Pregled nedelje
U susret Srpskom saboruAko u Srebrenici nije bilo genocida, znači li to i da su nevini pojedinci osuđeni za ovo delo, poput Ratka Mladića i Radovan Karadžića? Republika Srbija – čisto da se na zaboravi – priznaje Haški sud
Filip Švarm, rođen u Karlovcu 1966. odrastao Korenici, Lika. Novinar „Vremena“ od 1992. Pisao o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, ratnim zločinima, kriminalu i političkom životu. Od 1998. odgovorni urednik, a od 2020. glavni i odgovorni urednik „Vremena“. Autor jedanaest dugometražnih dokumentarnih filmova ili serijala. Za novinarski rad dobitnik je nagrada "Jug Grizelj", te NUNS-a i UNS-a.
Ako u Srebrenici nije bilo genocida, znači li to i da su nevini pojedinci osuđeni za ovo delo, poput Ratka Mladića i Radovan Karadžića? Republika Srbija – čisto da se na zaboravi – priznaje Haški sud
“Neke stvari ostaju u razgovorima između vlada država i nisu za javnost. Evidentno je da postoje mediji u Srbiji koji su kanali za širenje ruskih dezinformacija. Mislim na agresorski rat predsednika Putina u Ukrajini i, ponekad, oko uloge drugih zemalja, uključujući Veliku Britaniju. Mi dajemo veliki značaj ne samo podršci nezavisnim medijima u zemljama širom sveta, već i medijima visokog kvaliteta čiji je rad zasnovan na činjenicama, a ne na dezinformacijama ili teorijama zavere. U redu je da postoji neslaganje, ali ako se držite činjenica, imamo veće šanse da nađemo zajednički jezik”
U čemu je tajna vitalnosti desničarskog populizma u bivšoj Jugoslaviji? Odgovor glasi – u bezočnom cinizmu, laganju i gaženju demokratije. Tako već decenijama drže građane kao taoce u nacionalističkim i atavističkim podrumima
Niko od novih ili starih ministara u Vladi Miloša Vučevića nema političku težinu, niti će kreirati išta važno u svom resoru. Zato valja parafrazirati Radoja Domanovića: Srbija je poznata po pametnim mladim ljudima i ministrima; prve izvozi po cijelom svijetu, a druge – nažalost – ne
Jovanović i Vučić za razliku od Grbovića i Đilasa ne priznaju presude Haškog tribunala. Međutim, PSG i SNS će se ogledati na beogradskim izborima gde neće biti SSP-a i NDSS-a. Odnos prema Rezoluciji o Srebrenici daleko je od najvećeg problema opozicije u Srbije, ali je prilično ilustrativan
Svako ko išta zna o aktivnom opozicionom delovanju mora se čuvati ocena poput „trojanac“ ili „Vučićev čovek“ – najveći broj tih ljudi platio je ogromnu cenu svog političkog angažmana. Zato bi najgore bilo da oba krila podeljene koalicije umesto sa naprednjacima započnu uzajamni obračun
Fraze „izbora neće biti“ ili „aktivni bojkot“ dobre su za gusle u grupama istomišljenika na društvenim mrežama, ali nisu politika. Ona se vodi neumornom borbom za svaki glas u svakom gradu i selu. Nema drugog načina
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će srpska trobojka biti „najpoznatija i najpopularnija zastava otpora u svetu.“ Opa! Zar to već nije bila 1999, baš kada je on sedeo u fotelji ministra za informisanje? I da li je zaboravio kako se sve završilo
Nije posao šefa države da bolni i mučnu događaj koristi za samopromociju... Njegovo je da izrazi saučešće i pošalje adekvatnu poruku društvu. Međutim, Aleksandar Vučić nikad nije propustio priliku da propusti priliku
Miloš Vučević je prvi među nebitnima, a vlast i opozicija u pregovorima. Koliko predstojeći beogradski i lokalni izbori ove druge stavljaju pred dve opcije, obe loše? I zašto je bojkot najgore rešenje
Zastanite i razmislite kad nosioci vlasti i njihovi mediji udare u priče o poštenju, pravdi, istini, razvoju, patriotizmu, pristojnosti, Ustavu, zakonu i narodu. Niko od njih nije tu zbog pobrojanog. Naprotiv
Stanimir B. je okončao život zbog zverske torture u ćeliji zatvora Padinska Skela – državne ustanove u koju nikad i nikako nije smeo da dospe. Pravo pitanje zato glasi: gde mi to živimo? Jer Stanimir B. je slika u ogledalu i društva i svih nas