Saradnja u "dejtonskom trouglu"
Politika usporila privredu
Glavne prepreke za privrednu saradnju u regionu su političke prirode i predstavljaju nasleđe nedavne prošlosti
Zona slobodne trgovine na Balkanu
Korist za region, izazov za strane ulagače
Tržište sa skoro 60 miliona potrošača, povezano u jedinstven bescarinski prostor, učiniće Balkan znatno privlačnijim za inostrane investitore
Ekonomska saradnja na Balkanu
Integracija dezintegrisanih
Regionalna saradnja doprinosi više bezbednosti i normalnom političkom životu nego rastu privredne aktivnosti. Tamo gde je taj nivo izuzetno nizak ili niži od potencijalnog, privredna korist takođe nije zanemarljiva
Bezbednost i saradnja u Jugoistočnoj Evropi
Novi mehanizmi za Balkan
U OEBS-u su zemlje Zapadnog Balkana punopravne članice, a ne "u čekaonici", kakav im je status u drugim evroatlantskim organizacijama (EU i NATO)
Razvoj regionalnih inicijativa na Balkanu
Ni „bure baruta“ ni Skandinavija
Regionalne inicijative nisu cilj po sebi, nego instrument koji zemljama regiona treba da pomogne da se približe Evropskoj uniji
Nova slika regiona
Početak prave saradnje
Pisati o novom licu Balkana dan nakon ubistva Zorana Đinđića, jednog od njegovih najdinamičnijih, najhrabrijih i najtalentovanijih mladih državnika, zvuči kao utopija. Ali, neka to bude poslednji pozdrav njemu i poruka da je svojim delom ostavio zaveštanje koje se ostvaruje
Suzbijanjem organizovanog kriminala ka boljoj regionalnoj saradnji
Kako do Evrope na Balkanu?
U evropsku i regionalnu integraciju ne može se ni korak dalje ukoliko mračne senke prošlosti nastave da skrivaju drugi i bolji lik naše zemlje
Thomas Kerscher, Vođa tima za demokratsko upravljanje, Program za razvoj Ujedinjenih nacija
Podrška Programa za razvoj Ujedinjenih nacija
Bruno Vekarić, sekretar Ministarstva pravde Srbije
Značaj Centra za reformu pravosuđa Srbije
Mladi pravnici Srbije
Novoformirano udruženje
Radmila Dragičević-Dičić, sudija Okružnog suda Beograd
Pravilno usmeravanje
Siniša Simić, republički javni tužilac
Stručno usavršavanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
Aleksandar Miščević, pomoćnik ministra pravde Republike Srbije
Finansijski aspekti funkcionisanja Centra
Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda Srbije
Od ideje do realizacije
Intervju – Christier Karphammar, savetnik u pravosudnom centru
Projekat neograničenog trajanja
Nataša Rašić, direktor Pravosudnog centra
Sigurna budućnost
Pravosuđe
Pravosudni centar
Slobodan Samardžić, Fakultet političkih nauka, Beograd
Legitimnost, legalnost i efikasnost
Glavni problem uređenja vlasti po svoj prilici će se kretati na liniji odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, a u trouglu tri organa vlasti – parlamenta, vlade i predsednika Republike
Zoran Lutovac, Institut društvenih nauka
Jednodomni parlament
U lošoj je političkoj tradiciji da nam stalno treba neki vođa, neki otac nacije, neko ko će, kad smo nemirni da nas, izgrdi i s tom tradicijom trebalo bi prekinuti
Zoran Lončar, Pravni fakultet, Novi Sad
Neposredan izbor predsednika
Osnovna dilema je regulisanje položaja i način izbora predsednika i ta dilema je više vezana za dnevno političke interese nego za suštinu stvari
Aleksandar Simić, sudija Saveznog ustavnog suda
Nepoštovanje ustava, tradicija
Predsednik Republike se pojavljuje kao problem zato što se smatra da na ustavan i neustavan način vršilac dužnosti predsednika jeste predsednik, odnosno da nije
Desimir Tošić, potpredsednik Demokratskog centra
Socijalni karakter države
Postoje društvene i političke snage koje bi htele vrlo brzo ustav i novu vladu. Ali, pošto se ustavi ne prave za period od dve do četiri godine, mora se voditi računa da je najvažnije da kvalitet ustava bude visok i da ima što širi konsenzus
Dragoljub Kavran, predsednik Saveta za državnu upravu
Legitimizacija vlasti
Ambijent u kome se ustav pravi nije određen unutrašnjom dinamikom, nego dinamikom spoljnih uticaja na ambijent u kome formulišemo svoju pravnu državu
Radoslav Stojanović, Pravni fakultet, Beograd
Vertikalna decentralizacija
Ovde je potpuno zanemarena reč o odgovornosti. Mnogo se govori o racionalizmu, o nadležnostima a pri tom se zaboravlja da svaka nadležnost podrazumeva i odgovornost
Vojislav Stanovčić, SANU
Podela vlasti
Ustav je da ograniči vlast, da je sabije, njenu volju, da je pod neka pravila podvede
