Nuspojave
Isto, ali sasvim različitoPitanje (ne)dostojnosti bilo kojeg ljudskog bića da se pojavi u javnosti složeno je i ne može se apsolvirati u dve-tri zgodno zvučeće i trendove prateće progresivno-humanističke parole
Pitanje (ne)dostojnosti bilo kojeg ljudskog bića da se pojavi u javnosti složeno je i ne može se apsolvirati u dve-tri zgodno zvučeće i trendove prateće progresivno-humanističke parole
Otvoreno pismo Teofila Pančića našim novim, bar privremenim sugrađanima iz Ruske Federacije, objavljeno u „Vremenu“ broj 1656
Isključivo na prednja vrata u Novom Sadu se u javni prevoz ulazi samo na početnim stanicama linija. Kasnije, tokom vožnje, naročito kroz centralnije delove grada gde je veća fluktuacija putnika, ulazi se na bilo koja vrata, ali naravno (Beograđani, načuljite uši!) tek nakon što se strpljivo sačeka da izađu svi koji su namerni da izađu, a ne da se nagurava s njima u očajničkom stampedu za mesta
Digitalna revolucija traje gotovo pola veka, došlo je vreme poslovnog išijasa i povišenog holesterola. Nije baš kao da je žurka gotova, ali ne može se više direktno sa nje na posao, pisalo je „Vreme“ u broju 1656
Vratila sam se u Srbiju prošle nedelje. Drugi dan od povratka, na ulasku u lift srećem komšiju. „Vratili ste se, dobro je“, samo što u drvo ne kuca, da izgonimo valjda te zle duhove. „Da“, smeškam se. „Pa kako je tamo?“, pita zabrinuto, cokće, pa nastavlja: „Čujem u Nemačkoj katastrofa!“ Objašnjavam polako da je tamošnja katastrofa znatno bolja od ovdašnjih potoka meda i mleka
Sastalo se, osudilo je Rusiju, konstatovalo se da ima mnogo problema koje treba zajednički rešavati, Erdogan je pretio Grčkoj, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, rastalo se i dogovorilo da se ponovo sastane u istom sastavu
Može li se zamisliti da nakon izjave Olafa Šolca da Srbija mora da prizna Kosovo, Vučić kaže da Nemačka od 6. aprila 1941. samo radi svoj posao
„Kao nastavnik, svedok sam pada nivoa znanja, porasta drske neobaveštenosti i sklonosti teorijama zavere poslednjih godina. U svakom semestru padam u sve dublje očajanje, uglavnom zato što nepoštenost i snalažljivost sada nalaze načine da se prenesu i na onlajn područje“, pisala je u „Vremenu“ broj 1656 književnica iz Skoplja
Moglo bi poznavanje pravoslavnih običaja i slava da se uvede kao obavezno na svakom završnom ispitu, da bi se deca od malih nogu učila tradiciji srpskoj, a ne pomodarstvu koje dolazi sa zapada kojim bi da se uništi ta tradicija koja traje hiljadama godina
Čemu uopšte imaju služiti ovakve Deklaracije? Na stvarnost “na terenu” one ne mogu uticati ama baš nikako, i baš ništa se neće pomeriti ni za milimetar u bilo kojem pravcu bilo gde na planeti Zemlji, kamoli “na Kosovu i Metohiji”
Nedavno je objavljen novi prevod Puste zemlje sa beleškama i pogovorom Leona Kojena. U njemu se ubedljivo dokazuje da pitanje kako čitati Eliotov spev nije stvar upliva istorijskih ili ma kakvih drugih okolnosti, nego da tekst čitaoce svojom strukturom neprestano uporno vraća na njega, sve čineći ih time jedinim stvarnim protagonistima pesme
Mediji opisuju stanje konflikta, u društvu se ideja rata putem televizije ljudima provlači kroz uši svakodnevno, a ništa se ne čini da se konflikt spreči. Rat je onda neizbežan ishod