 28 gradova otkrili su da 40 odsto ispitanika nije posetilo nijedan muzej tokom protekle godine, što je bio alarm muzealcima da tu situaciju promene
VREME | BR 1141 | 15. NOVEMBAR 2012.
LJUBA POPOVIĆ: Logika vrednosti
"EVO I REČENICE KOJA OBJAŠNJAVA SVE: ČUVENI LEO KASTELI, KOJI JE BIO OTAC MODERNE U NJUJORKU, KAD SU GA PITALI DA LI VERUJE U MODERNU, ON JE REKAO, NE, JA SAMO VERUJEM U JAKE LIČNOSTI. NIJE DOVOLJNO SAMO SLIKATI"
Intervju – Vladan Matijević, pisac
Anđeo, deficitarno zanimanje
"Društvo koje se neprestano boji da im se potomci ne preuče, da ne nauče nešto što im u životu neće trebati, nema perspektive. Mora se imati u vidu da sistem obrazovanja jasno pokazuje čemu neka država teži na duže staze. Da li želi jeftine sluge, da li bespogovorne ratnike, da li graditelje zidova, ili možda ipak mostova"
Film
Džez je uvek saradnja
Dva nova američka filma – biografije Majlsa Dejvisa i Četa Bejkera – pojavila su se gotovo paralelno, baš onako kako su se dvojica pratila i u životu: Miles Ahead, režija Don Čidl, i Born to be Blue, režija Robert Budro
22. Nišvil
Trik za Džoš Stoun
Velika potreba da se ovih dana javno ukazuje na Nišvilove probleme potiče iz bojazni da on sa ovakvom podrškom kakvu ima teško može dugo da zadrži laskavu titulu jednog od deset najboljih evropskih umetničkih džez festivala
Knjige – Ledeni i Omladina bez boga
Impresivna freska o četvrtastim istorijama
Roman Roberta Šindela bavi se krivicom, sećanjem, odgovornošću i zaboravom; knjiga Edena fon Horvata podsetnik je na to "kako je sve počelo"
Svetska baština
Izuzetno lepa vest
Stećci četiri države upisani na Uneskovu listu i zato što projekat kojim su nominovani šalje snažnu poruku dijaloga i razumevanja i zato što je njime podignut most kulture u ovom regionu
Zanimljivo o filmu
Naš trag u istoriji Holivuda
Osim Kusturice, Šerbedžije, Mikija Manojlovića, Mire Furlan, Branke Katić, Nataše Ninković, Nede Arnerić, Mirjane Joković, Nikole Đurička, Dragana Mićanovića i drugih glumaca i reditelja o čijim uspesima u inostranom filmu verovatno svi sve znamo, ima još mnogo imena sa ex-YU prostora bez kojih Holivud ne bi bio to što jeste
Intervju – Paola Barbato, strip-scenaristkinja i spisateljica
Strah kao prijatelj
"Dilan je bio to što je zamišljen tokom dve stotine brojeva, da bi sledećih sto naslova, do broja trista, postao kopija samog sebe. I to je bilo pogrešno. Nismo više bili stimulisani, a Dilan više nije sazrevao – počeo je da stari. Jedan junak ne bi trebalo da postane kopija samog sebe, jer time gubi identitet"
Arhitektura
Savremena prošlost, istorijska budućnost
U tekstu Elize Hodže, mlade arhitektice, o sadašnjem izgledu Prištine i Skoplja i društvenim i istorijskim okolnostima koje su ga kreirale, "lako je prepoznati Beograd i bilo koji drugi grad u Srbiji"
Intervju – Ibrica Jusić, šansonjer dubrovački
I, idemo dalje
"Mene nisu stvorili ni mediji ni propagandne mašinerije, nego usmena predaja o moji Skalini na kojima sam počeo i na kojima ću završit. Ali, dobro se osjećam"
