Moglo bi se zaključiti da je ovde domoljublje moglo toliko nezdravo narasti, i na kraju proizvesti rat, zato što su rokeri bili u ubedljivoj manjini u odnosu na narodnjake čiji senzibilitet je pobedio, pisao je u "Vremenu" Stojan Cerović (1949-2005) pre 30 godina u vreme jugoslovenskog rata. Da li se išta promenilo
To zbunjuje i posmatrače, koji ipak uglavnom ne priznaju ove izbore. Ne toliko što im se rezultat ne dopada, nego što se kosi s osnovnim pretpostavkama i pozitivnim znanjima o ljudskoj prirodi. Kad može da bira, čovek samo izuzetno i u pojedinačnim slučajevima, odluči da sebi radi o glavi
Jedno vreme činilo se da bi Ante Marković mogao uspeti u nameri da od Jugoslavije načini modernu evropsku zemlju... Ali, iz jednopartijske ideološke diktature prirodno sledi jedino haos, mržnja, bes, emancipacija gluposti i ludila
Gotovo da više i nema načina da opozicija izgubi ovu prednost i dozvoli Miloševiću da se izvuče. Skoro svaki njihov potez dobija, kao što svaki njegov vodi samo raznim oblicima poraza
Premijer se od samog početka našao u makazama između lokalnih zlikovačko-patriotskih sila i haških ultimatuma
Da, ta zemlja se dvaput raspala i svakako je definitivno mrtva, ali je ona takođe dvaput stvarana i ne vidim zašto bi neko danas imao pravo da tako strogo sudi onim generacijama koje su je stvarale. Zar su oni koji su učestvovali u njenom razaranju možda bili plemenitiji i bolji ljudi? Zar su njihovi razlozi i motivi bili pametniji? Da li su njihove tvorevine zaista dostojne nekog divljenja
Ante Marković neće se više smejati. Dugo je pokušavao da nas sve zarazi optimizmom; do poslednjeg trenutka uspevao je da ulije bar malo nade, ali sada se neko vreme niko više ovde neće smejati, a on će biti ozbiljniji od svih.
Moguće je da je Princip uradio nešto što je bilo vrhunski izraz našeg "kolektivnog bića", možda je njegov pucanj najbolje sažeo sve što smo ikad imali da kažemo. Ali ako je sve tako dobro rečeno, to samo znači da moramo da naučimo da se izražavamo i na druge načine i o manjim stvarima
Nadam se da nije u pitanju nikakva posebna nekrofilija, ali priznajem da me privlače vojnička groblja; ne propuštam da razgledam nijedno na koje naiđem, a par puta sam i decu pokušao da zainteresujem za taj predeo
Režija: Manoel de Oliveira; Uloge: Leonor Silveira, Stefania Sandreli, Irena Papas, Ketrin Danev, Džon Malkovič
Ima malo stvari koje sam uspeo da osetim i shvatim samo uz pomoć čula sluha. Tamo gde sam odrastao bilo je gotovo bruka ako bi muško dete ispoljilo muzikalnost. Toga se, dakle, srećom nisam morao stideti
