U suštini, sve se svodi na to koliko verujete ne u statistiku već – statistici. Ako vam ona kaže da je samovozeći automobil, prema dostupnim podacima, 70 do 90 odsto bezbedniji od onog gde je za volanom živ čovek, da li ćete mu prepustiti da vas vozi kroz kanjon Morače dok vi malo odremate? Uz napomenu da autovozač ne pije, ne prekoračuje brzinu i zna put napamet i po slaboj vidljivosti, što su najčešći uzroci saobraćajnih nesreća.
Ako dignemo ovo na viši nivo, bukvalno, da li biste ušli u avion u kome nema pilota već ga vozi autopilot? I to je, uglavnom, već realnost jer u većini današnjih putničkih aviona piloti nadgledaju rad kompjutera, osim pri sletanju i poletanju kada su direktnije uključeni. Mada je i to moguće bez učešća čoveka, samo nije dozvoljeno.
Konačno, dolazimo da ključnog pitanja današnje rubrike: da li biste prepustili veštačkoj inteligenciji da vam postavi medicinsku dijagnozu i odredi lečenje? Iako mnogi to već rade uz pomoć čuvenog “dr Gugla”, ipak smo daleko od toga da lekarski konzilijum bude zamenjen kompjuterom. Koliko daleko? Kompanija Majkrosoft kaže ‒ pet do deset godina daleko.
Majkrosoft je predstavio svoj “put ka medicinskoj superinteligenciji” koji trasira njihov tim oformljen u tu svrhu, na čijem čelu je Mustafa Sulejman, britanski tehnološki ekspert. Sistem funkcioniše kao simulacija panela lekara specijalista koji rešavaju izuzetno zahtevne i dijagnostički kompleksne slučajeve.
U saradnji sa naprednim modelom o3 kompanije OpenAI, Majkrosoftov sistem VI uspešno je rešio osam od deset izazovnih kliničkih studija. Za poređenje, kada su isti zadaci dati praktičarima medicine bez pristupa kolegama, literaturi ili digitalnim alatima, tačnost je bila dva od deset.
Pored veće tačnosti, sistem VI je, prema Majkrosoftu, i jeftinija opcija jer efikasnije određuje potrebne analize, čime se smanjuju nepotrebni troškovi u zdravstvu.
Sulejman je za “Gardijan” izjavio kako očekuje da će sistem raditi gotovo bez greške u narednih pet do deset godina, odnosno da će u narednoj deceniji sistemi postati praktično bezgrešni, što će, po njegovom mišljenju, biti olakšanje za zdravstvene sisteme sveta.
Ova izjava je dosta smela, a ako ovo čita neki (već namršteni) lekar, sigurno će se složiti da je tehnologija već dramatično podigla kvalitet medicine. Počev od kamera i laserskih operacija, skenera, o dijagnostičkim aparatima i laboratorijama da ne govorimo. Dakle, suština nije u tome da se zameni živi lekar, koji će biti neophodan dokle god budemo lečili ljude, a ne robote. Suština je da taj lekar u svakom trenutku ima asistenta kojem je na raspolaganju celokupno medicinsko znanje na svetu i sposobnost da to upotrebi kada se suoči sa simptomima pacijenta. Ali doktor i dalje uspostavlja neophodan odnos sa pacijentom i daje završnu reč procenjujući ono što vidi i prepoznaje. To samo znači da će studije medicine i specijalizacija, verovatno, trajati još duže nego sada kako bismo dobili stručnjaka kojem je VI koristan asistent, a ne nekoga ko će u te nalaze slepo da veruje.
Iako kažu da će ovo smanjiti troškove zdravstva, teško je u to poverovati. Dijagnoza VI biće brža i preciznija, ali će večito učenje sistema biti skupo, sledstveno tome i njegovo korišćenje odnosno iznajmljivanje. Verovatno i tužbe kada podbaci, očito je da su one dve pogrešne dijagnoze previše skupe za Majkrosoft i da sistem neće biti aktivan dok se to ne svede na jednu u hiljadu. Htedoh reći, jednu u milion.
