Još kada sam bio mali, zapamtio sam vreme oko Nove godine i Božića po jednom savetu mojih baka. Terale su nas da tih važnih dana sve radimo pomalo da bi naredna godina bila srećna i berićetna. Iako je bio raspust, mi smo malko učili, takoreći simbolično, pa onda malo kao središ sobu, pa se vidiš sa drugarima, poput superdeteta – sve radiš pomalo.
Shvatio sam da je u medijima i danas tako, naročito na početku godine kakva je 2021. Očekivanja su velika, pa sam na televiziji gledao naročito političare i medijske radnike kako primenjuju savet mojih baka. Malo na Hilandar, pa malo kod Marića, malo o povećanju penzija, malo o energetici i gasovodu, tako ćete i sledeće godine biti uspešni. Ipak, ove godine, u doba praznika, primetio sam nekoliko bizarnih primera neznanja, gluposti ili obične ljudske zlobe maskirane u nagon za preživljavanje. U pitanju je gradivo za niže razrede osnovne škole, to su ova deca što, bez obzira na koronu, još uvek idu u školu.
Pojavio se novi primer medijske političke prakse koji ne sluti na dobro. Naime, u relativno kratkom roku u Srbiji su održana dva protestna skupa građana izazvana različitim primerima ugrožavanja javnog interesa. U Beogradu je nekoliko hiljada ljudi izrazilo brigu za kvalitet vazduha, a organizator protesta bila je grupa građana „Eko straža“. U Nišu je više od hiljadu ljudi javno pokazalo nezadovoljstvo zbog stanja u saobraćaju posle stravične nesreće u kojoj je bahati mladić u skupom automobilu na trotoaru usmrtio 12-godišnjeg dečaka i jednog muškarca. U oba slučaja građani su apelovali kod nadležnih državnih organa da se nešto konkretno uradi na rešavanju životnih problema, kao što su pravo na čist vazduh ili bezbednost u saobraćaju. Nikakva „visoka politika“ ili stranačka agitacija, već svakodnevni, zajednički problemi svih građana bez obzira na versku ili političku pripadnost.
Simptomatično je da su u oba slučaja nadležni (ministarka Vujović i ministar Vulin) reagovali identično. Oni razumeju probleme građana, zatim konstatuju da se već radi na rešavanju problema, onda pomenu prošlu vlast koja nije uradila ništa pre njih, da bi na kraju zajedno zaključili da se u oba slučaja radi o zloupotrebi problema građana u dnevnopolitičke svrhe. Taj zaključak postao je mantra kojom se zatvaraju usta svima koji ukazuju na probleme. Građani su prikazani kao naivni jer kada se pobune zbog neke svinjarije ili nešto traže (makar to bio i čist vazduh), oni nisu svesni da su samo korisni idioti u rukama opozicije. Bilo bi dobro za svaku vlast da što ozbiljnije shvati poruke protesta pošto ovom demagogijom ulazimo u samu suštinu pitanja šta je to politika. Naravno da su ekologija ili bezbednost politička pitanja, ali ne moraju da budu tema političke demagogije ili strančarenja. Građanski protesti jesu i politički, ali njihova suština ne mora biti borba za vlast, već borba za uticaj na vlast, da rešava njihove probleme ili reaguje na primere loše prakse ili kršenja zakona.
Kada racionalni apeli ne daju rezultate ili nisu politički oportuni, mediji se kod nas okreću paranormalnom svetu. Prošlog vikenda na televiziji Hepi, odmah nakon ručka, tema su bile nepogode i katastrofe koje su se desile 2020. U studiju su bili, pored voditeljke, izvesna vidovita Šeherezada i beli mag Lav Geršman.
Ispade da su zemljotresi u Hrvatskoj posledica nekakve „božje kazne“ jer su Hrvati bili zli prema nama. Beli mag objasnio je da je to različit slučaj od poplava kod nas, jer poplave nisu božja kazna već rezultat nemara građana i prošle vlasti. Zemljotres je nešto drugo, tu se radi o vraćanju loše energije onima koji čine zlo. Tako je zemljotres dobio nacionalni predznak, bez reakcije ili makar ograde u studiju. Da stvar bude gora, na RTS-u se emituje apel za pomoć srpskom selu Majska Poljana, u okolini Petrinje, koje je ozbiljno oštećeno u zemljotresu. Zemljotres, očigledno, ruši kuće i Hrvatima i Srbima, pitanje je samo ko će pomoći da se te kuće obnove. Mi smo zato na Hepiju dobili paraseizmologiju, ili preciznije, upotrebu zemljotresa u dnevnopolitičke svrhe zamajavanja naroda.
Na kraju, lekcija iz male matematike u reklamama za praznične popuste u samoposlugama. Na slici praseća polutka, a voditelj objašnjava razlomke i proporcije. Za četvrt praseta (koje se zasenči na slici), poklon četiri piva, za pola osam, a za celo – šesnaest. Možete deci da date matematički zadatak, nek računaju razlomke, proporcije i uštedu, to mu dođe aritmetika. Međutim, zadatak ima grešku u postavci, jer je na slici polutka, a ne celo prase, pa su četvrtine u stvari osmine, polovine četvrtine, a celo prase u stvari samo pola. Zato ovaj zadatak može da vam kod deteta otkrije i potencijalni dar da razmišlja kreativno.
Nadam se samo da će ta današnja deca, ti budući građani, biti bolji od svojih roditelja, ili baka i deka, i umeti da prepoznaju kada im neko ponudi polutku umesto celog.