Praksa i teorija

Šta je najveća vrednost u našem društvu, koje je možda i dalje tranzicijsko, ali je definitivno kapitalističko? To je uspeh. Brz, odmah vidljiv i opipljiv uspeh. A deca? Kako obrazovanje i vaspitanje dece uklopiti u potrebu za brzim, vidljivim i opipljivim uspehom?

Čitajući nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. reklo bi se da postoje izvesne nade da bi u narednom periodu možda moglo da bude bolje tj. da će uslovi za postizanje uspeha biti bolji. Nadu budi saznanje da Strategija prepoznaje da „dečija i lutkarska pozorišta nisu ravnomerno teritorijalno raspoređena i dovoljno umrežena“ (str. 36), da se „kulturne potrebe javljaju još u najranijem detinjstvu i da je razvoj kulturnih potreba uslovljen stepenom participacije“ (str. 72). U delu koji se tiče razvoja kulturnih potreba posebna pažnja posvećena je razvoju kulturnih potreba dece i mladih, a u delu koji se tiče ciljeva kao posebno važan cilj ističe se „jačanje dečijih i lutkarskih pozorišta kako bi ona imala aktivnu ulogu u vaspitanju i odrastanju novih generacija i formiranju buduće publike“ (str. 99). Takođe se uočava i značajan potencijal drame i primenjenog pozorišta (str. 99) čega je bilo i u prethodnoj Strategiji. Iz prethodne verzije Strategije preuzete su i ideje o međuresornoj saradnji kulture i obrazovanja (str. 115) i svest o značaju organizacija civilnog društva (str. 21). To je ono što Strategija „vidi“ kao značajno i važno.

Ono što se „ne vidi“ to je da su pozorišta za decu jedno od glavnih uporišta domaćeg dramskog pisca iako je podržavanje dramskog pisca takođe ušlo u strategiju. Letimičan pogled na repertoar naših pozorišta za decu ukazuje da ona prevashodno igraju domaćeg pisca i klasične bajke u obradi naših dramaturga. Upravo pozorišta za decu omogućila su kontinuirano prisustvo na pozorišnim scenama Minji Bogavac, Igoru Bojoviću, Mileni Depolo… Ova tendencija je na tragu tradicije srpskog teatra – neki od naših najuglednijih pisaca, poput Aleksandra Popovića i Duška Radovića, bili su prisutni na sceni pozorišta za decu. Da li će i na koji način biti podržano dramsko pisanje za decu u narednom periodu? Videćemo.

Koliko je važno da Ministarstvo za kulturu i lokalne samouprave prepoznaju značaj kontinuiranog i adekvatnog finansiranja pozorišta za decu i mlade videćemo iz tri primera.

Prvi primer: Pozorište „Boško Buha“ u Beogradu. Već duže vreme nema svoju zgradu tj. u adaptaciji je (nacrt Strategije prepoznaje značajan nedostatak kvalitetnog i adekvatnog prostora za rad institucija kulture). U upravo završenoj sezoni imali su dve premijere na sceni za decu – dve obrade klasičnih bajki od strane naša dva cenjena dramaturga srednje i mlađe generacije. Pepeljugu je u stihu adaptirao Igor Bojović (rediteljka je Iva Milošević), a Uspavanu lepoticu Milena Depolo (rediteljka Tanja Mandić Rigonat). Obe predstave deci nude onu vrstu dramskog, repertoarskog pozorišta koje odrasli mogu gledati preko puta u Narodnom pozorištu, a to je: tumačenje klasike na nov način, poznata glumačka imena u glavnim ulogama, likovno bogata i stilski ujednačena predstava (stilizovana epoha), ujednačena igra ne malog glumačkog ansambla, originalni dramski tekst, originalna muzika, koreografija, scenografija, kostim… dramsko repertoarsko pozorište u pravom smislu te reči.

Drugi primer: „Pozorište mladih“ u Novom Sadu. Ovo pozorište objedinjuje dramske predstave za decu i lutka predstave i po svom pristupu pozorištu značajno se razlikuju od beogradskih pozorišta. Pozorište vodi Emilija Mrdaković, koja se bavi lutkarskom režijom. „Pozorište mladih“ je veoma otvoreno za različite vrste ispitivanja teatarskih formi. Na njihovom repertoaru možete da gledate predstavu Kako je otkriveno letenje u kojoj se kroz formu bajke deca uče vrednostima slobode, prenosi im se edukativni sadržaji iz oblasti matematike i upoznaju se sa različitim teatarskim formama: lutkarsko pozorište, zatim animacija predmeta, pantomima, teatar pokreta… Predstavu izvodi jedan glumac – Saša Latinović. Ovaj umetnik je primer za to kakve sve veštine, znanja i umeća mora da poseduje glumac koji igra u pozorištu za decu i možete ga gledati u velikom broju predstava Pozorišta za mlade. Inače, ovo pozorište ulaže značajan napor da se približi i zanemarenoj omladinskoj publici. To je bila ideja predstave Dok te ja hranim i oblačim – autorski projekat dramaturškinje mlađe generacije Danice Nikolić Nikolić (dobitnica Mihizove nagrade) i rediteljke Olje Đorđević.

Treći primer: Pan teatar iz Beograda u nacrtu Strategije u delu koji se tiče ciljeva i mera za podsticanje savremenog stvaralaštva (pozorišta) piše da će jedna od mera biti „jačanje kapaciteta privatnih pozorišta“ (str. 99). Pan teatar je privatno pozorište za decu koje na opštini Zvezdara postoji, raste i razvija se već 19 godina. Od glumice Olivere Viktorović, koja je osnovala i koja vodi Pan teatar, saznajemo da su uz podršku svih gradskih dečjih institucionalnih pozorišta pisali zahtev Gradu Beogradu da dobiju makar minimalnu finansijsku podršku. Nisu dobili odgovor, a kamoli podršku. Olivera Viktorović kaže da je za nju u stvaranju Pan teatra uzor bilo Pozorištance „Puž“. Reč je o vrsti pozorišta koje se pre svega zasniva na igri glumca i uspostavljanju snažne interakcije sa publikom. Pan teatar takođe igra isključivo dela domaćih autora (Branko Ćopić, Željko Hubač, Vesna Aleksić, Ana Đorđević…) i to autorske adaptacije klasičnih bajki.

Kad smo već kod para, treba istaći da je u nacrtu Strategije navedena UNESCO-va preporuka da je za minimalan razvoj kulture potrebno ulaganje iz budžeta od najmanje 1 odsto (str. 58). Nije baš jasno kako se očekuje uspešna realizacija svega zamišljenog, ako se tek 2021. (dakle otprilike na polovini trajanja Strategije) očekuje da ulaganja u kulturu iz budžeta pređu 1 odsto (konkretno 1.08 odsto u 2021. godini (str. 63)). Kako će se podsticati interresorna i intersektorka saradnja? Modernizovati arhivi, otvarati nova pozorišta po zapadnoj Srbiji, upošljavati lektori u zemlji i inostranstvu, obnavljati bioskopi…? Kako će se ostvariti nove ideje iz Strategije bez novih ulaganja? Videćemo.